Intenzivno zamaranje, lupanje ili nepravilan rad srca, uz povišenu telesnu temperaturu, razlozi su da se sumnja na zapaljenje srčanog mišića – miokarditis.
Većina ljudi bar jednom je osetila ubrzan rad srca i umor, ili je imala utisak da im srce “preskače”.
Treba znati daje većina ovakvih simptoma benigna i da su prolaznog karaktera. Međutim, postoje slučajevi kada ove prolazne manifestacije prelaze u ozbiljna stanja i zahtevaju pregled lekara. Ukoliko navedeni simptomi traju nekoliko dana, ili su tegobe naglo nastale, a prate ih i neuobičajene pojave, takozvane subferilne temperature, neophodno je potražiti stručnu pomoć i pravovremenom reakcijom lekara spreči-ti dalekosežne posledice po zdravlje.
Simptomi miokarditisa
U kliničkoj praksi kardiologa, najveći broj osoba žali se na bol u grudima, te se u tim slučajevima najčešće sumnja na razvoj arterioskleroze, sa kliničkim manifestacijama takozvane ishemijske bolesti srca, odnosno angine pektoris. Istovremeno, nemali broj bolesnika ima tegobe koje se delom preklapaju sa prethodno navedenim bolestima, ali je etiologija ovih stanja potpuno drugačija i često je povezana sa zapaljenskim oboljenjima srčanog mišića, srčane kese ili svih anatomskih struktura srca istovremeno. U takvim situacijama, već i sam razgovor sa lekarom može razjasniti brojne nedoumice i potvrditi ili isključiti potrebu za daljim ispitivanjima. Podaci o intenzivnom zamaranju, lupanju srca ili nepravilnom srčanom radu, najčešće u mlađem ili srednjem životnom dobu, uz pojavu povišene telesne temperature do 38 stepeni Celzijusa, jesu razlog za sumnju na miokarditis. Ovakvi znaci neizostavno zahtevaju odlazak kod lekara. Veoma često, razvoju miokardisa prethode infekcije sistema za varenje, odnosno crevne infekcije, ili upale respiratornog trakta.
Dijagnostika zapaljenja srčanog mišića
Posle razgovora sa lekarom i uzimanja standardne anamneze, neophodan je pregled koji daje veliki broj značajnih informacija – patološke šumove, vrednosti krvnog pritiska, otkrivanja i procenu težine i vrste poremećaja srčanog ritma. Svakom pacijentu radi se EKG pregled koji ukazuje na moguća patološka stanja srčanog mišića – izliv u srčanoj kesi ili problem sa takozvanim koronarnim koritom, odnosno krvnim sudovima srca. Ukoliko se standardnim EKG pregledom registruju poremećaji srčanog ritma, odnosno aritmija, veliku pomoć može predstavljati i 24-časovni holter EKG, koji daje precizan uvid u rad srca tokom celog dana i noći, te omogućava razlikovanje bezopasnih aritmija od onih koje zahtevaju monitoring i intenzivno praćenje i lečenje.
Ultrazvuk srca predstavlja zlatni standard i pomoć kada se želi još preciznije utvrditi stanje srca sa naročitim naglaskom na miokarditis. Lekar tako stiče uvid u veličinu srčanih šupljina, koje mogu biti značajno uvećane ukoliko srce pati, stanje srčanih zalistaka i stepen njihovog eventualnog oštećenja, a pomoću ultrazvuka vizualizuju se vegetacija ili izrasline, odnosno patološke infektivne tvorevine na srčanim zaliscima. Srčana kesa (perikard) često je zahvaćena procesom miokarditisa, i tada se u stručnoj terminologiji (i kada je u pitanju sama dijagnoza) ne govori o miokarditisu, već o mioperikarditisu. U tom slučaju, pri pregledu se obično registruje tečnost u srčanoj kesi, što u najtežim stanjima može i vitalno ugroziti obolelog i razlog je više za obraćanje lekaru i preventivno delovanje.
Uzroci miokarditisa
Najpoznatiji uzročnici ovakvih stanja su virusi, najčešće koksaki, čiji pojedini sojevi imaju sposobnost da se vezuju za ćelije srčanog mišića, izazivajući zapaljenje. Reč je o virusu koji se prenosi crevnim putem, uglavnom preko zagađene hrane i prljavih ruku. Uzročnici mogu biti bakterije i gljivice, ali i razne toksične hemijske otrovne materije, kao i posebne vrste poremećaja – autoimune bolesti, kada sopstveni imunološki sistem putem produkcije antitela dovodi do zapaljenja i destrukcije anatomskih struktura srca.
Laboratorijska dijagnostika
Analiza krvi važan je korak u dijagnostici miokarditisa. Potrebno je proveriti zapaljenske markere u krvi, kao što su leu-kociti, eritrociti, sedimentacija i CRP, kao i markere akutne i hronične virusne infekcije. Pored koksaki virusa, i brojni drugi virusi – parvo BI9, respiratorni sincicijalni ili adeno virusi, mogu biti izazivači miokarditisa sa veoma teškom kliničkom slikom. Uvek se mora imati na umu da klinička slika može biti nespecifična, što zahteva dodatnu pažnju i oprez.
U nekim slučajevima, neophodna je i invazivna dijagnostika, odnosno uzimanje uzoraka srčanog mišića specijalnim instrumentima za biopsiju.
Lečenje miokarditisa
Terapija miokarditisa usmerena je ka delovanju na uzrok bolesti, ukoliko je poznat, ali i na lečenje mogućih komplikacija. Često je osnovna terapija pripijnena antiinflamatornih lekova koji smanjuju zapaljenje, uz mirovanje (neizbežan i važan segment u lečenju miokarditisa) i strogi nadzor lekara. Osim toga, mogu se koristiti i takozvani beta blokatori, koji usporavaju rad srca, a ukoliko je ono oslabilo, preporučuju se specifični lekovi i metode za terapiju srčane slabosti. Najnovija tendecija je upotreba novih generacija antivirusnih medikamenata. Ako klinička slika nalaže, potrebno je i bolničko praćenje i lečenje pacijenata.
Prognoza
Prognoza bolesti uglavnom zavisi od uzročnika, ali i od opšteg zdravstvenog stanja obolelog.
Pacijenti koji se blagovremeno jave i na vreme započnu lečenje, najčešće se potpuno oporavljaju i uz redovne kontrole mogu nastaviti sa normalnim životnim aktivnostima.
Moguće komplikacije
Srčana slabost i različite vrste aritmija mogu biti razlog za dodatnu pažnju i praćenje bolesnika sa preležanim mio-karditisom.
Prevencija miokarditisa
Blagovremeni odlazak kod lekara može uticati na dalji razvoj bolesti i prevenciju komplikacija. Ponekad je rano otkrivanje zapaljenja srčanog mišića, uz mirovanje i polivitamisku terapiju, dovoljno za miran i nekomplikovan tok oboljenja.
