Narkolepsija je stanje koje dovodi do toga da osoba preterano spava. Ovo je neurološki problem za koji nema leka i pravi dosta problema sa spavanjem.
Katalepsija je iznenadni gubitak kontrole i tonusa mišića zbok neke jake emocije – na primer smeha, uzbuđenja ili besa. Katalepsija se javlja zajedno sa narkolepsijom kod 50-90% ljudi koji imaju narkolepsiju.
Ovi problemi su prilično složeni, pa ćemo izložiti najvažnije činjenice o njima.
Ko može dobiti narkolepsiju?
Narkolepsija je relativno redak poremećaj i u proseku ga dobije 25 od 100.000 ljudi i obično se javlja u periodu adolescencije. Narkolepsija se češće javlja kod muškaraca i čini se da ovo oboljenje može biti nasledno.
Šta može izazvati narkolepsiju?
Naučnici smatraju da se narkolepsija može javiti ako osoba izgubi ili uopšte nema moždane neurone koji proizvode hemijsku supstancu po imenu hipokretin, koja reguliše ciklus spavanja i budnosti. Povrede glave, infekcije ili teže promene u vremenu spavanja (zbog noćnog rada) su najčešći uzroci narkolepsije.
Koji su simptomi narkolepsije?
Oboleli od narkolepsije obično imaju periode kada imaju nekontrolisanu potrebu za spavanjem. Ove epizode mogu potrajati nekoliko minuta ili nekoliko sekundi i mogu se desiti bilo kad – tokom razgovora, jela, na poslu, u školi, tokom vožnje itd. Posmatraču ovi ljudi mogu izgledati kao da su budni, ali oni nisu svesni šta se dešava.
Narkolepsija dosta remeti svakodnevni život i rutinu.
Koji su simptomi katalepsije?
- Gubitak mišićnog tonusa može dati vrlo blage simptome, ili teže, kada osoba može pasti na patos jer nema kontrolu nad mišićima
- Nema poremećaja u funkciji bešike ili creva i osoba može normalno da diše
- Govor može biti malo poremećen i vid zamućen
Šta lekar specijalista može uraditi povodom narkolepsije i katalepsije?
Lekar će vas pitati da li dobro spavate. Ljudi sa narkolepsijom obično ne spavaju duže nego ostali, ali je njihov san dosta isprekidan i spavaju i danju i noću, ali kraće.
Lekar će vas pitati i koje sve lekove pijete i pijete li alkohol, kao i za porodičnu anamnezu i način života. Obično se pacijent šalje na magnetnu rezonancu. Ispituje se kvalitet sna i šta vam se dešava dok spavate i radi se EEG kako bi se videla aktivnost moždanih talasa.
Lečenje narkolepsije i katalepsije
Ono što sami možete učiniti je sledeće:
- Pokušajte da redovno spavate 7-8 sati svake noći
- Tokom dana odremajte u određeno vreme
- Redovno vežbajte
- Popričajte sa rodbinom i prijateljima o svom problemu. Ozbiljniji kataleptični napadi mogu uplašiti ljude
- Porodica i prijatelji bi trebali da se informišu i nauče kako da uoče znakove napada kako bi vam pomogli i sprečili povrede
Tretman lekovima može uključivati
- Lekove koji su namenjeni baš narkolepsiji i mogu pomoći kod katalepsije. Mogu ih piti osobe starije od 18 godina i lekar će videti postoje li kontraindikacije za taj lek
- Antidepresivi
- Benzodijazepini (npr. dijazepam) – oni se daju ljudima koji ne reaguju na drugu terapiju. Ovi lekovi pomažu pacijentima da bolje rasporede vreme spavanja
- Kod katalepsije pomažu i određeni antidepresivi
Još uvek nije pronađen lek za narkolepsiju. Napadi katalepsije se mogu smanjiti s vremenom uz pomoć terapije ili promenom načina života.
