U osnovi, moždana kap, nazvana još u moždani udar, apopleksija, ima samo tri uzroka: ona nastaje ili usled suviše visokog krvnog pritiska ili veoma vglikih kolebanja krvnog pritiska prilikom uzbuđenja ili dugotrajnih duševnih napetosti, što dovodi do prskanja neke arterije u mozgu i do pravog krvarenja u sam mozak.

U ovakvim slučajevima nastaje skoro trenutno gubitak svesti i sav lekarski trud, većinom, postaje uzaludan. Nakon moždanog udara tri, četiri ili pet dana pacijent leži u dubokoj agoniji i uprkos svim lekovima i naporima lekara ne može se sprečitgg tragičan kraj. Jer izlivanjem krvi u moždanu masu razaraju se normalne funkcije nervnog sistema, koje se ne mogu više ponovo uspostaviti.

Postoji i drugi uzrok moždane kapi. Ako neka grudvica krvi (krvni utrušak koagulum) dospe u mozak — kod srčanih mana to se često dogaša — i tada prognoza zavisi od veličine i položaja koaguluma.U tom slučaju govorimo o emboliji, koja može, ali i ne mora izazvati gubitak svesti i ima vrlo dobre izglede za islečenje.

Treći i najčešći uzrok moždanog udara jeste tromboza, stvaranje koaguloma u samom mozgu. Ona je uvek posledica nekog oštećenja zida arterije, koje je u većini slučajeva, izazvano sklerozom, zakrečavanjem arterije. Ovaj se oblik moždane kapi najčešće zapaža u starijih osoba i ima, prirodno, dalekosežne posledice, kako za osobu koju je zadesila kap, tako i za celu porodicu. U sasvim blagim slučajevima može se raditi samo o prolaznim smetnjama u pokretanju ruke ili noge, može nastati kratkotrajni poremećaj govora ili glavobolja bez jasnog uzroka. Međutim, većinom se postepeno razvija u roku od nekoliko časova, oduzetost jedne strane tela.

U današnje vreme lekaru nije teško da otkrije poreklo moždane kapi, a u sumnjivom slučaju razni pregledi mogu da pruže jasnu sliku. Za lečenje posle moždanog udara je od osobite važnosti da li se radi o pucanju krvnog suda, emboliji ili trombozi.

Retko kada postoji sumnja u tačnost dijagnoze moždane kapi. Čovek leži u krevetu, više ili manje bespomoćan, a zbog toga se javlaju vrlo ozbilni i presudni problemi. Jer bolesnik nije više, kao pre, krepak i pokretljiv, vezan je za postelju i najverovatnije je da više nikad neće steći punu pokretlivost. I do kraja njegovog života — čovek može posle moždanog udara još decenijama da živi —ali ostaće bar tragovi oduzetosti. To je u početku veoma obeshrabrujuće saznanje.

Mnogi ljudi su zbog tako teške nesreće duboko potreseni; uz to, saznanje da će ih najmanje nekoliko meseci morati neko da neguje, predstavla teško duševno opterećenje. Sa zebnjom bolesnik i članovi njegove porodice ispituju lekara šta treba sve činiti i kakve mere treba preduzeti.

Šta, dakle, treba raditi:
1. Posle svakog moždanog udara mora se promeniti način života, kako bi isključili ili suzbili uzroke koji su ga izazvali. Kod arterioskleroze treba jesti, uglavnom,posnu hranu sa mnogo povrća i dosta vitamina. Ne sme se uopšte pušiti, jer nikotin sužava krvne sudove. Međutim, dozvoljeno je zimati alkohol u umerenim količinama, a i u većini slučajeva i uzimanje kafe.

2. Lekar stalno propisuje vežbe za kretanje koje se moraju satima aktivno i pasivno sprovoditi. Pacijent koga je pogodila moždana kap pokušava sam aktivno da pokreće oduzete delove tela ili mu pri tome pomaže osoba koja ga neguje.Može se i kod kuće sprovesti, po- red bolesničke postete, masaža y vodi, na taj način što se jedan veći sud napuni veoma vrućom vodom u koju se potopi oduzeta ruka ili noga.

3. Danas postoje relativno jeftini aparati koji pomoću odgovarajućih električnih udara omogućavaju ponovno uspostavljanje funkcije oduzetih mišića.Ovim aparatima mogu, po lekarskim uputstvima, da rukuju i laici, čime se može izbeći skupi boravak u lečilištima.

4. Uspeh se može postići i u slučajevima dugotrajnije oduzetosti. To se posgiže pomoću lekova koji šire krvne sudove.

5. Vrlo je važna stalna duševna nega bolesnika pogodjenog moždanim udarom, koja mu daje osećaj sirurnosti.Pri tome treba, kao u školi, propitivanjem kontrolisati bolesnikovu pažnju i marljivost.Duh uvek mora da bude budan i aktivan. Tada će bolesniku pogodjenom moždanim udarom biti puno lakš, izgubiće osećaj usamtenosti i uspeće mu da preboli posledice moždanog udara.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.