Prelomi kostiju, ali i mnoge druge promene na koštano-zglob-nom sistemu zahtevaju imobilizaciju, odnosno nošenje gipsa koji pomaže neometano zaceljivanje ili ispravljanje. Koliko je teško nositi gips znaju oni koji su morali da se leće na ovaj način, a o tome da li on mora uvek da bude „težak” i da U komfor pacijenta zavisi i od toga koliko je vesto postavljen…
Kada su traume i prelomi svezi najčešće se stavljaju gipsane longete. To su u stvari gipsani ulošci, koji se postavljaju sa prednje, zadnje ili bočne strane noge ili ruke, zavisno od toga o kakvom prelomu je reč. Gipsane longete su obavezno otvorene sa jedne strane, a za nogu ili ruku fiksirane zavojem. Ovakav način fiksiranja povrede je važan, jer kod svežih povreda postoji tendencija oticanja povređenog ekstremiteta i otok treba da ima prostor da se proširi.Po postavljanju longete pacijentima se uvek preporučuje da miruju i da zauzmu položaj u kojem će da pospeše cirkulaciju. To je veoma važno da bi se otok brže povukao. U zavisnosti od težine preloma, nose se nedelju do dve.
Kad se ustanovi da je prelom stabilan, navodi naš sagovornik, stavlja se cirkularni gips koji je sasvim zatvoren. Ako lekar utvrdi da bi skidanje longete moglo nepovoljno da utiče na prelom, onda se preko postojeće longete postavlja cirkularni gips. Činjenica je daje takav gips znatno teži, ali pacijent je siguran da će povreda pravilno da zaceli.
Postavljeni gips pacijentu treba da obezbedi i izvesnu dozu komfora i zato se praktikuje stavljanje pamučne vate i podmetača unutar gipsa. U tu svrhu koriste se i posebne pamučne čarape koje pacijentima sa povredenom nogom, recimo, omogućavaju da lakše podnesu dugo nošenje gipsa. Onima koji su povredili ruku savetuje se nošenje šire marame vezane oko vrata kako bi povređenu ruku mogli da stave u nju.
Ipak,svaki pacijent zahteva poseban pristup, odnosno gipsiranje povreda zahteva poštovanje i poznavanje mnogo detalja. Posebna pažnja posvećuje se deci, jer da bi lakše prošli kroz period lečenja važno je da im se gips postavi pravilno, ali i najudobnije moguće.
U našim zdravstvenim ustanovama koristi se jedna vrsta gipsa, dok se u svetu koriste plastični i gumeni gipsevi. Oni pacijentu omogućavaju veći komfor, jer su sedam do osam puta lakši, a istovremeno čvršći od običnog gipsa. Naročito su pogodni za decu, jer mogu da budu u različitim bojama, a ne samo beli, kao standardni gips. Ipak, važno je da se napomene da ishod i vreme lečenja ne zavisi od vrste.
Plastični i gumeni gipsevi su u inostranstvu standardna usluga u bolnicama.
OŠTEĆENJE
Kada pacijent malo oštećeti gips treba da se javi u gipsam na popravku. U slučaju da je došlo do pomeranja povredene kosti, neophodan je odlazak lekaru.
GIPS PRE OPERACIJE
Primenom gipsa lece se i mnogi deformiteti koštano-zglobnog sistema kao što su skolioza, kifoza i druge bolesti dece i odraslih.Za lečenje skolioze ili kifoze gipsarska imobilizacija radi se na posebnim stolovima. U zavisnosti od procene lekara, gips se obično menja na tri meseca. Na taj način mnogi pacijenti izbegnu hiruško lečenje
ORTOZE
U saniranju povseda i preloma osim gipsa koriste se i takozvane ortoze. One se upotrebljavaju pred kraj lečenja, kada se ustanovi da je došlo do poboljšanja stanja. Praktične au, jer pacijentima omogućavaju veću aktivnost, a tokom mirovanja mogu da se skinu. Nabavljaju se u specijalizovanim radnjama. Ortoze se, inače, koriste i u nekim situacijama koje nisu vezana samo za prethodno nošenje gipsa.
