Neplodnost je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije “bolest sistema za reprodukciju definisana kao izostanak kliničke trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih seksualnih odnosa”. Neplodnost je dakle stanje reproduktivnog sistema koje se često dijagnozira nakon što su partneri imali jednu godinu nezaštićenih, dobro tempiranih seksualnih odnosa, ili ako je žena imala više pobačaja a ima ispod 35 godina starosti. Ako žena ima preko 35 godina, neplodnost se dijagnozira posle 6 meseci nezaštićenih seksualnih odnosa. Neplodnost je medicinski problem. Oko 30 % slučajeva neplodnosti je uzrokovano zbog ženskog faktora i 30 % zbog muškog faktora. U bilansu slučajeva, neplodnost je posledica problema kod oba partnera ili se uzrok neplodnosti ne može objasniti.trudnoca
Najčešće ne postoje jasni simptomi neplodnosti i znaci oboljenja kod problema neplodnosti. Slušanje svog tela i redovni pregledi mogu pomoći da se otkrije problem. Rano otkrivanje i lečenje problema su često ključni za postizanje uspešne trudnoće kasnije. Ono na šta možemo obratiti pažnju jesu faktori rizika i uzroci neplodnosti. Neplodonost
može biti uzrokovana razližitim faktorima. Kod 25-30% slučajeva, uzrok se ne može identifikovati.
Neplodnost kod žena
Poremećaji ovulacije. Neplodnost je najčešće uzrokovana problemima sa ovulacijom (mesečno izbacivanje jajašceta). Neki problemi zaustavljaju potpuno to mesečno izbacivanje jajašceta, dok drugi samo poremete njegov redovan ciklus. Poremećaji ovulacije mogu izazvati sledeća stanja:
Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje kod koga je otežana proizvodnja jajašca u jajnicima.
Problemi sa štitnom žlezdom. I preaktivna i nedovoljno aktivna štitna žlezda moze zaustaviti ovulaciju.
Prevremeni prestanak rada jajnika, stanje gde jajnici prestanu proizvodnju jajašca pre 40. godine života.
Maternica i jajovodi
Jajovodi su cevi duž kojih jajašce putuje od jajnika do materice nakon što je jajna ćelija oplođena od strane spermatozoida. Kada dospe u matericu, ono se implantira u sluzokožu materice gde nastavlja da raste. Ako su materica ili jajovodi oštećeni, ili prestanu da funkcionišu, može biti teško postići prirodnu trudnoću. Ovo stanje može uzrokovati niz faktora, od kojih su najčešći:
Ožiljci od operacija. Operacija karlice ponekad može uzrokovati oštećenja i ožiljke na jajovodima . Operacija grlića materice takođe može ponekad izazvati ožiljke ili skratiti cerviks (grlić materice).
Defekt sluzokože grlića materice. Kada žena ovulira, sluzokoža u grliću materice postaje tanja , tako da spermatozoidi mogu lakše da kroz nju plivaju. Problem sa sluzokožom može otežati postizanje trudnoće.
Submukozni fibroid. Fibroidi su benigni (ne kancerogeni) tumori koji rastu u ili oko materice. Submukozni fibroidi se razvijaju u mišićima ispod unutrašnjostizida materice. Submukoznih fibroidi mogu smanjiti plodnost, iako još uvek nije potpuno jasno kako. Moguće je da fibroidi sprečavaju implantiranje embriona u matericu.
Neplodnost i Endometrioza
Endometrioza je stanje u kojem komadići sluzokože materice, poznate pod nazivom endometrijum, počnu da se razvijaju na drugim mestima, poput jajnika.Ovo može izazvati neplodnost, jer te izrasline formiraju adhezije (lepljiva područja tkiva) ili ciste (vrećice ispunjene tečnošću) koji mogu da blokiraju ili iskrive karlicu. Ovo otežava otpuštanje jajašaca i njihovo implantiranje u matericu. Endometrioza može izazvati neplodnost, jer može poremetiti način na koji folikula (prostor ispunjen tečnošću u kome se jajašce razvija) sazreva i oslobađa jajašce.
Inflamatorna bolest karlice. Inflamatorna bolestkarlice (PID) je infekcija gornjeg genitalnog trakta, koji obuhvata matericu, jajovode i jajnike. Ova bolest je često posledica polno prenosivih infekcija i može oštetiti i ostaviti ožiljak na jajovodima. Spuštanje jajašca niz ovakve jajovode u matericu je praktično nemoguće.
Sterilizacija. Neke žene biraju da se sterilišu ako ne žele da imaju više dece. Sterilizacija podrazumeva blokiranje jajovoda da bi se onemogućilo putovanje jajašca do materice. Jajovodi se hirurškim putem podvežu.
Lekovi i droge. Neželjeni efekti nekih vrsta lekova i droga mogu da utiču na vašu plodnost.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Dugoročna upotreba ili visoka dozaovih lekova, kao što je ibuprofen ili aspirin , mogu otežati postizanje trudnoće.
Hemoterapija – lekovi koji se koriste za hemoterapiju (za lečenje raka) mogu ponekad poremetiti rad jajnika, što znači da jajnici više neće biti u stanju da pravilno funkcionišu. Prestanak rada jajnika može biti trajan .
Neuroleptični lekovi – antipsihotici koji se često koriste za lečenje psihoza. Oni ponekad mogu da izazovu izostanak mesečnih perioda ili čak i neplodnost.
Droge i preterano konzumiranje alokohola mogu ozbiljno uticati na plodnost, tako što otežavaju ovulaciju (mesečni ciklus gde se jajašce otpušta iz jajnika).
Starost. Neplodnost kod žena je takođe povezana sa godinama. Najveći pad plodnosti počinje tokom sredine tridesetih godina. Među ženama od 35 godina , 95 % njih će zatrudneti posle tri godine redovnog nezaštićenog seksa , dok za žene od 38 godina, samo 75 % njih će zatrudneti posle tri godine redovnog nezaštićenog seksa.
Neplodnost kod muškaraca
Semena tečnost. Muški infertilitet je uzrokovan abnormalnom semenom tečnosti ( tečnost koja sadrži spermatozoide koja se ejakuliše za vreme seksualnih odnosa). Neki od mogućih razloga za abnormalnu semenu tečnost ili spermu su:
Smanjen broj spermatozoida –Muškarac može da ima veoma nizak broj spermatozoida, ili da sperma uopšte ne sadrži spermatozoide.
Smanjena pokretljivost spermatozoida – Ako je mobilnost sperme smanjena, plivanje spermatozoida ka jajašcetu je otežano.
Abnormalni spermatozoidi – Ponekad spermatozoid može imati nenormalan oblik, što otežava kretanje i oplodnju jajašceta.
Testisi. Testisi su odgovorni za proizvodnju i pohranjivanje sperme. Ako su oštećeni mogu ozbiljno da utiču na kvalitet vaše semene tečnosti. Ako ste u prošlosti imali bilo šta od dole navedenog , vaša plodnost može biti ugrožena i trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarem:Testis
infekcija testisa
rak testisa
operacija testisa
kongenitalni defekt (urođeni problem sa testisima)
nespušteni testisi (kada jedan ili oba testisa nisu spušteni u skrotum )
trauma (povreda) testisa
Odsustvo sperme. Vaši testisi proizvode spermatozoide, ali može se desiti da oni ne dospeju u spermu.Odsustvo spermatozoida u spermi je poznato pod nazivom opstruktivna azospermija. Opstruktivna azospermija može biti posledica blokade u jednoj od malih cevi koje su sastavni dio reproduktivnog sistema. Blokada moze biti uzrokovana infekcijom ili operacijom.
Sterilizacija.Vazektomija je hirurški postupak muške sterilizacije. Podrazumeva sečenje i zatvaranje Vas deferens-a (cevi koja odvodi spermatozoide iz testisa), tako da sperma više ne sadrži spermatozoide.
Poremećaji ejakulacije. Neki muškarci mogu imati probleme sa ejakulacijom. Ovi problemi otežavaju samu ejakulaciju, a uključuju:
• retrogradna ejakulacija – semena tečnost je ejakulirana u mokraćnu bešiku.
• prerana ejakulacija – ejakulacija se događa prebrzo.
Hipogonadizam. Hipogonadizam je nenormalno nizak nivo testosterona, muškog polng hormona koji učestvuje u proizvodnji sperme. Ovo može biti posledica tumora, uzimanja droga ili Kallmanovog sindroma (redak poremećaj izazvan neispravnim genom).
Lekovi i droge. Određene vrste lekova mogu ponekad izazvati probleme steriliteta odnosno neplodnost kod muškaraca.
Sulfasalazin – anti-inflamatorni lek koji se koristi za lečenje stanja kao što su Kronova bolest (zapaljenje creva) i reumatoidni artritis (bolno oticanje zglobova). Sulfasalazin može smanjiti broj spermatozoida ali njegovo delovanje je privremeno i broj spermatozoida bi trebalo da se vrati u normalu kada prestane uzimanje ovog leka.
Anabolički steroidi – često se ilegalno koriste za jačanje mišića i poboljšanje atletske performanse. Dugotrajna upotreba ili zloupotreba steroida može smanjiti broj spermatozoida i njihovu mobilnost.
Hemoterapija – Lekovi koji se koriste u hemoterapiji mogu ponekad ozbiljno smanjiti proizvodnju sperme.
Biljni lekovi – Neki biljni lekovi, kao što su ekstrakti korena Tripterigium vilfordii (kineska biljka), mogu da utiču na proizvodnju spermatozoida ili smanjiti veličinu testisa .
Alkohol. Konzumiranje previše alkohola može da ošteti kvalitet sperme. Istraživanja pokazuju da ako bi muškarci pratili preporuke Ministarstva zdravlja da ne piju više od tri do četiri jedinice alkohola dnevno, vrlo verovatno je da alkohol neće uticati na njihovu plodnost. Međutim,konzumiranje više od toga bi moglo otežati postizanje trudnoće.
Neplodnost i kod muškaraca i žena
Postoji niz faktora koji mogu da utiču na plodnost i kod muškaraca i žena.
Težina. Gojaznost ili pretilost, smanjuje kako mušku tako i žensku plodnost. Kod žena, prekomerna telesna težina može da utiče na ovulaciju. Neuhranjenost takođe moze imati uticaj na plodnost, posebno za žene, koji neće ovulirati ako su ozbiljno neuhranjene.
Polno prenosive bolesti. Postoje razne polno prenosive bolesti koje mogu izazvati neplodnost. Na primer, hlamidija može da ošteti jajovode kod žena i izazvati oticanje skrotuma (mošnice) kod muškaraca.
Pušenje. Kao što utiče na vaše opšte i dugoročno zdravlje, pušenje može negativno uticati na plodnost.
Okolina i ekološki faktori. Izloženost pojedinim pesticidima, metalima, rastvaračima i brojnim hemijskim prozvodima mogu da utiču na plodnost i kod muškaraca i kod žena.
Stres. Ako je jedan ili oba partnera pod stresom to može uticati na vezu. Stres može da doprinese gubitku libida ( polni nagon ), što zauzvrat može da smanji učestalost seksualnih odnosa. Stres takođe može uticati na žensku ovulaciju i proizvodnju sperme kod muškaraca.Uzroci neplodnosti
Medicinska tehnologija danas nudi više odgovora i mogućnosti lečenja za muškarce i žene koji pokušavaju da začnu dete. Od hormonskih tretmana ,indukcije ovulacije i intrauterinog osemenjavanja do naprednijih tehnologija , kao što su “in vitro oplodnja” , donacija sperme I drugi. Svaki od ovih tretmana predstavlja veću mogućnost uspešne trudnoće.
