Simptomi koji se uglavnom vezuju za limfom su otekli limfni čvorovi, neobjašnjiv gubitak težine i noćna znojenja.
Limfom je vrsta raka koja onemogućava funkcionisanje imunog sistema. On uglavnom zahvata limfni sistem koji je sastavni deo telesnog odbrambenog sistema. Limfni sistem se sastoji iz limfnih sudova, limfe i limfnih čvorova. Limfom nastaje u ćelijama limfnog sistema i postepeno se širi na ostale delove tela. Oboljenje se klasifikujena Hodžkinov limfom i ne-Hodžkinov limfom.
Limfni čvorovi se nalaze u vratu, grudima, stomaku i potpazušnom predelu. Sastoje se od belih krvnih zrnaca koje otklanjaju bakterije i ostale štetne supstance iz limfe. Kod limfoma, postoji ubrzan, neprirodan rast ćelija u limfnim čvorovima, što vodi do toga da oni izgledaju otečeno. Drugim rečima, prisustvo viška kancerogenih ćelija dovodi do uvećanja limfnih čvorova.
Simptomi
Simptomi limfoma variraju zavisno od mesta i vrste kancera. Ovo oboljenje može da nastane na bilo kom delu tela što čini da simptomi ove bolesti ne budu specifični. Limfom mozga vodi do glavobolja, mučnine, vrtoglavice, slabljenja vida i osećaja oduzetosti perifernih delova tela. Bezbolni otok na vratu, pazuhu ili preponama usled proširenih limfnih čvorova, su najčešći simptomi. Evo još nekih:
Bol: Iako otekli limfni čvorovi ne bole, tkivo koje ih okružuje može biti osetljivo usled pritiska koji stvaraju previše otekli čvorovi. Ovo može dovesti do blagog ili jakog bola. Na primer, limfom stomaka može dovesti do stomačnih bolova ili ukoliko je rak zahvatio grudnu žlezdu, koja se nalazi u blizini srca, može doći do bolova u grudima.
Noćno preznojavanje: Poznato je da kancerogene ćelije ispuštaju određene supstance na koje telo može reagovati produkcijom znoja, tokom spavanja. Telo pokušava da eliminiše ove abnormalne supstance pomoću znoja. Takođe, imuni sistem se bori sa kancerogenim ćelijama, što može povisiti telesnu temperaturu. Dakle, kako bi regulisalo temperaturu, telo se znoji.
Umor i gubitak težine: Ekstreman umor i primetan gubitak težine se takođe vezuju za ovo oboljenje. Pomenuti simptomi se javljaju jer većinu energije koji telo generiše iskoriste kancerogene ćelije. Širenje ovih ćelija onemogućuje telo da odgovori na ovaj porast tražnje za energijom. Takođe, bolesne ćelije mogu da luče supstance koje se mešaju u proces pretvaranja hrane u energiju, što dovodi do niskih energetskih nivoa u organizmu i gubitka težine. Obično govorimo o 10% ranije telesne težine koja se izgubi u rasponu od 6 meseci.
Svrab: Oko 34% pacijenata kod kojih je dijagnostikovan Hodžkinov sindrom se žale na osećaj svraba, uglavnom u predelu ruku, stopala i listova. Svrab postaje jači tokom noći i može da ometa spavanje. U nekim slučajevima ovaj osećaj prožima čitavo telo. S druge strane, pacijenti koji pate od ne-Hodžkinovog sindroma T-limfocita imaju lokalizovan svrab. Ovo se dešava zbog toga što T-limfociti nakon što postanu maligni, putuju do kože i izazivaju lezije, to jest naborane, crvene pečate. Najpre se formiraju osipi koji nakon određenog vremena podsećaju na plihove, da bi se na kraju pojavile lezije.
Otežano disanje: U većini slučajeva, otekli limfni čvorovi u grudima koji se povezuju sa Hodžkinovim sindromom, dovode do otežanog disanja, jer je pritisak na tkivo toliko jak da pluća ne mogu da se šire u potrebnoj meri.
Podložnost infekcijama: Pacijenti oboleli od limfoma su skloni infekcijijama, imajući u vidu da rak utiče na imuni sistem, tačnije odbrambeni mehanizam tela postaje nesposoban da se brani od bolesti. Ovako oslabljeni imuni sistem traži više vremena za rešavanje problema koje stvaraju virusi. Sa malignim ćelijama koje napadaju bela krva zrnca, ljudi oboleli od limfoma postaju lako podložni oboljenjima.
Trbušna disfunkcija: Tanko i debelo crevo, koji su locirani u abdomenu, mogu da ne funkcionišu optimalno ukoliko dođe do uvećanja limfnih čvorova u ovom delu organizma. Uglavnom se radi o ne-Hodžkinovom sindromu u ovom slučaju i tipičan simptom jesi konstipacija ili dijareja.
Simptomi kod Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog sindroma se mogu blago razlikovati. Kod prvog sindroma, uglavnom dolazi do uvećanih limfnih čvorova u vratu ili grudima. Kod drugog sindroma, može doći do uvećanja svih limfnih čvorova u telu. Alkoholna pića mogu dovesti do neprijatnog osećaja u slučaju prvog sindroma, ali vrlo retko kod drugog. U svakom slučaju, konzumiranje alkohola može da pojača bol koji se vezuje sa Hodžkinov sindrom. Ipak, osećanje bola odmah nakon uzimanja alkohola je zabeleženo svega u 2-3% slučajeva.
Dijagnoza
Određeni testovi i fizička ispitivanja mogu odrediti da li pacijent boluje od limfoma. Doktor ispituje dodirom da li su pacijentu otekli limfni čvorovi u vratu, pazuhu ili preponama. Krvni testovi se rade kako bi se odredio broj belih krvnih zrnaca, Skeniranje grudi je korisno kako bi se detektovali znaci bolesti. Takođe, efektivan test za djagnozu limfoma je i biopsija. Test se sastoji od uklanjanja jednog dela limfnog čvora i slanja uzorka patologu koji pod mikroskopom traži kancerogene ćelije.
Uzroci
Stručnjaci nisu sigurni šta je tačan uzrok limfoma. Postoje ipak faktori koji mogu da povećaju šanse dobijanja ove bolesti:
Oboljenja kao što je HIV slabe imuni sistem
Starenje. Stariji ljudi su podložniji limfomu
Oboljenja povezana sa hepatitisom B
Autoimune bolesti koje takođe slabe imuni sistem
Porodična istorija limfoma
Lečenje
Lečenje limfoma treba da uzme u obzir godine pacijenta, zdravstveno stanje, vrstu limfoma i stadijum bolesti. Hemoterapija i radioterapija su ustaljeni metodi lečenja. Oni mogu da smanje tumor i unište kancerogene ćelije. Doktori preporučuju imunoterapiju, koja obuhvata uzimanje lekova koji jačaju imuni sistem kako bi se organizam lakše izborio sa oboljenjima.
