Lečenje glinom

Ljudi su još od antičkog doba sistematski koristili lečenje glinom. Zahvaljujući velikoj energetskoj snazi i visokom procentu kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, silicijuma, aluminijuma i oligo-elemenata glina omogućava spektakularna izlečenja….

Ukažite poverenje najsigurnijem instinktu: instinktu životinja. Kad su bolesne ili ranjene, životinje traže glinu (ilovaču) da njome oblože ranjene ili obolele delove svoga tela. Postupite kao i one! Ili, ako više volite, postupite kao ljudi antičkog doba koji su sistematski koristili lekovita svojstva gline. Zahvaljujući velikoj energetskoj snazi i visokom procentu kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, silicijuma, aluminijuma i oligo-elemenata (između ostalog!) glina omogućava spektakularna izlečenja u velikom broju slučajeva: arterioskleroza starenje, bore, anemije ,astenije oboljenja disajnih puteva, koli-baciloza , kolitis crevni paraziti, bubuljice, rane, opekotine, upale unutrašnjih organa, bolovi u stomaku i crevima sifilis, opadanje kose, akne, cistitis, bolne menstruacije, itd. Glina ima razhčite boje. Ja sam ih sve isprobala i najviše mi odgovara zelena glina jer je njeno dejstvo najefikasnije. Zato vam nju posebno preporučujem.

PAŽNJA! Izbegavajte »prečišćene« gline: glini nisu potrebna antiseptička sredstva. Ne koristite ni pasterizovanu glinu (ona time gubi sve svoje moći i svoju energiju), niti »kuvanu« glinu (u kesicama). Jedino prirodna zelena glina, koja nije grejana, ima pravo dejstvo.

— Glina odstranjuje mikrobe i bakterije. Ona pomaže zarašćivanju rana i brzom regenerisanju tkiva. Ova njena osobina omogućava nam uspešnu borbu protiv mnogobrojnih bolesti: bubuljica, akni, krasta, apscesa, opekotina, čireva, itd. Pošto je prirodno dezinfekciono sredstvo , glinu možemo direktno stavljati na otvorene rane. U vreme faraona, Egipćani su koristili ova antiseptička svojstva -gline za mumifikovanje tela umrlih. Mnogo kasnije, francuski kralj Luj XIV upotrebljavao je glinu u lečenju poremećaja u organima za varenje. A još kasnije, za vreme prvog svetskog rata, kada je dizenterija desetkovala francuske vojnike, u pojedinim jedinicama bolesnicima su davali hranu u koju je bila dodata glina.

— Glina drenira i čisti organizam. Površina najmanjeg dela gline je kao sunđer. Otuda i njena ogromna apsorpciona moć. Glina upija nečistoću koja se nalazi u tkivu krvi limfe, a zatim je eliminiše. Ona takode neutrališe mikrobe, bakterije i druge otrove koji truju organizam. Kura sa glinenom vodom omogućava, dakle, potpunu dezintoksikaciju tela. Glina dezinfikuje i dezodoriše (otklanja mirise). Glina može da prečisti vodu i da ona potom bude dobra za piće (nekoliko kašičica gline na bokal vode). Ona vodi daje i veoma prijatan ukus. Zelena glina je i odličan dezodorans. Ona oslobađa atmosferu najrazličitijih mirisa. Zato je odlično sredstvo za uklanjanje neprijatnih mirisa iz prostorija poput klozeta. (Jedna pregršt gline stavljena u klozetsku šolju dovoljna je za njenu potpunu sterilizaciju i otklanjanje svih mirisa.)

— Glina ima jako antitoksično dejstvo i jača prirodni imunitet. Za lečenje bolesti unutrašnjih organa, glina je efikasan protivotrov. Kada pas proguta zatrovanu hranu, najbolji lek protiv otrova je redovno ispiranje njegovih creva vodom u kojoj je rastvorena glina.
Ista zapažanja primećena su u laboratoriji, u eksperimentima s pacovima: otrovno dejstvo strihnina, smrtonosnog otrova, neutralisano je glinom.

— Glina je i odhčan antirid (sredstvo protiv bora) i lek za zarašćivanje rana.
Zelena glina pomaže zarašćivanju rana, posekotina, bubuljica. Zahvaljujući njoj, posle zarašćivanja rana nema ožiljaka. Pored toga, ona je sjajno sredstvo protiv bora. Još uvek ne znamo zašto ali njeno dejstvo protiv bora je zaista začudjujuće. Mada se koristi još od najstarijih vremena, glina i danas čuva ljubomorno neke od svojih tajni!