Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safetv Authoritv, EFSA) objavila je naučne preporuke za dnevni unos ugljenih hidrata, vlakana, masnoća i vode. Ove vrednosti upućuju na količine pojedinih hranljivih materija koje bi osoba trebalo da konzumira da bi održala dobro zdravlje. Ovi podaci EFSA rezultat su do sada najšireg spektra naučnih istraživanja i medicinskih dokaza.
Ugljeni hidrati dnevne potrebe
Unos ukupnih ugljenih hidrata, složenih i jednostavnih, trebalo bi da iznosi od 45 do 60 posto ukupne dnevne količine unete hrane, i za decu i za odrasle.
Šećer
Sve više studija ukazuje da učestala konzumacija hrane bogate šećerima povećava rizik od kvarenja zuba, a zašećerena pića su jedan od bitnih uzroka gojaznosti. EFSA ističe da ne postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se odredila optimalna gornja granica unosa šećera u organizam, jer je njegov uticaj na zdravlje više povezan s tipom šećera i učestalošću konzumiranja hrane, nego sa ukupno unetom količinom.
Dijetalna vlakna preporučeni dnevni unos
Dnevni unos vlakana od 25 grama dovoljan je za normalno funkcionisanje creva odraslog čoveka. Naime, naučno su dokazane zdravstvene dobrobiti povezane sa povišenim unosom vlakana – smanjen rizik od bolesti srca i dijabetesa tipa 2, kao i pomoć u održavanju normalne telesne težine. Još nema dovoljno dokaza o ulozi glikemijskog indeksa, na kome se zasniva Montinjakova dijeta, u održavanju normalne telesne težine i prevenciji bolesti povezanih sa ishranom.
Masnoće
Unos masnoća trebalo bi da se kreće od 20 do 35 posto ukupnog dnevnog unosa energije, sa izuzetkom odojčadi i male dece, čiji bi unos masnoća trebalo proceniti s obzirom na specifične potrebe deteta. Povećan unos zasićenih masnoća i transmasnih kiselina utiče na povećanje holesterola, što doprinosi razvoju bolesti srca. Unos 250 mg omega-3 masnih kiselina kod odraslih može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Voda
Žene bi dnevno trebalo da unose 2 litra vode, a muškarci 2,5 litara.
