Visok krvni pritisak jedan je od vodećih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, pa je veoma važno da ga držite pod kontrolom. Držite se propisane terapije, korigujte ishranu i redovno idite na preglede…
Svetska zdravstvena or ganizacija definisala je vrednosti normalnog krvnog pritiska i danas se smatra daje on 120/80 milimetara živinog stuba, a kada su parametri iznad ovog prošeka, govori se o povišenom krvnom pritisku, koji, ako se povremeno javi (usled psihičkog nadražaja, na primer), predstavlja pre specifično stanje, nego bolest. Prevencija se sprovodi od malih nogu i podrazumeva sticanje zdravih
navika u pogledu pravilne ishrane, bavljenja sportom, upućivanja u štetnost pušenja. Pritisak će se svakako vremenom povećavati, ali tek u starosti, kada je normalno da njegove vrednosti budu više zbog skleroze krvnih sudova, ali je važno sprečiti njegovo rano pojavljivanje.
Otkrijte ga na vreme
Povišen krvni pritisak ili hipertenzija može biti nasledan, ali uzrokovan nekim organskim oboljenjem, zato je, osim pravovremenog otkrivanja, dobra dijagnoza od izuzetne važnosti i upravo od toga zavisi način lečenja pacijenta. Najveći broj ljudi, čak 80% ima naslednu ili, kako se danas naziva, esencijalnu hipertenziju. Po pravilu, kod osoba kod kojih rano dolazi do povišenih vrednosti krvnog pritiska, a to je period od 30-35 godine, sigurno jedan od roditelja ili bliskih srodnika boluje od istog. Ono stoje najvažnije jeste da se pritisak “stavi” pod kontrolu, jer se on s razlogom naziva “tihi ubica”. Jednostavno, čovek može imati blago povišen pritisak koji dobro podnosi, zdrav je,
snažan, nema nikakvih tegoba i to može trajati godinama.
Ali, za svo to vreme, njegovo srce se bori protiv visokog pritiska i, da bi zadovoljilo potrebe celog organizma za kiseonikom, mora mnogo snažnije da radi. Nakon sedam-osam godina doći će do zadebljanja njegovih zidova, bildovanja mišića, a sa druge strane istovremene nesposobnosti krvnih sudova da ishrane tu masu, što dovodi do njegovog slabljenja. Problem leži u tome što se pacijent javi lekaru tek kad oseti prve simptome (brže zamaranje, stezanje u grudima, nedostatak vazduha, glavobolje, vrtoglavice, nesvestice), a tada je već kasno – povišen pritisak je već napravio komplikacije na krvnim sudovima koje rezultiraju anginom pektoris, poremećajem vida’, bolovima u nogama prilikom hodanja, grčevima u listovima nogu, infarktom. Tada je moguće lečiti samo komplikacije.
Dijetetski režim
Ako je pritisak blago povišen, 1 l što znači daje gornji ili sistolni NI (sistola označava trenutak kada srce svom snagom istiskuje krv) nešto viši od 130 mmHg. lekar neće propisati nikakve lekove. jer je to blago povišenje otkriveno u samom začetku, pa će se predložiti samo odgovarajući higijensko-dijetetski režim ishrane kojim će se omogućiti da pritisak dalje ne raste, već da se, što duže, zadrži na toj vrednosti. To znači da se masnoće, soli i jaki začini, izbegavaju, da se pređe na kuvanu hranu, na povrće, živinsko meso i ribu. Uz to se preporučuje fizička aktivnost i obavezni prestanak pušenja.
Lečenje visokog krvnog pritiska
Kada se vrednosti merenog pritiska fiksiraju i počnu da prelaze 140 mm/Hg, uvodi se prvi lek. To je obično lek iz grupe diuretika koji za cilj ima pojačano izbacivanje tečnosti. Takođe se daje i lek iz grupe beta blokatora koji su danas nezamenljivi1 u lečenju hipertenzije i srčanih oboljenja. Do pre nekoliko godina, najpoznatiji i najčešće korišćeni lekovi iz ove grupe bili su inderal i presolol. U 20% slučajeva, povišen krvni pritisak nije naslednog karaktera, već se javlja kao posledica nekog organskog oboljenja. Kada se kod pacijenta prvi put registruje hipertenzija. naročito kada je reč o mlađoj osobi, obavezno se upućuje na dalje preglede da bi se ispitalo postoji li neko organsko oboljenje koje takav pritisak izaziva. Najčešće je reč o suženju na nekoj od velikih krvnih arterija koje izlaze iz aorte, kao što je suženje na bubrežnoj aorti. Ukoliko se konsta-tuje uvećanje nadbubrežne žlezde, odnosno benigni tumor u žlezdi koja luči adrenalin – zadužen za stezanje malih krvnih sudova – nagli skok krvnog pritiska koji se obavezno javlja imaće jasan uzrok. Slično je i sa oboljenjem štitaste žlezde. Danas se koriste najsavremeniji aparati i metode za dijagnostiku, kao što su ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca pomoću kojih je moguće otkriti svaku pramenu u organizmu. U ovom slučaju, kada 1 je hipertenzija posledica organskog oboljenja, pacijent se ne leči (lekovima, već se hirurškom intervencijom rešava problem visokog krvnog pritiska.
LEKOVI ZA SNIŽENJE KRVNOG PRITISKA
Najnoviji beta blokatori vrlo su selektivni, deluju isključivo na krvne sudove i spoljne faktore koji negativno utiču na srce i krvne sudove dovodeći do skoka pritiska. Concor je beta blokator koji se pokazao kao izuzetno efikasan u lečenju isti su domaći Ramipril, Tensek..
Postoji još jedna grupa lekova koja je apsolutno obavezna kod osoba koje su primorane da doživotno uzimaju medikamentoznu terapiju, a to su ACE inhibitori . Najpoznatiji predstavnici zorkaptil i katopil danas su već prevaziđeni, jer su imali nuspojave, najčešće u vidu suvog, nadražajnog kašljucanja, a zamenila su ih moćna sredstva proizašla iz njih samih koja nemaju neprijatne prateće simptome. Tu spadaju prvenstveno tritace, monopril, enalapril, prexanil koji, osim što snižavaju krvni pritisak, imaju i mulfifunkcionalno dejstvo delujući na srčani mišić i na njegovu modulaciju.
