menijerova bolest

Senzorineuralni gubitak sluha nagluvost javlja se u najvećem broju slučajeva kao posledica oštećenja senzornog epitela unutrašnjeg uva, znatno ređe kao posledica oštećenja slušnog nerva. Na tonalnom audiogramu pokazuje se kao pad koštane provodljivosti, odnosno kao perceptivna redukcija sluha.menijerova bolest

Postoji preko stotinu razloga senzorineuralnog oštećenja sluha. Senzorni epitel unutrašnjeg uva, organizovan u vidu Kortijevog organa u pužu, veoma je osetljiva struktura lako biva oštećen nedovoljnim prilivom krvi i kiseonika, toksinima, infekcijama, jakim zvucima i potresima. Oštećenje senzornog epitela skoro uvek je praćeno zujanjem u uvu, što može biti veća neprijatnost od samog slabljenja sluha i nagluvosti.Teško se oporavlja od nagluvosti, pa je u većini slučajeva gubitak sluha definitivan.

Nagluvost nastaje naglo ili postepeno, pri čemu veća nada za oporavkom postoji kod naglo nastalog – akutnog, senzorineuralnog gubitka sluha.

Akutna nagluvost ili gluvoća termin je koji podrazumeva gubitak sluha senzorineuralnog tipa, nastao tokom manje od tri dana, kod prethodno zdravog uva, bez manifestnog uzroka.

Smatra se da je akutno slabljenje sluha posledica lokalnog poremećaja u pužu, bilo da se radi o lokalnoj virusnoj infekciji, poremećaju cirkulacije (mikroinfarkt uva) ili imunološkom poremećaju. Ukoliko je poremećaj u celom unutrašnjem uvu, a ne samo u pužu, javiće se i vrtoglavice.

Dijagnoza se postavlja nalazom perceptivnog oštećenja sluha na tonalnom audiogramu, uz isključivanje poznatih uzroka naglog gubitka sluha (povreda, zapaljenje, intoksikacija).

U velikom broju slučajeva, sluh se oporavlja spontano, ali se ne može unapred znati da li će spontanog oporavka biti ili ne. Izostanak spontanog oporavka, bez lečenja, znači definitivan gubitak sluha.

Što se lečenje ranije započne, veći je procenat poboljšanja ili potpunogoporavka sluha. Postoje različiti terapijski pristupi (primena lekova koji poboljšavaju cirkulaciju i metabolizam u unutrašnjem uvu, smanjuju otok, sprečavaju imunološke poremećaje), pri čemu svi imaju sličnu uspešnost.

Akutna akustička trauma nastaje kao posledica jednokratnog izlaganja ekstremno jakim zvucima ili buci (pucanj iz vatrenog oružja u blizini uva, eksplozije). dolazi do naglog slabljenja sluha perceptivnog tipa, uglavnom u visokim frekvencama, i zujanja u uvu.Pad sluha i zujanje su ili jednostrani ili izraženiji na uvu koje je bilo bliže jakom zvuku.

Manja oštećenja mogu se i spontano oporaviti, a veća zahtevaju lečenje kao kod akutnog slabljenja sluha. lečenje ima efekta ako se odmah započne, a pre svega je potrebno radi eliminisanja zujanja u uvu, jer ono može ostati kao trajna posledica.

Hronična akustička trauma posledica je dugotrajnog izlaganja buci. Najčešće se javlja kao profesionalno oboljenje, kod radnika u fabrikama, brodogradnji, avioindustriji ili na drugim radnim mestima gde je nivo buke visok. Vremenom dolazi do obostranog, simetričnog senzorineuralnog slabljenja sluha i zujanja u uvu. Ovaj tip oštećenja sluha se ne leči, nego prevenira.Gubitak sluha je definitivan, zato treba preduzeti sve mere da se to spreči.

Obavezni su periodični pregledi, kako bi se radnik blagovremeno uklonio iz bučne sredine. Takođe, neophodne su mere zaštite u smislu adaptacije radne sredine i nošenja ličnih zaštitnih sredstava, čepova za uši ili antifona, zavisno od nivoa buke.

Staračka nagluvost predstavlja postepeno, obostrano, senzorineuralno slabljenje sluha, sa izrazitim padom razumljivosti govora, i najčešće zujanjem u ušima. Javlja se zbog degenerativnih promena u pužu i slušnom živcu, ne može se lečiti, eventualno se može usporiti uzimanjem lekova za poboljšanje cirkulacije i vitamina. Vreme početka staračke nagluvosti je individualno, i uglavnom nasledno. Kad sluh oslabi do nivoa otežane komunikacije, preporučuje se slušni aparat.

Tumori zadnje lobanjske jame, od kojih je najčešći neurinom statoakustičkog živca, pritiskom na vlakna slušnog živca, dovode do postepenog senzorineuralnog oštećenja sluha sa te strane, praćenog zujanjem u uvu. Kako tumor raste, javljaju se trnjenje i gubitak osećaja za dodir sa iste strane lica, paraliza živca lica i glavobolje.

Minimalni procenat jednostranih senzorineuralnih oštećenja sluha uzrokovan je rastom tumora u zadnjoj lobanjskoj jami.

Postojanje tumora isključuje se normalnim nalazom kalorijskog ispitivanja centra za ravnotežu, auditivnih evociranih potencijala i snimkom magnetne rezonace.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.