Kakva je bolest lajmski artritis?
Lajmski artritis (LA) je upala zglobova koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Uzročnik bolesti se prenosi ujednom krpelja. Infekcija ovom bakterijom dovodi do pojave bolesti koja se naziva Lajmska bolest ili Lajmska borelioza.
Bolest može da se manifestuje promenama na koži, srcu, očima i drugim organima. Međutim, u najvećem broju slučajeva zglobovi su glavno mesto gde se ispoljavaju promene. Promene na koži su karakterističnog izgleda i nazivaju se eritema migrans. To je ospa u obliku crvenila koje se širi oko mesta ujeda. U retkim slučajevima, ako se lečenje ne započne na vreme, moguće su i komplikacije u centralnom nervnom sistemu.
Koliko je lajmski artritis čest?
Od ukupnog broja dece koja imaju artritis, samo manji broj dece boluje od Lajmskog artritisa. Sa druge strane pak, Lajmski artritis je najčešći oblik upale zglobova kod dece i adolescenata u Evropi, koji je izazvan bakterijskom infekcijom. Veoma je redak pre četvrte godine, pa se smatra bolešću dece školskog uzrasta.
Ova bolest je rasprostranjena u čitavoj Evropi. Ipak, najrasprostrenjenija je u centralnom delu Evrope i južnim delovima Skandinavskih zemalja oko Baltičkog mora. Krpelji su aktivni u periodu od aprila do oktobra i ta aktivnost zavisi od temperature i vlažnosti vazduha. Bolest može da počne u bilo koje doba godine, jer period od ujeda krpelja do pojave upale zglobova može da bude i duži.
Koji su uzroci bolesti?
Uzročnik bolesti je bakterija Borelija Burgdorferi (Borrelia Burgdorferi) koju prenosi krpelj Iksodes ricinus {Ixodes ricinus). Najveći broj krpelja uopšte nije zarazan, te najveći broj ujeda neće dovesti do prenošenja infekcije. Takođe ni najveći broj infekcija koji se manifestuje pojavom ospe (eritema migrans) ne napreduje dalje u lajmski artritis, naročito ako se lečenje započne u ranijoj fazi.
Lajmska borelioza u kožnoj formi
Eritema migrans, se javlja kod 1 od 1.000 dece godišnje, dok je pojava lajmskog artritisa kao kasnije manifestacije bolesti retka.
Da li je bolest nasledna?
Lajmski artritis je zarazna bolest, a ne nasledna. Mada se povezuje sa nekim naslednim činiocima, jasna sklonost ka nastanku bolesti nije poznata.
Zašto se moje dete razboielo? Da li ona može da se spreči?
U delovima Evrope koje nastanjuju krpelji, veoma je teško sprečiti kontakt sa krpeljom. U najvećem broju bakterija se ne prenese odmah nakon ujeda, već je za to potrebno vreme od nekoliko sati do jednog i po dana. Za to vreme bakterija stigne do pljuvačnih žlezda krpelja i biva izlučena putem pljuvačke u kožu na mesto ujeda.
Krpelj ostaje prikačen za kožu domaćina 3 do 5 dana hraneći se njegovom krvlju. Tokom leta potrebno je svake večeri pregledati dete da bi se utvrdilo da li ima krpelja. Ukoliko se krpelji odmah uklone, mala je mogućnost da dođe do prenošenja uzročnika bolesti. Krpelja treba pažljivo odstsraniti sa kože, vodeći računa da se ukloni i rilica, kojom je prikačen za kožu. Ne preporučuje se davanje antibiotika odmah nakon ujeda krpelja.
Ako se pojave kožne promene -eritrema migrans, u terapiju treba uključiti antibiotike, u dogovoru sa lekarom. Ova terapija će sprečiti širenje bakterije i pojavu Lajmskog artritisa. U Sjedinjenim Američkim Državama je proizvedena vakcina protiv jednog soja ove bakterije, ali je iz ekonomskih razloga povučena sa tržišta. Ova vakcina nije efikasna u Evropi, jer postoji drugačiji soj bakterije.
Da li je bolest zarazna?
Iako je ovo zarazna bolest, ona se ne prenosi sa jednog čoveka na drugog. Bakterija se prenosi isključivo ujedom krpelja.
Koji su glavni znaci bolesti?
Glavni znaci lajmskog artritisa su oticanje zglobova i ograničena pokretljivost. Bolje minimalan ili odsutan, ali su obično otoci izraženi. Najčešće je zahvaćeno koleno, mada i drugi veliki, a nekad i mali zglobovi mogu biti zahvaćeni upalom. Kod 2/3 bolesnika postoji monoartritis – to znači da je zahvaćen samo jedan zglob. Kod više od 95% bolesnika, artritis je lokalizovan na 4 ili manje zglobova (oligoartikularni oblik). U 2/3 slučajeva LA se pojavljuje u epizodama. To znači da se upala pojavi i smiri nakon nekoliko dana do par nedelja, zatim sledi period u kome nema simptoma bolesti, a onda se ponovo javi na istim zglobovima.
Učestalost i trajanje epizoda artritisa uglavnom se vremenom smanjuju, ali u nekim slučajevima naprotiv, artritis može da postane hroničan. Sa druge strane, postoje i veoma retki slučajevi kod kojih je artritis hroničan od samoga početka i traje 3 meseca ili duže.
Da li je bolest ista kod svakog deteta?
Nije. Kod neke dece tok bolesti je akutan, kratkotrajan, kod drugih se pojavljuje u epizodama, dok je kod trećih hroničnog toka.
Da li se bolest kod dece razlikuje od bolesti kod odraslih?
Bolest je slična i kod dece i kod odraslih. Ipak, kod dece je češći artritis. Međutim, što je dete mlađe, tok bolesti je burniji i veće su šanse da lečenje antibioticima bude uspešnije.
Kako se postavlja dijagnoza bolesti?
Kad god se artritis pojavi bez poznatog razloga, u direrencijalnoj dijagnozi treba pomisliti i na Lamski artritis. Sumnja na LA se potvrđuje laboratorijskom analizom
