Prvi simptomi diskus hernije, bol u kičmenom delu, se vrlo često ignoriše smatrajući da će smanjenje fizičke aktivnosti, ili ležanje od par dana rezultirati poboljšanjem stanja. Kako se simptomi ove bolesti mogu pojaviti iznenada, podizanjem, ili nošenjem teških predmeta, nezgodinim trenutnim položajem tela prilikom treninga, ili tokom sportskih aktivnosti najčešća reakcija je – čekanje da bol nestane sam od sebe.
Osobe koje znaju da imaju problem ove vrste, takođe, vrlo često koriste parcijalne terapije po nahođenju, ili savetu sredine, odlažući lečenje za kasnije, a kako najčešći razlog navodi se nedostatak vremena, priroda posla i slično.
Ignorisanje bola odlaže problem
Ignorisanje simptoma, ili pokušaji samoizlečenja mirovanjem, oblogama, kremama i gelovima za ublažavanje bola, samoinicijativni odlazak na masažu, ili kod kiropraktičara, bez prethodne posete lekaru i postavljanje dijagnoze, u kasnijem periodu može da prouzrokuje niz problema.
Bol u kičmenom delu jeste prvi simptom koji upozorava na bolest, i zavisno od dela kičme gde se nalazi izmešteni disk, shodno tipologiji bolesti, prate ga i problemi u drugim delovim tela:
- bol u butinama i donjem delu nogu, stopalima ako se diskus hernija nalazi u donjem delu leđa. U ovom slučaju javlja se i bol u gluteusu.
- bolovi u ramenom području i rukama, ako se diskus hernija razvila u vratnom delu kičme
- ako se izmešteni disk nalazi na središnjem delu delu, bol, pored gornjeg dela leđa može zahvatiti grudni koš sve do stomačnog dela.
Bol u leđima nije jedini problem kod diskus hernije
Ono što je, uz ovaj pregled, bitno naglasiti jeste da svaki od ovih propratnih bolova može da prouzrokuje i oduzetost delova tela, pa tako, recimo diskus hernija u donjem delu kičme može prouzrokovati i oduzetost nogu, ili stopala. Svako ignorisanje ili odlaganje početka lečenja može rezultirati pogoršanjem neurološke osetljivosti udova, što, uz neugodnosti za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti, dovodi i do daljih zdravstvenih problema u udovima. Nemogućnost kretanja koja je rezultat ovakvog stanja svakako da nije dobra za celokupno zdravstveno stanje.
Ignorisanje bola u leđima kao prvog alarmantnog simptoma može dovesti i do komplikacija sa bešikom budući da diskus hernija u srednjem delu kičme, u vrlo kratkom periodu može dalje prouzrokovati bolove u urogenitalnom traktu. Bolovi prilikom mokrenja kao i nemogućnosti mokrenja i kada je bešika puna vrlo često su posledica diskus hernije. To dalje implicira i otežan rad bubrega, samim tim i pogoršavanje zdravstvenog stanja urogenitalnog trakta.
Disfunkcija creva i bol u rektalnom delu su vrlo česta posledica problema sa diskus hernijom, a odlaganje lečenja može doprineti razvoju bolesti u pravcu u kome se, u prvoj fazi, nikako ne očekuje.
Nikako ne treba prenebegnuti činjenicu da svaki od pokušaja odlaganja početka lečenja doprinosi pogoršanju mišićne slabosti i to ne samo udova veznih za oboleli deo kičme, već i celokupne muskulature.
Psihičke posledice diskus hernije
Bolovi izazvani izmeštanjem diska spadaju u kategoriju najjačih bolova. a emocionalna napetost izazvana čak i bolom slabijeg intetnziteta ostavlja posledice na psihičku stabilnost ličnosti.
Ne postoji osoba koja je psihički rezistentna na pojavu bilo kakvog bola, i imajući u vidu da diskus hernija sa sobom nosi dugotrajan i intenzivan bol nemoguće je ne pretpostaviti da je određen stepen psihičke nestabilnosti sasvim izvestna posledica. Razdražljivot, odsustvo tolerancije, osećaj teskobe, anksioznost samo su deo manifestacija ovakvih stanja.
Dodajući svemu ovom i stanje nezadovoljstva sobom budući da diskus hernija izaziva smanjene, ili izostanak radnih sposobnosti sigurno je da sveukupna klinička slika psihičkog stanja ličnosti rezultira u multiplikovanom sadržaju.
Ovakva stanja ne pogađaju samo ličnost obolelu od diskus hernije već i najbližu sredinu: srodnike i prijatelje.
Strah od toga da će pacijent ostati nepokretan nakon eventualne operacije jedan je od činilaca koji odlaže početak lečenja. Izvesno je da razgovor sa specijalistima pomaže u odluci o početku lečenja, a ono što bi svaki pacijent trebalo da zna je da svaki lekar predlaže operaciju samo u slučaju da se sve ostale metode pokažu kao neefikasne.
U većini slučajeva, diskus hernija se, kroz određeni vremenski period, sa velikim procentom uspeha leči kombinacijom metoda, pre nego operacijom. Ukoliko do operacije i dođe, teorijski je nemoguće da pacijent ostane nepokretan, pa i strah od odlaska lekaru pojavom prvim simptoma sa obrazloženjem od straha od paralize ostaje u kategoriji izgovora.
Život u mukama
Lečenje diskus hernije je proces koji traje nekoliko meseci, pa čak i ako dođe do scenarija operativne intervencije. Nakon toga, uz korekciju načina života – odgovarajuće vežbe u trajanju od par minuta i fizičku aktivnost, kao i otklanjanje uzroka koji su doveli do pojave diskus hernije, životne i radne aktivnosti se mogu nastaviti u vrlo kvalitetnoj formi.
Međutim, svako zapuštanje stanja, odlaganje i ignorisanje, kao i pokušaji samoizlečenja alternativnim metodama znače prolongiranje stanja muke uz kratkotrajna poboljšanja uz niz zdravstvenih komplikacija koje biti posledica takvog načina života.
Krajnji razultat mora biti odlazak lekaru, a do tada deo života može biti obeležen jedino bolovima kao i opštim pogoršanjem ukupnog zdravstvenog stanja.
