Lajmska bolest predstavlja opasnost za sve organe, a kako može da se ispolji na više načina – teško se otkriva i leči…
Lajmska bolest najčešće nastaje usled uboda krpelja zaraženog bakterijom Borrelia burgdorferi, ali novija istraživanja ukazuju da je uzročnik bolesti i polno prenosiv. Infekcija se po organizmu širi krvlju i može zahvatiti nervni sistem, srce i druge organe, a prvi signal obično je crvenilo na koži u obliku mete na mestu uboda krpelja. Međutim, crvenilo, ali i drugi simptomi koji upućuju na lajmsku bolest, mogu izostati ili se manifestovati u veoma blagim oblicima, zbog čega izostaje blagovremeno otkrivanje i lečenje bolesti.
Raznoliki simptomi lajmske bolesti
Ukoliko se javi povišena temperatura ili malaksalost u vreme kada ne vladaju respiratorne infekcije, na primer leti, treba posumnjati na lajmsku bolest. U ranoj fazi, mogu se javiti i drugi simptomi, kao što su malaksalost i umor, ali su oni često veoma neprimetni i blagi. Crvenilo kože (eritem) obično ne izaziva svrab, ne boli niti peče, nije upadljivo, pa mu pacijenti često ne pridaju veću važnost ili ga i ne primećuju. Javlja se najednom ili više mesta po telu, u različitim veličinama, blago je toplije na dodir, može se širiti, imati različite oblike
(okruglo, ovalno, trouglasto, duguljasto). Ponekad nestaje i ponovo se pojavljuje na mestu uboda ili na nekom drugom delu tela.
Ako se lajmska bolest ne primeti i ne leči na vreme, borelija se putem krvi prenosi i na sve druge organe, a tada najčešće dolazi do zapaljenja kože, mozga, zglobova, nervog sistema i srca ili bolest zahvata nekoliko sistema istovremeno. Mogu biti zahvaćeni svi zglobovi, a najčešće veliki, posebno kolena. Zahvaćenost nervnog sistema ispoljava se simptomima nastalim usled zapaljenja moždanih ovojnica, mozga, kičmene moždine, korenova živaca, kao i perifernih nerava. Glavobolja, ukočenost vrata i bol u predelu zahvaćenog nerva neretko su simptomi lajmske bolesti. Srce i sve strukture oka takođe mogu biti zahvaćeni, a posebno vidni živac. Nekada slabljenje vida ili njegov gubitak te bol različitog intenziteta mogu takodje biti simptomi lajmske bolesti.
Ukratko, lista simptoma lajmske bolesti je podugačka i broji preko stotinu veoma različitih objektivnih tegoba i subjektivnih osećaja. U zavisnosti od lokalizacije i stepena infekcije, kod pojedinih osoba može se manifestovati više pokazatelja bolesti, ali to nije pravilo.
Testovi nepouzdani, lečenje dugotrajno
Dijagnoza lajmske bolesti se najčešće postavlja na osnovu kliničkih simptoma, budući da laboratorijski testovi – ne samo kod nas nego i u svetu – nisu pouzdani i standardizovani. Naime, negativni rezultati ne isključuju bolest, isto kao što ujed zaraženog krpelja ne znači da će obavezno doći do infekcije. Adekvatna terapija traje najčešće od šest do osam nedelja, nekada i duže, dok se bakterija ne eliminiše. Antibiotici su efikasni prema uzročniku bolesti, posebno u njenoj ranoj fazi, kada ih treba primenjivati u maksimalnim dozama i dovoljno dugo. Poseban problem u lečenju predstavljaju oboleli od hronične forme ove bolesti. Kada se isključe druga srodna stanja, efekat lečenja ponekad se vidi tek posle višesedmične antibiotske terapije.
Prevencija je ključna
Protiv lajmske bolesti ne postoji vakcina (postoji protiv virusnog krpeljskog encefalitisa, ali ona nije registrovana u našoj zemlji). Nakon boravka u prirodi veoma je važno dobro pregledati telo i detaljno istresti odeću. Osim kože, treba detaljno proveriti i kosmati deo glave. Sumnjive promene nikako ne treba stiskati ili gnječiti. Ukoliko je krpelj zakačen za kožu, treba ga brzo i pravilno izvaditi. Za to se koriste specijalne pincete za uklanjanje krpelja, jer ukoliko se on stiska, povećava se mogućnost infekcije. Imajte na umu da se jednim ubodom krpelja, pored lajmske bolesti mogu preneti i babezioza, erlihioza i bartonela – oboljenja koja takođe mogu izazvati ozbiljna stanja.
Imitator drugih bolesti
Lajmska bolest poznata je kao veliki “imitator”. Simptomi i rezultati analiza često su tipični za druga oboljenja, među kojima je i multipla skleroza.Bolesnici, a naročito oni s hroničnom formom bolesti, često imaju znake demencije, depresije, kao i simptome Alchajmerove bolesti. Hiljade ljudi godišnje dobije pogrešnu dijagnozu i neadekvatno se leči od raznih stanja, kao što su fibromijalgije, sindrom hroničnog umora, autizam… Kod dece u kasnijoj fazi bolesti može doći i do encefalopatije, tada mozak ne funkcioniše u potpunosti, zbog čega đaci popuštaju u školi, postaju asocijalni, gube koncentraciju i imaju slabije pamćenje.
