Kondilomi (condvloma-ta accuminata) ili polne bradavice virusno su oboljenje čiji je izazivač humani papiloma virus (HPV) koji se prenosi seksualnim putem, dakle, direktnim kontaktom sa partnerom. Period inkubacije može da bude i nekoliko godina, a bolest simptomatska (sa jasno vidljivim šiljatim bradavicama koje mogu da zahvate celu anorektalnu regiju ili njen deo, i asimptomatska (kada se kondilomi ne vide).
To što se bradavice nisu podavile nije znak da osoba nema HPV. Jednostavno, neko može biti zaražen pet godina, a da to ne primeti. Onda se odjednom, posle obične kijavice i pada imuniteta, pojave kondilomi. Još opasnije su unutrašnje polne bradavice jer se ne vide golim okom, a ukoliko se ne dijagnostikuju i ne uklone na vre-me, mogu se brzo namnožiti.
HPV i rak grlića materice.
Ipak, važno je napomenuti da, osim što su estetski problem koji se jednostavno otklanja, kondilomi mogu izazvati i ozbiljnije poremećaje i bolesti jer HPV doživotno ostaje u organizmu. Zastoje ti važno? Do sada je identifikovanc 78 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima preko 100. Neki od njih su visokoonkogeni (16, 18, 31, 35…) i veliki su faktor rizika za nastanak raka grlića materice.
Statistike pokazuju da, od svih žena kod kojih je konstatovan rak grlića materice, samo 2% njih nije bilo inficirano HPV-om. Povećanju rizika doprinose i stres, pušenje, gojaznost, nepravilna ishrana. Ipak, to ne znači da će svaka žena kod koje je izolovan, na primer tip 16, dobiti rak. Taj tip može da prouzrokuje promene na ćelijama grlića materice, što ne podrazumeva kancer, ali vremenom se može razviti i maligno tkivo.
Dijagnoza se uspostavlja kolposkopijom (pomoću specijalnog mikroskopa) i Papa testom, a ukoliko se pokaže prisutnost HPV-a, radi se njegova tipizacija. U skladu sa rezultatima, ginekolog procenjuje šta će dalje preduzimati. Najvažnije je na vreme otkriti virus. Ukoliko je potrebno, uradi se biopsija i na taj način proveri abnormalnost ćelija na grliću materice. Takvo tkivo uklanja se laserom ili hirurškim putem, a onda se kolposkopija i Papa test ponavljaju. Osobe sa spoljnim kondilomima upućuju se na intervenciju.
Način lečenja
Dakle, kondilomi se skidaju, dok za virus ne postoji lek. Cilj lečenja je uklanjanje vidljivih bradavica, podsticanje imunološkog sistema da se bori protiv infekcije i otklanjanje neprijatnih simptoma, odnosno smanjivanje količine virusa na minimum.
Neophodan je pregled oba partnera, a ponekad i zajedničko lečenje.
1. Krioterapija – zamrzavanje tečnim azotom (može biti bolna)
2. Elektroterapija-električni nož, žica ili igla
3. UZ vaporizacija – ultrazvučni nož (eventualno sa lokalnom anestezijom, jer je gotovo bezbolna).
Opasnost od oštećenja okolnih tkiva je minimalna.
4. Lasersko uklanjanje – najčešća metoda koja se sastoji u “paljenju” preciznim svetlom visokog intenziteta, a gotovo ne ostavlja ožiljke
5. Upotreba lokalnih abraziva u ustanovi – stručno lice vrši terapiju podofilinom
6. Upotreba lokalnih abraziva u kući – samostalna upotreba rastvora podofilotoksina (prečišćen ekstrakt podofilina).
Za sada, najbolje rezultate dali su laser-vaporizacija i u poslednje vreme često pominjana krema “Aldara” čija se upotreba pokazala odličnom u tretmanu spoljnih kondiloma a koja se još uvek ne može nabaviti kod nas (cena u Nemačkoj je oko 100 €). HPV se, u principu, ne može preneti na plod, ali žena može imati problem zbog pojavljivanja ili povećanja broja kondiloma usled normalnog pada imuniteta.
Kakva je situacija kod nas?
U poslednjih desetak godina, u Srbiji je broj obolelih od HPV-a drastično povećan, može se reći da vlada prava epidemija. Tome doprinosi slobodniji način života, kao i negativan odnos prema kondomu kao najboljoj preventivi od svih polno prenosivih zaraznih bolesti. A dovoljan je samo jedan jedini polni odnos bez zaštite… Posebno zabrinjava činjenica da se broj žena obolelih od raka grlića materice naglo povećao u poslednjih nekoliko godina, pa je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, naša zemlja na prvom mestu u Evropi po stopi obolelih od ove vrste karcinoma. Još jedna bitna stvar jeste nizak nivo zdravstvene kulture. Neophodno je da svaka žena, čak i kada ne oseća nikakve simptome i tegobe, barem jednom godišnje poseti svog ginekologa i uradi detaljan pregled.
