Male boginje

Male boginje su jako kontagiozna akutna infektivna virusna bolest koja se odlikuje povećanom temperaturom, kataralnim promenama gornjih disajnih puteva, vežnjača, i karakterističnim osipom.

Etiologija. Uzročnik je virus morbila.

Izvor i rezervoar infekcije. Nosnoždrelna i bronhijalna sluz inficiranih osoba.

Kako se prenose male boginje
Male boginje se prenose direktnim kontaktom sa inficiranim osobama ili preko kapljica sluzi iz gornjih disajnih puteva bolesnika, koje pri kašlju, kijanju, smehu i glasnom govoru dospevaju do neimune osobe i inficiraju je. Indirektno prenošenje nastaje upotrebom stvari koje su sveže zaprljane bolesnikovom sluzi (pribor za jelo, čaše, ubrusi itd).

Zaraznost traje obično oko 9 dana: 3—4 dana pre izbijanja osipa i 5 dana posle.
Osetljivost i otpornost. Praktično su osetljive sve osobe, ali zbog trajnog i solidnog imuniteta koji ostaje posle preležanih malih boginja, odrasli retko obolevaju. Novorođenčad, čije su majke prebolele male boginje, obično su imuna i ne obolevaju prvih nekoliko meseci života.

Rasprostranjenost. Iako je uzročnik malih boginja neotporan van čovečjeg organizma i brzo ugine, male boginje su česta, vrlo zarazna i lako prenošljiva bolest. Male boginje su česta bolest pretškolske i školske dece; ovih boginja ima preko cele godine, ali najviše za vreme hladnih dana kod ljudi zbijenije žive i kad su u bližem dodiru. Pored toga, za vreme hladnoće, otpornost sluzokoža gornjih disajnih puteva, kroz koje virus malih boginja prodire u organizam, smanjena je i infekcija olakšana.

Verovatno oko 80—90% osoba koje prežive 20 godina, prebole male boginje. U velikim gradovima male su boginje endemične i blaga bolest; otpriiike svake druge godine javljaju se kao epidemija. U malim mestima, selima i zabačenim naseljima, male se boginje javljaju u većim vremenskim razmacima kao epidemija težeg toka.

Inkubacija. Oko 10 dana od momenta infekcije do prvih simptoma; obično prođe oko 14 dana do pojave ospe. Retko je inkubacija kraća ili duža.

Simptomi mali boginja
Bolest počinje naglo, s povećanom temperaturom, crvenim očima, kijavicom i suvim, dosta upornim i dosadnim kašljem. Bolesnikovo lice izgleda kao uplakano, oči svrbe i peku a jaka svetlost smeta. Ovakvo stanje obično traje 2—3 dana, ređe duže, zatim temperatura malo spadne, da bi se uskoro, posle 12—24 časa, još više povećala. Sa ovim počinje izbijanje karakteristične ospe malih boginja najpre na licu, a zatim se ospa širi naniže, preko grudi, leđa i trbuha, dok ne zahvati kožu celog tela. Sa izbijanjem ospe pojačavaju se dotadanje tegobe i simptomi: opšte stanje je teže, kašalj jači, oči crvenije. Ospa je mrljičastog oblika, nepravilna, nejednake veličine, pojedinačna i u grupama, mestimično više ili manje slivena. Između pojedinih mrlja ili grupa mrlja, nalaze se veći iii manji delovi nepromenjene kože. Koža pokrivena ospom je meka, vlažna, neravna ali glatka, može se opipati, prijatna za dodir, kao somot. Ospa je obično manje obilna na potkolenicama. Kad se ospa izaspe svuda po telu, ako nema komplikacija, temperatura počne da opada i ubrzo spadne na normalu a ospa počne da bledi i nestaje, najpre tamo gde se prvo pojavila a dalje istim redom kojim je i nastajala. Pošto ospa izbledi, koža se sitno isperuta. Iščezavanjem ospe ublažuju se a zatim iščezavaju i ostali simptomi. Ako nije bilo komplikacija ili udruženih infekcija, bolesnik se brzo oporavi.

Male boginje, kao i neke druge infektivne bolesti (veliki kašalj, grip), smanjuju otpomost obolelog organizma ne samo za vreme akutne faze, nego i neko vreme posle svršetka bolesti. Zbog toga se na male boginje, još u toku ili neposređno posle ozdravljenja, mogu lako nadovezati druge infektivne bolesti ili razubktati stari, dotle pritajeni procesi. Vrlo je kritična situacija ako se na male boginje nadoveže difterija, zatim po redu težine: veliki kašalj, grip itd.

Komplikacije. Najvažnije komplikacije kod malih boginja jesu: žarišno zapaljenje pluća (bronchopneumonia), zapaljenje srednjeg uva (otitis media).

Bolesnika od malih boginja treba prijaviti i odmah izolovati iz dva razloga: prvo, da se bolest ne bi prenela na druge, a drugo, da bolesnik ne bi dobio još kakvu bolest od svoje okoline i eventualnih posetilaca. Izolacija bolesnika od malih boginja treba da traje najmanje 7 dana. Za vreme bolesti treba sprovoditi dezinfekciju svih predmeta zaprljanih nosnožđrelnim sekretom bolesnika (pribor za jelo, ubrusi, čaše, maramice i drugo). Po odlasku bolesnika iz prostorije gde je ležao, sprovesti temeljno pranje, čišćenje i provetravanje prostorije. Druga vrsta dezinfekcije posle malih boginja nije potrebna.

Nega i dijeta. Bolesnička soba treba da bude čista, često provetravana, umereno topla. Prekomernu svetlost treba otkloniti spuštanjem zavesa ili na koji drugi način. Ako je vazduh u sobi suv, treba ga ovlažiti stavljanjem široke i plitke posude sa vodom na peć, radijator ili raširiti vlažan čaršav.
Ishrana bolesnika treba da se sastoji od kalorične ali lako svarljive hrane sa dovoljno vitamina. Bolesnika ne treba dugo držati na lakoj dijeti, već čim bude mogućno i ako nema promena u mokraći, dati mu jaču hranu da bi što pre ojačao oslabljeni organizam.

Lečenje je simptomatsko: ležanje za vreme temperature, upotreba sredstava za snižavanje temperature i ublažavanje kašlja. Obloge ne treba stavljati, ali se bolesniku mogu oprati ruke i noge ako se zaprljaju.