Kriza srednjih godina kod muškaraca

Kriza srednjih godina predstavlja činjenicu, iako se kod raznih muškaraca manifestuje na različite nacine. Kod nekih je bilans te krize negativan, dok drugi, tek pošto je savladaju, postaju definitivno — i na psihološkom planu — zreli ljudi.

Grupa psihologa frankfurtskog instituta “Sigmund Frojd” , pod vodjstvom profesora Aleksandra Mičerliha (Alehander Mitscherlich), veterana nemačke psihoanalitičke škole, radila je na istraživačkom projektu u čijem se središtu nalazi muškarac na raskrsnici života. Cilj ovog projekta je da se prouče „srednje godine” kao posebna faza kriznog razvoja, u kome postoje „tipični zadaci psihičkog prilagodavanja i „tipični oblici njihovog uspešnog ili neuspešnog rešavanja”.

Ljudski vek je postao duži, ne samo hronološki nego i po trajanju aktivnog vota. Muškarac se nalazi na vrhuncu svoje karijere kada zna da je več kročio u drugu polovinu života.Često se u tom periodu javljaju se veoma vidijive krize: zaoštre se davnašnji sukobi na radnom mestu, u porodici, ili se, recimo, supružnici razvedu posle dvadeset godina braka.

Povredjene stare rane kod muškaraca
Prema rečima profesora Mičerliha, kriza srednjih godina predstavlja činjenicu, iako se kod raznih muškaraca manifestuje na različite nacine. Kod nekih je bilans te krize negativan, dok drugi, tek pošto je savladaju, postaju definitivno — i na psihološkom planu — zreli ljudi.

Evo tipičnog primera pravog reagovanja: čovek srednjih godina primetio je da su ga na poslu prestigli mladi ljudi, dok je prilikom unapredenja nekih drugih bio upadljivo zaobidjen. Uvredjeni čovek je ovo najpre ispričao svojoj ženi, rešen da nešto preduzme, a zatim je zatražio da razgovara sa šefom da bi čuo i njegovo gledište. Bez obzira da li će njih dvojica doći do zajedničkog zaključka, takav stav bar omogučava čoveku koji se našao u krizi srednjih godina da potraži konstruktivan izlaz iz krize, makar i nalaženjem novog posla.Muškarac koji je tokom života stekao razumno samopouzdanje i koji sebe može da prihvati onakvog kakav jeste, zauzeće otprilike takav stav.
Ali, dogadja se da neko još iz detinjstva ili od rane mladosti nosi u sebi traume, od kojih je kao mladi uspevao da se odbrani: u krizi srednjih godina, takvi oblici odbrane često se ruše, vraćaju stari strahovi, opsesije a s njima i neki simptomi doba detinjstva i puberteta za koje se verovalo da su več zaboravljeni.

Traženje utočišta
To je doba kada čovek koji je podlegao krizi srednjih godina traži neko utočište. Pojedini traže novog bračnog partnera, iako na taj način, u stvari, samo beže od svoje krize i od suočavanja sa starenjem.Činjenica je, ipak, da se negde u četrdesetim i pedesetim godinama odnos prema ostalim ljudima mnogostruko revidira i postavlja na novu osnovu. Bitno je da čovek sam shvati takvu svoju situaciju i bude svestan toga da je reč o procesu koji se odvija u njemu samome, umesto da druge smatra krivcima ili da prosto uzima lekove za smirenje živaca. Profesor Mičerlih,konstatovao je da mnogi iz krize srednjih godina traže izlaz u alkoholu i da je tako alkoholizam, koji je ranije bio karakterističan za one socijalno zapostavljene, sada postao utočište i socijalno privilegovanih. To je samo jedan vid bežanja od problema u sebi samima koje ljudi neće ni pred sobom da priznaju, te se onda, kako kaže ovaj psihoanalitičar, čude kada obole od depresije ili kada ih zadesi infarkt.

Prema ovom psihoanalitičaru, neki moralisti su tokom istorije smatrali da je nedovoljna privrženost religiji takodje krivac što ljudi još nisu uspeli da ostvare najpoželjniji oblik društvene zajednice, a nisu se potrudili da krivicu potraže u medjusobnim ljudskim odnosima.
Što se, pak krize srednjih godina tiče strogo pridržavanje zahteva religije, koja od čoveka traži odricanje, smernost, podnošenje sudbine i mirenje sa nesrećom može samo da zaoštri ovu krizu. Ista je situacija i sa brakom koji, buduči da religija ne opravdava razvod, dovodi samo do prinude nad čovekom, i naročito do tlačenja žene.

Pripremati se za starost
Kriza srednjih godina u stvari je kriza identiteta, koju čovek mora umeti da prebrodi, makar i uz pomoć stručnog savetnika, a sa kojom, na svaki naćin, mora da se suoči umesto da od nje beži i da je poriče. To je ujedno doba kada se treba pripremati za nastupajuću starost. U protivnom „kretanje ka smrti predstavija težak zadatak”.

U civilizaciji u kojoj živimo taj proces je često praćen uvredljivim zanemarivanjem čoveka koji stari, a prema kome se društvo često odnosi bez ikakvog saosećanja ili sa mo sa lažnom ljubaznošću, smatrajući da je za tog čoveka dovoljno učinjeno ako mu je data penzija. Ukoliko ovo društvo, uglavnom prilagodjeno potrebama mladih ne odredi dostojno mesto starijima i starima kriza srednjih godina biće samo početak tegobnog života onih koji su odstranjeni kao „suvišni”.
Povezani tekstovi>>> Kriza srednjih godina simptomi