Najčešće bolesti srca

Najčešće bolesti srca nisu tliko opasne po život koliko mnogi misle.U najčešće bolesti srca spadaju aritmije,fibrilacija avertikula,zastoji u radu srca,oštećenja zalisaka,angina pektoris…

Aritimije česte bolesti srca, koje se dijagnostikuju kod velikog broja pacijenata, predstavljaju promene srčanog ritma, odnosno nepravilan rad srca. Svakim otkucajem srca upravlja centar koji je smešten u desnoj pretkomori (sinusatrijski čvor). Ukoliko dođe do poremećaja rada tog centra, poremećuje se i srčani ritam, lako se često radi o bezopasnim promenama, nije uvek tako.

Fibrilaclja aventrikula, odnosno treperenje komora je najteži i smrtonosan oblik aritmije. Do ove bolesti srca dolazi kada se neka vlakna srčanog mišića spontano stežu, dok se druga istovremeno rastežu, umesto da se istovremeno stegnu i opuste. U tim slučajevima srce uopšte ne izbacuje krv. Fibrilacija atrija (pretkomora) je daleko bezazlenija i obično se uspečno leći.

Zastoj u radu srca, ili srčana insuficijencija podrazumeva slabije izbacivanje krvi iz srca u krvne sudove, zbog čega dolazi do otoka kolena, otežanog disanja, i dr.

Oštećenje zalisaka je bolest srca koja znači da se oni ne mogu potpuno otvoriti (stenoza) ili zatvoriti (insuficijencija). Krv zaostaje ispred zalisaka, što znači da se ne izbacuje dovoljna količina krvi u krvne sudove pa srce napornije radi. Oštećenje zalisaka je obično posledica neke bakterijske infekcije, npr. reumatske groznice.

Angina pektoris,je bolest srca koja se manifestuje jakim bolom iza grudne kosti, širi se ka ramenima, vratu i donjoj čeljusti, u trajanju od nekoliko minuta, kao posledica nedovoljne prokrvljenosti dela srca zbog privremenog začepljenja koronarnih arterija ugruškom ili zboq suženja krvnih sudova.

Ateroskleroza, zadebljanje zida krvnog suda, čime je smanjen prečnik protoka, ali i elastičnost krvnog suda. Na unutarnjem delu krvnog suda stvara se aterom (plak) pa krv otežano teče. Tokom godina stanje se pogoršava, moguće je da aterom napukne pa se na njemu stvori ugrušak koji može u potpunosti da zatvori protok krvi. Tada nastaje infarkt.

Bolesti srca uzrokovane bakterijama
Hlamidia pneumoniae može da bude uzročnik ateroskleroze koronarnih arterija, napada angine pektoris i infarkta srca. S obzirom da su istraživanja još u toku, očekuju se konačni rezultati od kojih će zavisiti odluke o daljem lečenju, jer se pretpostavlja da bi bilo dovoljno uništiti bakterije antibioticima i tako otkloniti opasnost od infarkta uzrokovanog bakterijama.

Proteini (Belančevine) u krvi su takođe važni pokazatelji moguće opasnosti od infarkta. Zapaženo je da pacijenti koji bolujlj od angine pektoris ili su doživeli infarkt, imaju povišene vrednosti proteina u krvi, koji je odgovoran za stvaranje ugrušaka (tromboza) kao uzroka infarkta srca.
Miokarditis, endokarditis, perikarditis su zapaljenja celog srčanog mišića ili samo njegove unutarnje/spoljne mišićne ovojnice. Uzrok zapaljenju su obično virusi ili bakterije, a manifestuje se ekstrasistolama, zamorom, povišenom telesnom temperaturom, tahikardijom ili padom krvnog pritiska. Leči se antibioticima ili kortikosteroidima, zavisno od uzročnika (bakterija ili virus).

U ljudskom telu postoji oko 50.000 kilometara većih i manjih krvnih sudova kroz koje srce, koje se sastoji od mišića težine između 250 i 350 g, u svojstvu “pumpe” potiskuje krv.

Srce se sastoji od levog i desnog dela, a svaki od njih se deli na dve šupljine, gornje -pretkomore (atriji) i donje – komore (ventrikuli). Između komora i pretkomora nalaze se srčani zalisci koji, kao klapne, sprečavaju povratni tok krvi prilikom stezanja srčanog mišića.

U desnu pretkomoru krv, sakupljena izi celokupnog tkiva u telu čoveka dolazi iz gornje i donje vene. Ona sadrži malu količinu kiseonika, a više ugljendioksida. Iz desne pretkomore potiskuje se dalje u desnu komoru, a iz nje u plućnu arteriju. U plućima krv prima kiseonik, a ispušta ugljendioksid. Ovako obogaćena kiseonikom krv putem vene dolazi u levu pretkomoru, a zatim i u levu komoru. Odatle je srce potiskuje u aortu i druge arterije koje je razvode po ćelom telu. Za normalan rad srca potreban je kiseonik i šećer koji se do srca dopremaju koronarnim aterijama, koje izlaze iz aorte.