Nasledne bolesti čoveka

Nasledne bolesti čoveka zavisno od vrste mogu značajno povećati šanse za dobijanje kod potomaka obolelih ali zapamtite i ulogu okoline i faktora rizika na koje svako može da utiče…

Na svet stupamo sa četrdeset šest hromozoma u svakoj od ćelija što je rezultat kombinovanog doprinosa oba roditelja. Svaki hromozom sadrži hiljade gena koji određuju većinu naših karakteristika -boju očiju, nijansu kose, visinu, inteligenciju i td.
No geni nisu samo to. Oni odredjuju i zdravstveno stanje. Poznavanje porodične zdravstvene istorije pomoći će vam da procenite faktor rizika kao i moguće značenje datog simptoma. Ali, pažljivo!
Okolina obično ima podjednaku ulogu, ako ne i veću, u nastanku bolesti.

Evo, ipak, nekih zajedničkih poremećaja koji su nasledne bolesti čoveka. Ali, zapamtite i ulogu okoline:

• Alkoholizam (da, to je bolest). Da li ste alkoholičar delimično određuje vaše porodično stablo. Genetski faktor je otkriven u 35 do 40 procenata alkoholičara i onih koji su “skloni” alkoholu (granična linija izmedju ove dve kategorije je vrlo labava). Ako su jedan ili oba roditelja imali problema s opijanjem, rizik da i dete postane alkoholičar se učetvorostručuje, u odnosu na decu čiji roditelji uopšte ne piju.
• Alchajmerova bolest. Posle raka, ovo je druga bolest od koje najčešće strepe potomci i rodjaci obolelih od ove bolesti.
• Arterioskleroza. Arterije se mogu zapušiti u raznim delovima tela -u nogama, srcu, mozgu, bubrezima čak i u očima. Mada se ovo oboljenje kadkad sreće i kod pripadnika iste porodice, postoje i drugi rizični činioci koji, ako vodite računa o njima i izbegavate ih, mogu pomoći da izbegnete bolest. Na primer, visoki krvni pritisak se leči: možete da oslabite: da smanjite holesterol lekovima i dijetama: možete da trenirate, prestanete da pušite i više vodite računa o načinu života. Sve te korake treba da preduzmete bez obzira da li arterioskleroza rasprostranjena u vašoj porodici. I ne uzdajte se u porodično zdravlje da vas od ove bolesti zaštiti ako pušite dve pakle na dan i imate visok holesterol. Ali, ako imate preko četrdeset godina i primetite neki pritisak u grudima dok vežbate i pitate se da li je možda angina pektoris, treba da shvatite simptom krajnje ozbiljno, naročito ako je vaš otac ili neki drugi muškarac u porodici imao srčanu bolest.
• Rak dojke. Ako vaša majka i sestra imaju rak dojke, vaš rizik da od njega obolite je za 30 posto veći, čak i kada ne osećate nikakve simptome niti izraslinu, a mamogram je u redu. Ako je majka zdrava a dve vaše sestre su ga dobile. rizik je 15 procenata. Ali, verovatnoća malignog, tumora dojke udvostručuje se ako su vaša majka ili sestra dobile rak dojke pre menopauze. Rizik se šestostruko povečava ako su i majka i sestra dobile tu bolest u ranijem periodu. Ali, to je samo statistika. Bitno je, pak, da ako primetite neku izraslinu u dojci, bez obzira na starost ili mladost, nasledne činioce, odmah je ispitajte kod specijaliste.
• Debelo crevo i rektalni kancer.I ovo oboljenje je determinisano u izvesnoj meri porodičnim nasledjem.Ako neposredni krvni srodnik ima rak debelog, creva, vaš rizik se povećava od 2 do 5 puta. Zato uvek proveravajte i saopštavajte lekaru sve kardinalne simptome raka debelog creva i rektuma: bilo koju promenu uobiičajenog pražnjenja (iznenadni razvoj zatvora ili proliva, ili njihovo smenjivanje, krv u stolici, sužavanje prečnika stolice, ili neočekivane simptome kao bol, grčeve ili spazme u abdomenu. Takodje dva puta godišnje kontrolišete krv u stolici pomocu indikatora koji za male pare možete nabaviti u apoteci. To je jedna od najboljih investicija.
• Dijabetes. Klasični simptomi su pojačana žedj i mokrenje, gubitak težine i, kod žena, vaginalni svrab. Postoje dve vrste dijabetesa: pozni i mladalački, ili insulinska zavisnost. Prvi se javlja u 90 odsto slučajeva i javlja se u kasnijem periodu života. obično kod gojaznih osoba. Rizik se udvostručuje posle svake decenije života i sa svakih novih 10 kilograma težine. Pozniji dijabetes uglavnom se može držati pod kontrolom dijetom i gubitkom težine ili pornoču oralnih lekova. Ali, ako nastavite da slabite, i ponovo postanete žedni, potrebno je možda da uzmete insulin. Mada obe vrste dijabetesa odlikuju visoki procenat šećera, one nisu iste. Različiti su i nasledni rizici. Na primer, ako su oba roditelja imala dijabetes u poznijem periodu života, 60 odsto njihove dece dobile su tu bolest pre šezdesete. Ali, ako jedno dete ima mladalački dijabetes, izgledi da njihov brat sestra dobiju insulinsku zavisnost mnogo su manji.
• Emfizem. Pacijenti sa ovim plućnim oboljenjem imaju problema sa propalim tankim mehurićima (alveolama) kroz koje pluća razmenjuju kiseonik koji je spolja udahnut za ugljenmonoksid. Ponekad je uzrok nasledeni nedostatak jednog enzima. Glavni simptomi emfizema su kratak dah, i česta pojava bronhitisa. Zbog velike količine zadržanog vazduha u plućima, grudni koš se širi i grudi postaju kao bačva. Ako neko u porodici pati od ove bolesti povećava se opasnost da i vi obolite. A ako ste još i pušač, odmah ostavite duvan koji pogoršava stanje. IIi, još bolje, nemojte nikad ni propušiti, ako ste genetički predodredeni za emfizem!
• Hipertenzija. Povišeni pritisak dobrim delom zavisi od gena a 40 posto od okoline. No, bez obzira na genetiku ko god ima hipertenziju treba da je leči kombinacijom mršavljenja, dijete (posebno neslane) i lekova.
–Migrenozne glavobolje. Ovo stanje pogađa oko 5 do 10 procenata stanovnika, i često se javlja kod čitavih porodica. Na primer ako oba roditelja pate od migrene, šanse su 7 prema 10 da ćete je i vi dobiti. Ako jedan roditelj pati od migrene, procenat se smanjuje za četiri.
• Gojaznost. Ako ste jako debeli, možda je u pitanju hormonalni poremećaj (statistički malo verovatno); ili previše jedete a malo se krećete ili vežbate; ili ste genetski predodredeni (više nego što se mislilo).
• Među nasledne bolesti čoveka mogu se, ubrojati i rak prostate, psorijaza, pa dvanaestopalačni čirevi, bronhijalna astma, rak materice i želuca, šizofrenija i osteoartritis. Ali, zapamtite da iako se mnoge bolesti javljaju s kolena na koleno, mogu se i izbeći u najvedem broju slučajeva ako otklonite lične faktore rizika u svojoj neposrednoj okolini. Porodična istorija bolesti trebalo bi da izazove aktivizam, a ne pesimizam.
Ako imate šanse za nasledne boleseti obavezno smanjite faktore rizika.