Leukemija, simptomi, vrste, dijagnoza, lečenje, akutna, hronična
Leukemija je maligno oboljenje tkiva ili organa koji proizvode krvna zrnca, a najčešće zahvata koštanu srž i limfne čvorove, zbog čega dolazi do smanjenja broja normalnih krvnih elemenata i, posledično, do slabokrvnosti, krvarenja ili povećane sklonosti ka infekcijama. Iako se od leukemije može oboleti u svakom životnom dobu, akutna limfocitna leukemija češće se javlja kod dece, naročito dečaka.
Normalne krvne ćelije
Krv se sastoji od dve velike grupe ćelija (bela i crvena krvna zrnca), krvnih pločica i krvne plazme. Svaki tip ovih ćelija ima specifičnu i veoma važnu ulogu u funkcionisanju organizma. Bela krvna zrnca (leukociti) deo su imunološkog sistema i pomažu u borbi protiv bolesti, dok crvena (eritrociti) u svom sastavu imaju hemoglobin zadužen za prenos kiseonika do tkiva i organa, odakle odvode ugljen-dioksid. Krvne pločice (trombociti) zajedno sa nekim proteinima iz krvne plazme pomažu u saniranju pukotina na krvnim sudovima i na taj način kontrolišu krvarenje i regulišu proces zgrušavanja krvi u slučaju povreda.
Krvne ćelije se razvijaju iz nezrelih, matičnih ćelija tokom procesa hematopoeze, a prvi korak u njihovom sazrevanju jeste diferencijacija matičnih ćelija u dve loze – mijeloidnu i limfoidnu. Daljim razvojem mijeloidnih ćelija nastaju crvena krvna zrnca, trombociti i dve podvrste belih krvnih zrnaca (granulociti i monociti). Sazrevanjem limfoidnih ćelija nastaju limfociti (podvrsta leukocita).
Koja je osnovna karakteristika leukemije
Nesposobnost ćelija da dostignu punu zrelost, zbog poremećaja u radu krvotvornih tkiva i organa (koštane srži, limfnih čvorova, slezine, jetre, nekih žlezda), glavna je karakteristika leukemije. Nezrele ćelije nakupljaju se u koštanoj srži i postepeno zamenjuju normalne eritrocite, leukocite i trombocite. Vremenom, zdrava koštana srž biva prepravljena nezrelim ćelijama, koje se zatim izlivaju u krv i raznose po telu. Maligno izmenjene ćelije nikada ne gube sposobnost deobe, već nastavljaju nekontrolisano da bujaju i to je leukemija!
Simptomi leukemije
Kako se leukemija razvija javljaju se simptomi karakteristični za nedostatak određenih krvnih ćelija. Tako gubitak crvenih krvnih zrnaca dovodi do umora i bledila (anemije), manjak belih krvnih zrnaca do upornih infekcija, a nedovoljan broj krvnih pločica uzrokuje crvenilo na koži, modrice i krvarenja iz nosa. Uobičajeni simptomi leukemije su povišena telesna temperatura, groznica, slabost, zamor, gubitak apetita i težine, otečeni i osetljivi limfni čvorovi, jetra ili slezina, krvarenje iz desni, noćno znojenje, bol u kostima i zglobovima.
U nekim slučajevima leukemije abnormalne ćelije se nakupljaju u mozgu i kičmenoj moždini izazivajući sledeće simptome: glavobolju, povraćanje, gubitak mišićne koordinacije i dezorijentaciju. Nezrele ćelije mogu bujati i u testisima te dovesti do njihovog oticanja.Leukemija je opasna bolest i simptomi se nesmeju ignorisati.
Leukemija vrste
U zavisnosti od toga koja je loza ćelija zahvaćena bolešću, leukemija može biti mijeloidna (bolest napada ćelije koje treba da se razviju u krvne pločice, crvena krvna zrnca, granulocite ili monocite) ili limfocitna leukemija (ugrožene su ćelije koje bi trebalo da se razviju u limfocite).
U slučaju akutne mijeloidne leukemije ćelije nikada ne sazrevaju, ali veoma brzo bujaju i kratko žive, dok akutna limfocitna leukemija ima karakteristično nagomilavanje nezrelih ćelija.Leukemija je opasna bolest bez obzira o kojoj vrsti se radi, ukoliko se ne preduzme pravovremeno lečenje, smrt nastupa u roku od nekoliko meseci, pa čak i nedelja.Leukemija u hroničnom obliku napreduje sporije jer ćelije mogu da preuzmu veći deo svoje normalne funkcije, pa izostaju anemija, krvarenje i infekcije. U retkim slučajevima čak ni lečenje nije neophodno.
Leukemija dijagnoza
Kako su simptomi leukemije nespecifični, bolest se često otkriva slučajno, tokom redovne kontrole krvi.Broj belih krvnih zrnaca (WBC) veoma je visok, uz smanjenu količinu crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica. Zbog nagomilavanja neiskorištenih krvnih ćelija, krv postaje veoma gusta i lepljiva, tako da se leukemija može utvrditi već tokom vađenja krvi. Fizičkim pregledom utvrđuje se da li postoji uvećanje jetre, slezine, limfnih čvorova pazuha, prepona i vrata.Ukoliko početne analize ukažu da postoji leukemija, hematolog, onkolog ili patolog pod mikroskopom pregleda uzorak koštane srži, obično iz kuka, kako bi se utvrdila vrsta leukemije.
Leukemija lečenje
Lečenje akutne leukemije voma je kompleksno i sastoji se iz nekoliko faza. Pacijentu se najpre daju visoke doze citostatika kako bi se leukemija zalečila, što dovodi do pada imuniteta i oticanja sluzokože, posebno usta i organa za varenje.Terapija se nastavlja takozvanom fazom neutropenije tokom koje se zbog pada broja leukocita u lečenje leukemije uvode antibiotici, jer infekcija može da dovede do fatalnog ishoda u roku od 24 sata. Pored pojačane nege i antibiotika, potrebne su i česte transfuzije krvi i krvnih derivata kako bi se nadoknadio nedostatak trombocita i sanirao poremećaj zgrušavanja krvi. Ova faza lečenja leukemije obično traje od dve do tri nedelje, nakon čega se koštana srž oporavlja, te nastupa stanje remisije.Nalazi krvne slike su normalni, a u koštanoj srži ima manje od 5% malignih ćelija leukemije (blasta). Dok bolest miruje, lečenje leukemije se nastavlja potvrdnom terapijom istim citostaticima kao i u početnoj fazi. Treći deo lečenja leukemije podrazumeva transplataciju koštane srži, vlastite ili od donatora koji ima identične HLA antigene. Hronična leukemija sporo napreduje i ne zahteva tako agresivno lečenje. Danas se leukemija uspešno kontroliše primenom leka “imatiniba”, a u slučaju da terapija ne deluje, lečenje leukemije se nastavlja transplantacijom koštane srži donatora.
Faktori rizika za razvoj leukemije
Iako uzrok leukemije još uvek nije poznat, zna se da je oboljenje povezano sa oštećenjem DNK, pri čemu greška u genima dovodi do nekontrolisanog rasta ćelija u koštanoj srži. Rizik od nastanka leukemije raste sa godinama, osim u slučaju akutne limfocitne leukemije od koje najčešće obolevaju deca. Smatra se da zračenje, otrovi poput benzena, kao i neka hemoterapijska sredstva mogu doprineti da se razvije leukemija. Mogući rizični faktori za akutnu leukemiju su muški pol, starost preko 70 godina, prethodno lečenje hemoterapijom, izlaganje zračenju, hemikalijama, abnormalnost hromozoma (npr. Daunov sindrom), porodična anamneza… Leukemija nije česta bolest, učestalost pojave leukemije je šest slučajeva na 100.000 ljudi.
Većina obolelih od leukemije leči se citostaticima, a primenjuju se i radio-terapija, transplantacija koštane srži, kao i biološka terapija.
Hronična leukemija
Hronična leukemija se često leči samoredovno uzimanjem tableta sa niskim dozama citostatika, ili injekcijama (povremeno) kako bi se smanjila količina belih krvnih zrnaca. Dešava se da bolesnicima sa hroničnorh leukemijom u dužem vremenskom razdoblju uopšte nije potrebno lečenje. Naravno, hronična leukemija zahteva redovne kontrole.
Akutna leukemija
Akutna leukemija skoro uvek zahteva lečenje kombinacijama lekova protiv kancera (kombinovana hemoterapija), a terapija ima za cilj da se eliminiše većina abnormalnih krvnih zrnaca. Kada se to dogodi, a pacijent počne da se oseća dobro, kaže se da je došlo do kompletne remisije. Važno je znati da kompletna remisija ne znači da je leukemija izlečena. Nakon toga pristupa se konsolidacionoj terapiji — ponavljanju ciklusa hemoterapije tokom kojin se citostatici daju u smanjenim dozama, da bi se još više redukovao broj abnormalnih ćelija. Ukoliko se jedan deo tih ćelija zadrži u koštanoj srži, leukemija se može ponovo razviti. U tom slučaju, dešava se da ponovljeni protokol lečenja leukemije ne dovodi do još jedne kompletne remisije. Da bi se leukemija sasvim suzbila, daju se lekovi sa niskom dozom citostatika (takozvana hemoterapija za održavanje), sa ciljem da se leukemija kontroliše.
Da li se leukemija može držati pod kontrolom?
Cilj lečenja leukemije jeste ozdravljenje, a ukoliko to nije moguće, može se postići kompletna remisija u dužem vremenskom razdoblju – što znači da se leukemija može držati pod kontrolom. Kao i u slučaju svih teških oboljenja, većina pacijenata ima probleme emocionalne prirode (negiraju bolest, ljuti su, agresivni i skloni depresiji), te je neophodna podrška najbližih, ali i dobra informisanost koja će im pomoći da se suoče sa bolešću. Ponekad se preporučuje da se u lečenje leukemije uključi psiholog, kao i ljudi obeleli od iste bolesti radi razmene iskustva.
dr Vojkan Srdić
