Laparoskopija nije agresivna i veoma je brza intervencija, tako da ne zahteva dug oporavak.
Neagresivna intervencija
Laparoskopija je neinvazivna hirurška metoda koja se primenjuje prilikom operativnih zahvata u unutrašnjosti abdomena, u okviru rane dijagnostike. Izvodi se pomoću laparoskopskog noža, debljine nalivpera, na kojem se nalazi mikrokamera. Prilikom klasične operacije, pravi se veliki rez, a onda se “ulazi” u unutrašnjost organizma kako bi se dobila kompletna slika o tome kako dalje delovati. Pacijent na laparoskopiji dobija anesteziju, a zatim se pravi rez veličine 5-10 mm, kroz koji se uvodi laparoskop. Potom sledi uduvavanje vazduha kroz prednji trbušni zid, koji se podiže i odvaja od unutrašnjih organa stvarajući prostor za manipulisanje drugim instrumentima. Odmah se, kroz još jedan mikroubod, uvodi i instrument sa izvorom hladnog svetla koji obasjava šupljinu, što omogućava vrlo jasnu, petnaest puta uvećanu sliku svih organa unutar trbuha, pa hirurg tokom cele operacije može da prati šta se dešava. Zatim se, po potrebi, uvode i drugi instrumenti koji se nakon intervencije vade, vazduh se izduvava, obavlja se ispiranje, saniraju ulazni mikrorezovi i bolesnik se budi. Sve to traje vrlo kratko, oko 45 minuta. Sledeća 24 časa pacijent provodi u bolnici, a to je period kada se iz organizma luči anestetik, pritisak i puls se normalizuju i uspostavlja se normalan rad creva. Bolovi koji se javljaju prvog dana veoma su blagi a otklanjaju se pomoću analgetika. Sledećeg dana, u isto vreme, pacijent je već kod kuće.
Kada se primenjuje
Upale slepog creva i žučne kese
Osim žučne kese koja se, po statističkim podacima kod nas
najčešće odstranjuje laparoskopski, ova metoda je idealna i za probleme koje izaziva upala slepog creva – akutno stanje koje se mora hitno sanirati. Laparoskopijom se postavlja brza i tačna dijagnoza, što je od presudnog značaja.
Odstranjivanje kile ili hernije
Tokom ove intervencije najčešće se koriste dve vrste laparoskopije. Instrumenti se u slučaju prve metode, kao i drugih laparoskopskih operacija, uvode kroz peritone-um (prednji trbušni zid) u trbušnu duplju gde se vrši preparacija hernije. Nakon toga se postavljaju neresorbujuće mrežice koje sprečavaju propadanje organa kroz otvor kile. Kod druge, savremenije metode, instrumentima se ulazi kroz peritoneum, ali se ne probija trbušni zid (dolazi se samo do trbušne maramice), već se iznad njega ide ka mestu gde se nalazi kila. Posle prepariranja, sadržaj kile se vraća u trbuh, a onda se na prošireni otvor hernije stavlja mrežica, koja se prekriva peritoneumom. Dakle, ne pravi se plastika sa mišićima. Laparoskopija u ginekologiji Upotreba laparoskopije u ginekologiji takođe je veoma značajna. Njome se može resiti gotovo svaki problem koji zahteva relevantnu dijagnozu i hiruršku intervenciju (miomi, ciste, krvarenje, priraslice, vanmaterična trudnoća…).
Skupo a jeftino
Iako u prvi mah cena deluje pomalo zastrašujuće (u državnim ustanovama kreće se od 20.000 dinara pa naviše, a u privatnim je oko 1.000 evra), i ako se uzme u obzir daje svuda u svetu, pa i kod nas, dan u bolnici veoma skup, a da klasične intervencije podrazumevaju boravak od sedam dana, kada se izraču-naju troškovi previjanja, drenova,
lekova, rehabilitacije, eventualnih reiritervencija, kao i prateći bolovi koji su uobičajeni kod većih rezova, ograničenost kretanja, bolovanje… može se razumeti zašto se u zapadnim zemljama ova metoda smatra jeftinijom. Nažalost, laparoskopijaje, i posle četrnaest godina primenjivanja, kod nas još uvek nedovoljno zastupljena. Ovu metodu uglavnom koriste hirurzi u privatnim klinikama, a u državnim tek odnedavno, i to u određenim ustanovama. Takvoj situaciji najviše doprinosi neinformisanost pacijenata, strah od novog, ekonomski momenat i nedovoljna obučenost lekara. Ovu metodu trebalo bi češće primenjivati jer predstavlja veliki pomak u hirurgiji i potvrđuje da čovekov organizam nije knjiga koja se može otvoriti na određenoj strani.
Prednosti laparoskopske operacije
Bez obzira na vrstu laparoskopske tehnike koja se primenjuje (laser koji nosi izvestan rizik, jer je teško kontrolisati okolne organe, termokauter, odnosno nož sa strujom koji je siguran, ali manje efikasan, ili ultrazvučni nož koji se pokazao kao najoptimalnije rešenje), može se reći daje od velike važnosti činjenica daje rana vrlo mala, skoro neprimetna. Međutim, tu se ne radi samo o estetskom momentu: postoperativni bolovi, kao i mogućnost infekcije, svedeni su na minimum, što doprinosi brzom oporavku. Laparoskopska hirurgija ima više prednosti u odnosu na klasičnu, posebno u slučaju starijih bolesnika, onih koji imaju propratne bolesti, ali i gojaznih osoba, sportista i, uopšte, svih onih čiji oporavak, zbog prirode posla, mora biti brz.
