nedostatak joda

Nedostatak joda uzrokuje ozbiljna moždana oštećenja,oboljenja štitne žlezde i poremećaj srčane funkcije…
nedostatak joda
Jod je jedan od 22 oligoelementa, neophodnih čoveku za pravilno funkcionisanje organizma, a koji ne može sam da proizvede, već ga mora unositi kroz hranu i vodu. U telu zdravog čoveka nalazi se od 30 do 50 miligrama joda, najviše u štitnoj žlezdi, u kojoj se skladišti. Bez joda, štitnjača ne može da proizvodi hormone T3 i T4, koji su neophodni za normalnu funkciju svih ćelija u ljudskom orga-nizmu. Iako je veoma lako snabdeti se dovoljnim količinama joda,čak 50 miliona ljudi u svetu pati od moždanih oštećenja izazvanih nedostatkom ovog mikroelementa.

Izvori joda
Pojedine oblasti u našoj zemlji siromašne su jodom, pa ga tako nema dovoljno ni u vodi za piće, ni u namirnicama sa tog područja. Procenjuje se da u Vojvodini, gde je nekada bilo Panonsko more, ima dovoljno joda, dok Kopaonik, na primer, spada u ugrožena područja. Današnji trend da se jede neslana hrana takođe povećava rizik od deficita joda. Pored kuhinjske i morske soli, dobar izvor joda jesu i morska riba i alge, školjke, riblje ulje, jaja, mleko, meso, susam, spanać, beli luk, soja, blitva, grašak, jezgrasto voće, žitarice…
Važno je znati i to da so uvek treba dodavati pred kraj kuvanja, jer se na visokim temperaturama gubi od 50 do 60% dragocenog joda. Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose svega oko 200 mikrograma za odraslog čoveka. Na primer, dovoljno joda ćemo uneti ako dva puta nedeljno jedemo morsku ribu ili u toku dana unesemo 10 g morske soli.

Posledice nedostatka joda
Može dovesti do poremećaja u radu štitaste žlezde, gušavosti, smanjenja radne sposobnosti, malokrvnosti, poremećaja u radu srca, problema u reprodukciji, pada koncentracije i sposobnosti učenja, a najteža komplikacija jeste endemski kretenizam. Ovaj mikroelement neophodan je za formiranje i pravilan rast i razvoj svih organa i tkiva, naročito mozga, i osnovni je gradivni element hormona štitne žlezde. Nedostatak joda vodeći je uzrok teške umne i fizičke zaostalosti dece u svetu, a deficit ovog minerala povećava i rizik od razvoja nekih vrsta raka.

Jod je važan u trudnoći
Poznato je da u trudnoći rastu potrebe za gvožđem, folnom kiselinom, kalcijumom, ali se o značaju joda vrlo malo govori uprkos tome što deficit ovog elementa može dovesti do pobačaja prevremenog porođaja.
Pritom je najvažniji za formiranje zdrave i razgranate neuronske mreže fetusa, a nedostatak joda u trudnoći, ali i tokom dojenja, uzrokuje ozbiljne mentalne bolesti kod deteta, smanjen koeficijent inteligencije, poremećaj pažnje i hiperaktivnost, oštećenje sluha…
Dnevne potrebe za jodom kod trudnica i dojilja nešto su veće i iznose oko 230 mikrograma. Ishrana bogata ribom, jajima, jogurtom, žitaricama i povrćem obezbeđuje dovoljan unos ovog oligoelementa. Jodiranu so poželjno je koristiti, ali umereno.

Značaj joda u prevenciji i lečenju bolsti
Jod se pokazao vrlo efikasnim u lečenju fibrocistične bolesti dojki koju karakteriše formiranje benignih, bolnih kvržica, a rezultati istraživanja pokazuju da je delotvoran čak u oko 65-70% slučajeva. Odlično je sredstvo za terapiju cista na jajnicima i sindroma policističnih jajnika, a značajan je i u prevenciji raka dojke, jajnika, prostate i štitne žlezde. Jod omogućava kvalitetnu iskoristljivost proteina, pritom je snažan antiseptik i antimikotik, pa se u obliku tečnosti ili kreme koristi za dezinfekciju rana ili u terapiji gljivičnih oboljenja. Stručnjaci ističu da blagotvorno deluje na pacijente sa kardiovaskularnim bolestima, a novija istraživanja pokazuju da dijabetičari, ukoliko nadoknade deficit joda u organizmu, mogu smanjiti dozu insulina ili lekova protiv dijabetesa.

Prekomeran unos joda
Može izazvati smanjenje lučenja hormona štitne žlezde, ubrzan rad srca, pospanost, drhtanje i razdražljivost. Jači simptomi trovanja manifestuju se pojavom metalnog ukusa u ustima i jakom dijarejom. Do trovanja obično dolazi ako se unese više od 1.500 mcg joda, a smrtonosna doza iznosi 2-3 g, što u normalnim uslovima čovek konzumira tokom celog života. Treba istaći da i dugotrajna primena joda za spoljašnju upotrebu može dovesti do trovanja.

Ishrana za zdravu štitniaču
Osim što je važno unositi dovoljno joda, neophodno je snabdeti organizam i antioksidansima kojima obiluju voće i povrće. Najbolji izvori ovih korisnih jedinjenja jesu borovnice, paradajz, aronija, višnje, trešnje, paprika…
U ishranu treba uvrstiti i integralne žitarice, hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama (riba, laneno seme, jezgrasti plodovi), kao i hladnoceđena biljna ulja. Osobe koje boluju od hipertireoidizma treba da ograniče unos kupusnjača, kikirikija, bresaka i jagoda jer ove namirnice podstiču potrošnju joda skladištenog u organizmu.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.