mozdana kap slog

Šlog (moždana kap)
Do šloga dolazi kada se smanjuje dotok krvi u mozak. Kada krv i kiseonik ne mogu da dođu do mozga ćelije izumiru, a ne mogu se obnavljati kao ćelije drugih tkiva, te se oboleli suočava sa opštom slabošću, paralizom udova, gubitkom moći govora i pamćenja…

mozdana kap slog
Jedan od vodećih uzročnika je visoki krvni pritisak tzv. ”tihi ubica”, jer predstavlja veliku opasnost da dođe do ateroskleroze, srčanog udara i šloga. Normalizovanjem visokog krvnog pritiska lekovima, ali i ishranom, a naročito smanjenjem soli u hrani, smanjuje se opasnost i od pojave šloga.

Godine starosti, takođe, imaju uticaj na pojavu šloga.

Preležana reumatska groznica, slabi krvni sudovi kao aneurizma i endokarditis i lupanje srca mogu uticati, bez obzira na starost.

Tipičan šlog dolazi od istih procesa koji dovode do infarkta — taloženje krvnih pločica koje prekidaju dotok krvi. Naučne studije novijeg datuma dovode u vezu faktore rizika za infarkt i šlog, a to su: povišeni krvni pritisak; visok nivo holesterola u krvi; gojaznost; dijabetes i pušenje. Za šlog najveću opasnost predstavljaju visok krvni pritisak i starost organizma.

Na povećanje rizika od moždanog udara do 30 puta utiče povišeni krvni pritisak; 2,5 do tri puta šećerna bolest; 5 do 7 puta pušenje; 4 do 5 puta neumerena konzumacija alkohola i oko 6 puta uzimanje nekih kontraceptivnih sredstava. Osobe čiji su roditelji imali moždani udar 4 puta su češće njegove žrtve.

Kako se zaštititi od pojave šloga?
Naučnici svetskog glasa smatraju da se opasnost od šloga može smanjiti čak za 80% ako se pridržavate sledećih pravila:
1. Prilagođena ishrana. — Razlog što voće i povrće smatraju zaštitnikom od moždanog udara je prisustvo kalijuma. Naučno je dokazano da hrana bogata kalijumom utiče na sprečavanje povišenog krvnog pritiska i ateroskleroze i tako smanjuje opasnost od šloga.
Najbolji izvori kalijuma po redosledu količina su: krompir, grožđe, sardine, sok pomorandže, bundeva kuvana, banana, kajsija, paradajz, mleko, šljiva, juneća džigerica, breskva, sok od grejpfruta, meso, celer, pomorandža i tunjevina.

Drugi razlog što treba jesti više voća i povrća je betakarotin koga najviše ima u zelenom lisnatom povrću (spanać, kelj, kupus, salata) i voću i povrću sa narandžastožutom bojom mesa (citrus-plodovi, kajsija, breskva, šargarepa, bundeva).
Beta-karotin se smatra antioksidantom, jer sprečava oksidaciju molekula u slobodne radikale koji pospešuju otvrdnuće arterija. Utvrđeno je da su oni koji jedu hranu sa dosta beta-karotina za 40% manje izloženi opasnosti od šloga.

2. Regulisanje krvnog pritiska. — Opasnost od šloga je za 40% manja ako se krvni pritisak kontroliše i održava u normalnim granicama. Ovo važi čak i za osobe stare i do 85 godina. Da bi se normalizovao povišeni pritisak treba održavati normalnu telesnu težinu, izbegavati masnoće životinjskog porekla, ograničiti korišćenje alkoholnih pića — ne više od 2 pića dnevno, izbegavati pušenje i biti fizički aktivan.

3. Izbegavati pušenje. — Pušenje ubrzava stvaranje krvnih pločica na zidovima arterija koje vode krv do mozga. Pušenje i visok krvni pritisak su, u stvari, veći indikatori pojave ateroskleroze, nego povišeni nivo holesterola u krvi.

4. Budite aktivni. — Fizička neaktivnost dovodi do većeg rizika od šloga, a umerena aktivnost pruža zaštitu. Oni koji češće šetaju i upražnjavaju rekreativne aktivnosti za polovinu manje rizikuju da obole od šloga, u odnosu na fizički neaktivne vršnjake.

5. Aspirin. — U umerenim dozama smatra se zaštitnikom od šloga. Sprečava taloženje krvnih pločica na unutrašnje zidove krvnih sudova i na taj način pruža zaštitu od šloga i srčanog udara.

Smatra se da korišćenje aspirina smanjuje opasnost od šloga za 25%. U svakom slučaju, pre terapije aspirinom treba konsultovati svog lekara.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.