U okviru pola sata u zemljama Evropske unije tri osobe izgube život u saobraćajkama, tri umiru od raka dojke, tri od raka prostate, ali 31 osoba od posledica krvnog ugruška koji zapuši krvne sudove.
Statistika je nemilosrdna i upozorava na to da se tromboza, odnosno stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda ni u kom slučaju ne srne potcenjivati. Naime, kada se krvni ugrušak otkine od zida krvnog suda, ponese ga mlaz krvi i on se ponaša kao nedirigovani projektil. Niko ne zna gde će završiti i kakvu će štetu po vitalne organe napraviti. Ta se šteta često ne može ispraviti i krajnji ishod je smrt. Svakako ste već čuli za trombozu dubokih arterija. Radi se o stvaranju ugrušaka u dubokoj arteriji, obično u nozi, koji delimično ili potpuno zaustavlja protok krvi. Ako se deo tog ugruška (ili čak ceo ugrušak) otkine, on često stigne do arterije koja šalje krv u pluća i zapuši je. Tada govorimo o plućnoj emboliji. Kada se krvni ugrušak (tromb) nalazi u plućima, on može da blokira protok krvi, čime izaziva naglu smrt ili dugotrajno oštećenje pluća i drugih vitalnih organa.
Simptomi koji nas mogu upozoriti na ovo stanje su: akutno sipljivo disanje, bol u grudnom košu, ubrzani rad srca, ponekad i iskašljavanje krvi. Problem je u tome što neki pacijenti nemaju nikakve simptome i smrt dolazi iznenada. Približno jedan od deset smrtnih slučajeva koji se dese u bolnici je izazvan plućnom embolijom.
Ugrožen je i mozak
Krvni ugrušci se mogu stvoriti bilo gde, ne samo u nogama. Veoma često je njihova posledica moždana kap. Moždana kap ili moždani udar je situacija kada dođe do naglog gubitka moždanih funkcija. Nastaje zbog nedostatka dotoka krvi u mozak prouzrokovanog krvnim ugruškom ili krvavljenjem. U osnovne simptome moždanog udara spadaju:
• Otežani govor ili otežano shvatanje
• Gubitak osećaja u udovima
• Paraliza lica ili udova jedne strane tela
• Težak, neobjašnjiv bol u glavi
• Zamagljen vid
• Vrtoglavica, gubitak ravnoteže
Ukoliko se jave navedeni simptomi, ili samo neki od njih, pacijent ima tri sata za lečenje. Ako ih propusti, biće kasno. Moždani udar je drugi najčešći uzrok smrti na svetu, koji godišnje odnosi oko 5 miliona života. A u SAD je glavni uzrok trajnog invaliditeta odraslih.
A šta srce ima s tim?
Moždane udare delimo na dve kategorije:
1. Ishemijske udare – izazvane prekidom dotoka krvi zbog zapušenja krvnog suda, npr. ugruškom.
2. Hemoragijske udare – izazvane direktno pucanjem krvnog suda, što dovodi do krvarenja unutat mozga.
Mnogo je manje hemoragijskih udara, nego ishemijskih, oni čine oko 8% ukupnog broja svih moždanih udara. Interesantno je da čak 20% ishemijskih udara (dakle 1 slučaj od 5) ima kardiološki uzrok. To znači da krvni ugrušak nastao u srcu „odleti” do mozga, gde zapuši krvni sud. Statistika pokazuje da upravo ovakvi udari bivaju najčešći, ali i najgori sa aspekta lečenja i preživljavanja. Glavni faktor rizika koji iza njih stoji, jeste fibrilacija pretkomora – poremećaj srčanog ritma. Ona pogađa otprilike 10 miliona ljudi u Evropi i javlja
se sve češće. Ukoliko vam postave takvu dijagnozu, možete imati pet puta veći rizik od moždanog udara i istovremeno tri puta veći rizik od srčanog udara.
Nije ritam kao ritam
Kod fibrilacija pretkomora se gornje šupljine srca (pretkomore) nepravilno stežu, odnosno trepere, vibriraju. Zbog toga ne dolazi do potpunog pražnjenja komora onako kako bi trebalo i krv ne cirkuliše pravilno. Gomila se u pretkomori i time se povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka koji se potom u bilo kom trenutku mogu otkinuti i „otputovati” do mozga. Fibrilacija pretkomora se često odvija bez ikakvih simptoma. Na nju ponekad može da upo-
zori ubrzani puls, sipljivo disanje, vrtoglavica i malaksalost.
Ukoliko imate fibrilaciju pretkomora, kod vas je rizik od moždanog udara veći u slučaju da:
• imate preko 75 godina
• da ste u prošlosti već imali moždai udar
• imate visok krvni pritisak
• vam je dijagnostikovana srčana insufi cijencija
• imate šećernu bolest
• ste žena
• imate probleme sa krvnim sudovima. Moždani udar je ozbiljno oboljenje koje se može završiti smrću ili doživotnim posledicama po zdravlje. Ako ga pacijent preživi, dalja prognoza zdravstvenog stanja zavisi od toga koji deo mozga se ne snabdeva krvlju pravilno, samim tim i kiseonikom L hranljivim materijama. Ponekad više nastrada motorika, ponekad čula, govor ili pamćenje. Lekarske statistike pokazuju da 20-40% pacijenata koji su preživeli moždani udar nije u stanju da samostalno hoda, mnoge od njih muče prekidi pamćenja, promene raspoloženja, depresije, dok drugi nisu u stanju da zadrže npr. mokraću.
U glavnu preventivu moždaMaga udara spada zdrav način života, redovno kontrolisanje krvnog pritiska, a u slučaju da lekar ustanovi fibrilaciju pretkomora i povećani rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, preporučuju se antikoagulacioni lekovi koji razređuju krv.
Otkriva pojavu atrijalne fibritacije
Atrijalnu (pretkomorsku) fibrilaciju u ranom stadijumu oboljenja, kada pacijent još uvek ne oseća nikakve simptome, u stanju je da otkrije nov proizvod švajcarske firme Microlife – aparat za merenje pritiska BP A200 PC AFIB! Precizno i pouzdano meri krvni pritisak, puls i identifikuje postojanje fibrilacije srca. Zahvaljujući specijalnom softveru, ovaj aparat se može posredstvom USB-a priključiti na računar.
Kako smanjiti rizik od moždanog udara
• Prestanite da pušite
• Izbegavajte stres
• Ograničite unošenje alkohola
• Vodite računa o zdravoj ishrani – iz jelovnika izbacite masna jela i umesto njih jedite voće, povrće, mahunjače, cerealije, orašaste plodove i ribu
• Redovno kontrolišite krvni pritisak, pridržavajte se terapije
• Ne zanemarujte preventivne le-karske preglede prilikom kojih će vam prekontrolisati nivo šećera i masnoća u krvi. Nemojte povećavati rizik lošim načinom ishrane i neodgovarajućim načinom života.
• Svakodnevno posvetite barem 30 minuta fizičkim aktivnostima ili aktivnom fizičkom radu (npr. rad u bašti).
