Lumbago (bol u krstima) može se ispoljiti odmah, ili se pak postepeno razvijati. Pojava bola u krstima je uglavnom isporovocirana podizanjem tereta, pravljenjem naglih pokreta, dužim boravkom u nepravilnom položaju… ali može nastati i bez jasnog okidača.
Lumbago, poput većine zdravstvenih problema u donjem delu leđa, potiče od poremećaja ili povreda mišićno-skeletnog sistema. Iznenadna pojava bola u krstima najčešće je posledica istegnuća mišića i ligamenata, te posledičnog mišićnog spazma. Predispoziciju za bol u krstima uglavnom predstavlja degenerativno oboljenje kičme – propadanje međupršljenskih diskova i zglobova. U manjem broju slučajeva lumbago se javlja kao deo ili posledica nekih ozbiljnijih zdravstvenih stanja, poput upalnih bolesti kičme, preloma (mogu nastati i bez očigledne traume u slučaju osteoporoze), tumora…
Simptomi lumbaga
Problemi s donjim delom leđa često su praćeni napetošću i bolom u mišićima, te smanjenom pokretljivošću. Tegobe se mogu javiti u vidu poteškoća pri hodu, stajanju, sedanju i ustajanju, vezivanju cipela, obuvanju čarapa, itd. Bol može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, povremen ili konstantan. Bolesnik često ostaje ukočen u jednom položaju, i to najčešće unapred i u stranu.Tegobe se mogu pojačavati pri kašljanju, kijanju i bilo kakvom napinjanju. Stanje se može iskomplikovati širenjem bola duž noge, niže od kolena, što je stanje poznato kao išijas. U kom će se pravcu bol širiti – zavisi od toga koji je nerv uklješten. Osim toga, može se javiti i trnjenje, te oslabljen osećaj za dodir u jednoj ili obe noge. U nekim slučajevima nastaje i mišićna slabost, a time i otežan hod na prstima i petama. Tegobe u okviru lumbalnog sindroma mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.
Dijagnostika i lečenje lumbaga
Lumbago i bolovi u krstima su samo simptom, a ne bolest, kako se obično misli. Da bi se otkrio pravi uzrok bolova u krstima i samim tim propisala adekvatna terapija, potreban je detaljan pregled kod fizijatra, a ponekad i dodatna dijagnostika (rendgen, laboratorija, magnetna rezonanca, EMNG – snimanje električnih mišićnih impulsa…). Lečenje u početku obično podrazumava relativno mirovanje, nikako ne strogo, kako se ranije savetovalo, te upotrebu leda, antireumatskih krema i protivupalnih lekova. Takođe se uključuje fizikalna terapija – ultrazvuk, magnet, laser, struje… a nakon akutne faze, kad bol prestane, polako se uvode i vežbe koje će dodatno olakšati trenutno stanje, ali i sprečiti povratak tegoba.Iako svako od nas najčešće očekuje neku magičnu pilulu koja će ga rešiti bola u krstima i čudotvornu masažu što će mu zauvek ukloniti spazam, instant lečenje lumbaga ne postoji. Samo vežbe na duge staze – najmanje tri-četiri meseca svakodnevno, a kasnije minimum triput nedeljno – predstavljaju garanciju za dobro funkcionisanje koštano-mišićno-zglobnog aparata.
Prevencija bolova u krstima
Iako su se naši preci bavili teškim fizičkim poslovima, imali su mnogo manje problema s kičmom i bolovima u krstima nego savremeni čovek, koji veći deo dana provodi u sedećem položaju. Naime, sedenje predstavlja najveće opterećenje za kičmeni stub, naročito ako traje satima, bez pauze. A ukoliko je praćeno nepravilnom ishranom, koja za posledicu ima porast telesne težine, pritisak na kičmu i zglobove postaje sve veći. Nepravilno držanje tela takođe vodi ka pojavi deformiteta, a samim tim i bolova koji znatno remete čovekov svakodnevni život. Zato, prevencija bolova u krstima treba da obuhvata održavanje optimalne telesne težine, pravilno sedenje, pravljenje što češćih pauza, zauzimanje zaštitnih položaja pri podizanju tereta (nikad se ne savija kičma, nego noge – u kuku i kolenima) i dovoljno fizičke aktivnosti te ciljanih vežbi za mišiće kičmenog stuba.
Pravilno stajanje
Većina ljudi prilikom stajanja istura glavu i stomak, a ramena drži povijena, što nepravilno opterećuje međupršljenske diskove i zglobove. Takodje je često oslanjanje na jednu nogu, a posle nekoliko minuta prebacivanje težine na drugu. Rezultat toga je asimetrija vrata -jedno rame spušta se nadole, pomera se nivo lopatica i karličnih kostiju, mišići jedne strane tela se opuštaju, a druge prenaprežu, naglo se narušava držanje tela i krivi se kičma, na kojoj nastaju degenerativne promene s izraženim bolnim sindromom (lumbago, išijas).
SAVET: Vodite računa o tome da pri stajanju ravnomerno rasporedite težinu na obe noge, da vam stomak i brada budu uvučeni, a ramena zabačena unazad.
Pravilno sedenje
Sedeti treba s uspravnim leđima te uvučenim i stegnutim stomakom. Slabine (krsta) treba da budu priljubljena uz naslon stolice, a ramena ispravljena i normalno opuštena.Idealno bi bilo da je sedište stolice kraće od butina, a visina takva da nam cela stopala nalegnu na pod. Ne preporučuje se sedenje u mekim foteljama i u zavaljenom položaju. Nemojte prekrštati nogu preko noge (tipičan ženski način sedenja). Sedati i ustajati treba postepeno, nikako naglo i brzo. Pri ustajanju nagnite trup napred i podižite se pomoću nogu. SAVET: Bilo bi idealno da na svakih 30 minuta prošetate, proteglite se i uradite bar jednu vežbicu koja će vam pokrenuti cirkulaciju.
Pravilno ležanje
Noćni odmor je od velikog znaćaja za kičmu, pa je vrlo važno u kakvoj postelji i u kom položaju spavamo.Iako mnogi od nas vole da spavaju na stomaku, ovaj položaj je najgori, jer dovodi do degeneracije kičme, koja tad trpi veliki pritisak. Dušek treba da je ravan i tvrd, a jastuk manji – tako da doseže samo do ramena. Izbegavajte spavanje na mekom dušeku, jer telo tad propada u njega, te kićma nema dobru potporu. Zimi utoplite noge i telo kako biste se opustili i dobro odmorili. SAVET: Ne spavajte na leđima i stomaku -najbolje je da ležite na boku, nogu savijenih u kolenima.
TEST ZA PROCENU DRŽANJA TELA
Stanite ledjima naslonjeni na zid. Stopala sastavite, gledajte ispred sebe, glavu naslonite na zid, a ruke opustite uz telo. Ukoliko vam dlanovi ne mogu proći izmedu zida i slabina, imate dobro držanje. U suprotnom, trbušni mišići su vam oslabljeni, pa stomak isteže kičmu unapred (lordoza).
