Procenjuje se da u svetu od dijabetesa trenutno boluje oko 350 miliona ljudi, kao i da se ovaj broj udvostručio u proteklih 30 godina. Činjenica da epidemija šećerne bolesti ne jenjava, navodi istraživače da nesmanjenom brzinom pronalaze nove načine lečenja. Tako su najnovija dostignuća tt lečenju šećerne bolesti tip 1 i tip 2 bila glavna tema 71. kongresa” američke Dijabetološke asocijacije u San Dijegu, gde su nedavno mišljenja ukrstili gotovo svi dijabetolozi sveta.
Insulin
Predstavljena su prva iskustva sa novim dugodelujućem preparatom insulina, takozvanim insulinom degludek koji se daje 2-3 puta nedeljno, ima produženo vreme delovanja od 36 do 48 sati i dobar profil koji zahteva bazalna insulinizacija. Koristi se u kombinaciji sa kratko delujućim insulinima za postizanje dobre metaboličke kontrole.
Ovaj isnulin ne pripada grupi „pikles” insulina, koji imaju
skok i pad u delovanju, već omogućava stalnu umerenu stimulaciju insulinskih receptora .Prvi put smo mogli da čujemo iskustva i poređenja tog preparata sa postojećim insulinima. Rezultati su vrlo ohrabrujući i nadamo se da će u narednom periodu biti uvedeni u širu kliničku praksu.
Veštački pankreas
Američka Agencija za hranu i lekove dala je uputstvo koje kriterijume treba da zadovolji veštački endokrini pankreas. Ova ideja postoji dugo, a čak i u našem Institutu za endokrinologiju postoji takva mašina, veličine televizora, ali se teži njenom smanjenju, recimo na veličinu mobilnog telefona. I u tome se sada uspelo. Zbog čega je to značajno?
Znamo da je tip 1 dijabetesa od početka autoimuno oboljenje koje najčešće nastaje zbog pojave antitela prema pojedinim komponentama endokrinog pankreasa. Ta antitela dovode do razgradnje pankreasa i smanjivanja količine insulina i javlja se zavisnost od insulina. Pokušavalo se da se primenom vakcine spreči pojava tih antitela ili da se primenom pojedinih monoklonih antitela ona uklone. Međutim, prvi rezultati studije koji su sada saopšteni nisu dali očekivane rezultate.Sada preovladava stav,da će možda budućnost terapije insulin zavisnog dijabetesa tip 1 biti u tim mašinicama – veštačkom endokrinom pankreasu. To je kombinacija pumpi, koje se već koriste, senzora koji mere glikemi-u i povratne sprege koja povezuje te dve komponente.
Ovaj princip postoji već dugo, a progres je u smanjivanju veličine i u pronalaženju senzora koji može dovoljno dugo da traje i da daje realne rezultate. Iskustva su pokazala da je maksimalno trajanje senzora, koji realno čita vrednosti glikemije 14 dana. Posle toga dolazi do reakcije odbacivanja, senzor daje lažne podatke, što može da bude opasno.
Terapija
Terapija koja se primenjuje poslednjih godina u lečenju tipa 2 dijabetesa je primena takozvanih DPP – 4 inhibitora.
Ova priča je proistekla iz saznanja dobijenih 1936. godine, da kad pojedemo hranu dolazi do stimulacije lučenja insulina iz beta ćelija. Postoji neki signal koji pripremi endokrini pankreas da reaguje na povećanje supstrata u cirkulaciji i da ne dozvoli dotok glikoze. Od tada su se razmatrale mogućnosti šta može da bude uključeno u ovaj lanac. Danas znamo da ima puno hormona, ali da su dva koja se luče u crevima ključna. I jedan i drugi dovode do stimualcije lučenja insulina. Kasnije se pokazlo da se ti hormoni brzo izluče, kratko deluju i nestanu. Utvrđeno je da nestaju pod uticajem enzima dipeptidilpeptidaze koji ih razgrađuje i sprečava njihovu koncentraciju.
Pronađeni su lekovi inhibitori dipeptidilpeptidaze koji mogu da spreče razgradnju hormona i da postignu njihovu dvostruko veću koncentraciju. Ovi lekovi su već prisutni na našem tržištu.
To je potpuno novi farmakološki pristup u lečenju dijabetesa. Ovi lekovi povećavaju koncentraciju dva hormona čime se, sa jedne strane postiže prolongirana stimulacija beta ćelija. Sa druge strane, u ogledima je pokazano da sprečavaju ćelijsku smrt beta ćelija i održavaju njihovu količinu u organizmu.
Iz dosadašnjih studija znamo da do pojave dijabetesa tipa 2 dolazi kada ispadne 50 odsto kapaciteta beta ćelija i, kako vreme odmiče, pada njihov potencijal. Posle određenog vremena dolazi do potpune insulinske zavisnosti koju moramo da regulišemo insulinom.
Ovi lekovi, izgleda, mogu da uspore progresiju propadanja beta ćelija i što je novina, lek pomaže i pacijentima sa odmaklom šećernom bolešću, a ne samo u početnim stadijumima, kako se ranije mislilo. Lek nema hipoglikemijskih efekata, kao klasični preparati, jer deluje samo kad je glikemija visoka, a kada je normalna ili niska, tih hormona nema u cirkulaciji.
NOVI LEKOVI SMANJUJU SECERI TEŽINU
Farmaceutska industrija je napravila analoge dva ključna hormona koji stimulišu lučenje insulina iz pankreasa. Lekovi deluju duže od prirodnih hormona, a postižu koncentraciju 200 do 400 puta veću.
– Ovi lekovi daju novu nadu za budućnost, jer dovode i do redukcije telesne težine – ističe prof.dr Dragan Micić. – Istraživanje danskih lekara je pokazalo da primenom većih doza leka može da se izgubi 8-9 kilograma za godinu dana, što je zadovoljavajući rezultat. Upravo započinju nova ispitivanja i postoje prvi pozitivni efekti primene ovih lekova u lečenju gojaznih, posebno onih koji imaju tip 2.
Novina je i kombinovanje terapije pacijentima sa tipom 1 dijabetesa kako bi se postigla redukcija telesne težine i pad potrebe za insulinom.
