Leptospiroza

Leptiospiroza je akutno infelktivna oboljenje koja se odlikuje temperaturom, lošim opštim stanjem, glavoboljom, bolovima u mišićima, (povraćanjem, ukočenim vratom, nekad žuticom, poremećajem bubrežine funkeije, malokrvnošću i sklonošću ka krvavljenju u koži i sluzokožama.

Etiologija. Uzročnici su mnoge leptospire. Leptospire imaju oblik tankog, jako savitljivog končića sa veoma plitkim, gustim ,i mnogobrojnim spiralnim zavojima. Svaki kraj leptospira savijen je u obliku kuke. Prosečna dužina 6 do 15 mikrona, širina pola mikrona. Leptospire su aktivno pokretne, kreću se oko svoje duže osovine (kao preslica). Množe se poprečnim deljenjem. Mogu se kultivisati. Boje se Giemsom i drugim bojama. U našoj je zemlji najčešća leptospira pomona, druge su mnogo ređe.

Izvor i rezervoar infekcije. Mokraća hronično inficiranih životinja je izvor infekcije; leptospire su prvenstveno paraziti Murida (miševi, pacovi), svinja, goveda i pasa, koji su rezervoari infekcije. Svinja je rezervoar za leptospiru pomonu, pas za 1. canicolards itd.

Način prenošenja. Dodir sa vodom zagađenom mokraćom inficiranih životinja, pijenje takve vode, kupanje u njoj; direktan dodir sa inficiranim životinjama (ujed, ogrebotina). Infekcija nastaje verovatno prodiranjem leptospira kroz ozleđenu kožu ili sluzokožu ždrela, nosa, oka i možda creva. Više od mesec dana leptospire mogu da ostanu žive u neutralnoj ili slabo alkalnoj vodi.

Trajanje zaraznosti. Mogućnost premošenja od čoveka na čoveka je beznačajna.

Osetljivost i otpornost. Čovek je uopšte osetljiv. Posle prve nedelje bolesti javljaju se u krvnom serumu antitela koji se mogu naći godinu i više dana.

Rasprostranjenost. Leptospire se javljaju sporadično i epidemično. Kod kupača u zagađenim vodama (bazeni) učestanost je veća. Kao profesionalna bolest leptospire ,se javljaju kod veterinara, odgajivača stoke, radnika u kanalima, rudnicima, i kod onih koji žive i rade na terenu gde ima pacova. Rasprostranjenost rezervoara infekcije i jedne ili druge vrste leptospira je verovatno svetska. Sezona je leto i rana jesen.

Inkubacija traje 4 do 19 dana, obično 10 dana.

Simptomatologija. Leptospore se mogu podeliti u dve velike grupe: one kod kojih se uvek javlja žutica i one kod kojih žutice nema ili je vrlo retka.

Početak bolesti je nagao sa visokom temperaturom, glavoboljom, povra-ćanjem, upadljivim bolovima u mišićima, malaksalošću i gubitkom apetita, klinička slika liči na jak grip.

Kod leptospiroza sa žuticom ova se javlja oko petog dana bolesti praćena svrabom, smanjenim lučenjem mokraće i sklonošću za krvavljenje u koži i sluzokožama; to je u isto vreme i najteži period bolesti i smrtni slučajevi, ako ih ima, dešavaju se obično u to vreme. Krajem prve nedelje temperatura počinje da opada i ,oko desetog dana bolesti spada na normalu. Oporavak traje duže. U polovini slučajeva dolazi do recidiva.

Laboratoriskim nalazom potvrđuje se dijagnoza i određuje vrsta leptospiroze koja je izazvala bolest. U prvoj nedelji bolesti leptospiroze se nalaze u krvi i mogu se dokazati inokulacijom životinje i hemokulturom. Leptospire se mogu naći i u mokraći. Od kraja prve nedelje bolesti, porast antitela (aglutinina) u krvnjom serumu dokazuje bolest.

Prognoza. Smrtnost je mala, raste sa godinama i kod teških slućajeva sa žuticom i oštećenjem bubrega može dostići 20 i više procenata.

Nega i dijeta. Nega obuhvata sve opšte mere koje se primenjuju kod svih težih bolesnika. Dijeta se podešava prema promenama u bubrezima, žutici i drugim simptomima.