Monociti su velika grupa belih krvnih ćelija koje poseduju jedno veliko glatko, dobro definisano, ulubljeno, blago savijeno, ovalno, bubrežasto ili čvornovato jedro (kontrolni centar ćelije). Bele krvne ćelije pomažu u zaštiti organizma od bolesti i infekcija. Broj monocita u krvi može se odrediti testom koji se naziva kompletna krvna slika (KKS) sa diferencijacijom. KKS nam daje značajne informacije o vrstama i broju ćelija krvi. Diferencijacija znači da umesto jednostavnog određivanja ukupnog broja svih belih krvnih ćelija, test pravi razliku i izlistava pojedinačne vrste krvnih ćelija i daje njihov broj. U KKS sa diferencijacijom ili se daje ukupan broj monocita, ili proporcionalni odnos monocita prema ukupnom broju belih krvnih ćelija. Podaci o broju monocita mogu pomoći lekaru u postavljanju ili odbacivanju određene dijagnoze.
KOJI PROCENAT BELIH KRVNIH ĆELIJA ČINE MONOCITI?
Približno 2-8% belih krvnih ćelija čine monociti. Monociti cirkulišu u krvotoku 1-3 dana pre nego što se presele u ciljana čvrsta tkiva na nivou čitavog organizma.
GDE SE MONOCITI NORMALNO NALAZE?
Monociti se normalano nalaze u rastresitom vezivnom tkivu, slezini, limfnim čvorovima i koštanoj srži (tkivo koje ispunjava centralni šuplji deo kosti). Slezina je organ smešten pored želuca, čija je uloga borba protiv infekcije i uklanjanje i uništavanje dotrajalih crvenih krvnih ćelija. Crvene krvne ćelije su ćelije koje prenose kiseonik u organizmu. Uzgred, neki monociti fagocituju crvene krvne ćelije. Limfni čvorovi su male jajolike strukture u telu koje pomažu u borbi protiv infekcija. Oko polovine ukupnog broja monocita se nalazi u slezini, u regionu vezivnog tkiva poznatog pod nazivom „Bilrotove putanje“.
Povezano>>>Analize krvi i urina normalne vrednosti i šta znače
Makrofagi predstavljaju tkivnu formu monocita i oni se nalaze u različitim oblicima u svim tkivima ljudskog organizma. Ovi oblici uključuju mikrogliju, osteoklaste, histiocite i Kupferove ćelije. Mikroglije su makrofagi u mozgu i kičmenoj moždini. Osteoklasti su vrsta koštanih ćelija koje učestvuju u remodelovanju koštanog tkiva. Histiocit je vrsta makrofaga imunološkog sistema. Kupferove ćelije su vrsta makrofaga u jetri. Jetra je najveći organ u telu i odgovorna je za filtriranje (uklanjanje) štetnih hemijskih supstanci, produkovanje važnih hemijskih supstanci u organizmu, kao i za druge važne funkcije.
KAKO MONOCITI REAGUJU NA LABORATORIJSKO BOJENjE?
Prilikom laboratorijskog bojenja, monociti se prezentuju značajnom količinom bledo plave ili plavo-sive citoplazme. Citoplazma predstavlja kompletnu supstancu ćelije izuzimajući jedro i ćelijski zid. Monociti poseduju veliku zapreminu citoplazme. Citoplazma monocita je ispunjena brojnim finim, prašinastim crvenkasto-plavim granulama. Vakuole su često prisutne, i to su prozračni prostori u ćelijskoj supstanci. Ovo je obično slučaj nakon što monociti fagocituju stranu supstancu. Monociti takođe sadrže i brojne vezikule (male mehuriće unutar ćelije) koje služe za obradu stranog materijala. Ispod je prikazana slika monocita.
Povišeni monociti
Kada je nivo monocita previsok to se označava kao monocitoza. To se može desiti kao posledica više stanja, kao što su stres, zapaljenje, virusna groznica, ozbiljna infekcija (jer je više makrofaga potrebno da bi se sa njom izborili), prevremena ćelijska smrt u živom tkivu, bolesti koje dovode do abnormalne aktivnosti imunološkog sistema i regeneracija crvenih krvnih ćelija.
Drugi uzrok monocitoze je sarkoidoza. Sarkoidoza je stanje u kome dolazi do formiranja malih, okruglastih, čvornovatih granuloma u tkivima. Hronična granulomatozna bolest – HGB (eng.CGD)takođe može izazvati monocitozu. HGB je nasledno oboljenje u kome ćelije koje su odgovorne za fagocitozu ne funkcionišu pravilno. Još jedan od uzroka visokog nivoa monocita je Kušingov sindrom, stanje koje nastaje usled prisustva visokih koncentracija kortizola. Kortizol je hormon nadbubrežnih žlezda, koji deluje anti-inflamatorno. Hormoni su vrsta hemijskih supstanci u organizmu koje ispoljavaju dejstvo na druge ćelije. Nadbubrežne žlezde su parne žlezde koje imaju značajnu ulogu u metabolizmu, i pomažu telu da se izbori sa fizičkim i emocionalnim stresom na taj način što oslobađaju određene hormone. Metabolizam je skup hemijskih reakcija u ćelijama kojima se oslobađa energija iz hranljivih materija, ili se koristi energija u cilju formiranja drugih supstanci.
Sniženi monociti
Kada je nivo monocita prenizak, kaže se da postoji monocitopenija. Pošto se monociti produkuju u koštanoj srži, bilo koja bolest ili hemikalija koja utiče na koštanu srž može izazvati nizak nivo monocita. Brojna su patološka stanja koja pogađaju koštanu srž. Jedno od njih je HIV (Humani Virus Imunodeficijencije). HIV je virus koji napada imunološki sistem organizma, izazivajući nastanak infekcija i zloćudnih tumora. Tumori su abnormalne mase tkiva koje se formiraju kada ćelije u određenom delu organizma počnu nekontrolisano da se dele.
Još jedan primer stanja koje utiče na koštanu srž jeste i aplastična anemija. Aplastična anemija je stanje u kome telo prestane da proizvodi dovoljan broj krvnih ćelija usled oštećenja koštane srži. Drugi primer je Sistemski Lupus Eritematodes (SLE). SLE je dugotrajno oboljenje koje se karakteriše zapaljenjem vezivnih tkiva na nivou čitavog organizma, usled toga što ih imunološki sistem napada kao da su strane supstance.
Reumatoidni artritis je sledeći primer stanja koje oštećuje koštanu srž. To je imunološki poremećaj u kome odbrambeni mehanizmi napadaju tkiva sopstvenog organizma, dovodeći do zapaljenja zglobova kostiju. Drugi primeri uključuju tuberkulozu, malariju i Epštajn-Bar viremiju. Tuberkuloza je visoko-kontagiozno oboljenje koje karakteriše formiranje sićušnih otoka koji se nazivaju noduli (ili tuberkuli) u tkivima, naročito u plućima. Malarija je ozbiljna bolest izazvana parazitima koje prenose komarci. Epštajn-Bar viremija jedno je od najčešćih virusnih infekcija kod ljudi.
Lekovi i procedure koji mogu da utiču na koštanu srž i snize nivo monocita uključuju hemo-terapeutike,radiološku terapiju, interferone i gluko-kortikoide (terapija gluko-kortikoidima, koji su vrsta steroidnih hormona koji supresivno deluju na imunološki sistem). Hemo-terapeutici su lekovi koji se ordiniraju u lečenju neoplazmi (kancera). Kancer je nenormalni tumefakt sačinjen od novonastalog tkiva koje grade ćelije abnormalnih strukturalnih karakteristika , koje imaju nešto primitivniju formu (usled prebrze deobe i nedovoljno vremena za sazrevanje). Radijacija je forma energije koje se u nekim slučajevima fokusirano usmerava na kancerogene tumore sa ciljem ljihovog uništavanja ili oslabljivanja. Interferoni su proteini oslobođeni u telu kao odgovor na prisustvo štetnih materija (tumorskih ćelija, između ostalog) koji onda okidaju reakciju imunološkog sistema protiv ovih invazivnih elemenata. Niski nivoi monocita mogu takođe biti izazvani i sniženim nivoima folne kiseline (vrsta vitamina) i vitamina B12.
Saznaj više>>> Uzroci poremećaja monocita
