Bezbednost hrane i higijena u kuhinji su jedan od temelja očuvanja zdravlja. Kuhinja je prostorija u kojoj se više nego bilo gde drugde u kući mogu pojaviti buđ i bakterije, pa i insekti. Ipak, većina infekcija koje se prenose hranom mogu se sprečiti pravilnom higijenom, pravilnim odlaganjem i upotrebom namirnica.
Nemojte misliti da su u pitanju samo čiste ruke i pravilno pripremanje hrane. Sve u kuhinji treba da bude besprekorno čisto, od kuhinjskog pribora pa do radne površine i stolova na kojima se priprema hrana. Čak i pod u kuhinji ili zidne pločice na kojima se nataložila masnoća moraju se prebrisati nakon kuvanja, kako bismo bili sigurni da patogeni neće dospeti u hranu koju jedemo.
U svrhu čišćenja mogu vam pomoći razna hemijska sredstva za pranje i odmašćivanje, ali i razna prirodna sredstva koja možete i sami pripremiti uz pomoć namirnica koje verovatno imate u svojoj kuhinji. Naravno, za usisavanje podova tu su novi usisivači sa posudom za vodu, a za sakupljanje mrvica i ostataka hrane sa radne površine i iz manje pristupačnih delova kuhinje koristite ručne usisivače.
Evo zašto je higijena kuhinje važna za zdravlje ljudi i kako je održavati na visokom nivou.
Lošom higijenom stvaraju se patogeni koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme
Bakterije, virusi i paraziti su najčešći uzroci trovanja hranom i to u najvećem broju zbog nepravilnog rukovanja namirnicama. Neke od bakterija u malim količinama nisu štetne po zdrave odrasle osobe jer je ljudsko telo pripremljeno za borbu protiv njih. Međutim, nevolje počinju kada se određene bakterije i drugi štetni patogeni razmnože i prošire. Tada organizam čoveka ne može lako da ih savlada.
Namirnice koje su kontaminirane možda se neće razlikovati od zdravih po ukusu, izgledu i mirisu. Ali, i pored toga, mogu biti prilično opasne po zdravlje ljudi. Simptomi trovanja hranom razvijaju se relativno brzo, nekad već u roku od 30 minuta, a nekad u roku od nekoliko dana od konzumiranja zaražene hrane.
Evo koji su to najčešći patogeni koji mogu izazvati trovanje, a koje u većini slučajeva možemo eliminisati pravilnim higijenskim rutinama.
Escherichia coli
Ešerihija koli je velika grupa bakterija. Iako je većina njih bezopasna po zdravlje ljudi, od nekih se ipak možemo prilično razboleti. Jedan soj ovih bakterija, E. Coli O157:H7 se obično povezuje sa trovanjem hranom čiji efekti mogu biti izuzetno ozbiljni.
Izvor ove bakterije je pre svega konzumiranje sirove ili nedovoljno kuvane mlevene govedine ili pijenje nepasterizovnih pića ili mlečnih proizvoda. Međutim, isto tako može biti i bolest prljavih ruku.
Salmonela
Salmonela je naziv grupe bakterija koje izazivaju infekciju pod nazivom salmoneloza. To je jedan od najčešćih uzročnika dijareje i najčešći uzročnik hospitalizacija i smrtnih slučajeva uzrokovanih hranom. Ona izaziva teže posledice kod rizičnih grupa ljudi kao što su trudnice, starije osobe, mala deca i oni sa oslabljenim imunitetom. S obzirom da bakterije salmonele mogu živeti u crevnom traktu ljudi i životinja, mogu se lako i širiti ukoliko ne koristite odgovarajuće higijenske procedure kada pripremate hranu.
Salmonela se može preneti konzumiranjem sirovih, nedovoljno kuvanih jaja, nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i iz mleka i mlečnih proizvoda koji se prave od nepasterizovanog mleka. Takođe se može preneti posrednim kontaktom, odnosno preko zaraženog rukovaoca hranom koji prethodno nije oprao ruke. Zato je od velike važnosti da održavamo ličnu higijenu na visokom nivou kada pripremamo hranu.
Staphylococcus aureus
Stafilokoke se obično nalaze na koži, u grlu i u nozdrvama zdravih ljudi i životinja. Zbog toga obično ne izazivaju oboljenje, osim ako se ne prenesu na hranu, gde se mogu razmnožiti i proizvoditi štetne toksine. Mučnina, grčevi u stomaku, povraćanje i dijareja su najčešći simptomi bolesti izazvane stafilokokama.
Toxoplasma gondii
Toksoplazma je parazit koji može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pre svega kod novorođenčadi, trudnica, i osoba sa slabijim imunološkim sistemom. Simptomi mogu biti otečene limfne žlezde ili bolovi u mišićima koji traju mesecima. Takođe, ovi paraziti mogu uzrokovati smanjenje ili zamagljenje vida, bol, crvenilo ili suzenje oka.
Izvor toksoplazme je kontaminirano meso ili korišćenje kontaminiranog pribora za pripremanje hrane. Na primer, daska za sečenje na kojoj se nalazilo sirovo meso, ukoliko je ne operemo dovoljno dobro može biti mesto sa koga se ovaj parazit širi na ostale namirnice.
Dobra higijena kuhinje počinje sa pravilnim dizajnom
Pravilan dizajn kuhinje omogućava i njeno lako čišćenje. Prilikom planiranja i projektovanja kuhinje u domaćinstvu, ali i kada su u pitanju komercijalne kuhinje, dizajn i pravilan raspored elemenata se često zaboravljaju i zanemaruju na uštrb efektnog izgleda.
Na primer, kada projektujete kuhinju praznina između uređaja ili zida i radne površine može dovesti do toga da hrana često padne u međuprostor. Ostaci hrane koji se tu natalože teško se mogu očistitim a pritom mogu podstaći pojavu štetočina kao što su insekti pa čak i glodari. Razvoj buđi i neprijatni mirisi su obavezni. Zato je od velike važnosti da između kuhinjskih elemenata i uređaja ne bude praznog prostora.
Važnost lične higijene
Čista kuhinja je naravno usko povezana i sa nivoom lične higijene. Bilo da kuvate u svom domu ili restoranu, budite svesni činjenice da ste potencijalni prenosilac bakterija i da možete nesvesno preneti bolest na druge ljude. Ne bi trebalo da rukujete hranom a da prethodno niste oprali ruke. Na taj način rizikujete da prenesete bakterije na hranu koju želite da pripremite.
Zato je lična higijena, pa čak i zaštita stavljanjem čiste kecelje oko prednjeg dela tela, od velike važnosti kako hranu koju pripremate ne biste kontaminirali, odnosno zarazili nekom bakterijom ili parazitom.
Važnost higijene okruženja
Osim vaše lične higijene, takođe je važna i higijena celokupnog kuhinjskog prostora. Pre početka kuvanja obavezno očistite radne ploče, stolove i druge površine u kuhinji na koje stavljate hranu. Nemojte samo obrisati te površine, već je najbolje dezinfikovati ih, kako bi se sprečio razvoj i raznošenje bakterija.
Takođe, očistite pod i obrišite zidove, pre ili još bolje odmah nakon što završite sa pripremanjem hrane. Tečnosti prosute po pločicama na podu očistite pomoću odgovarajućih hemijskih sredstava.
Najbolje je odmah ili u što kraćem roku ukloniti svu hranu koja padne na kuhinjske površine. Zapamtite da bakterije napreduju veoma brzo na mestima gde ima ustajale hrane i prljavštine. Isto tako, isperite i osušite sav kuhinjski pribor pre nego što ga odložite na predviđeno mesto.
Opremu, odnosno električne uređaje takođe treba čistiti redovno, pre ili odmah nakon upotrebe. Redovno čistite frižider, rernu, šporet, mikrotalasnu pećnicu, zamrzivač i druge kuhinjske aparate.
Upravljanje otpadom je takođe od ključne važnosti za opštu čistoću kuhinje. Odložite ostatke jela odmah nakon što završite sa obrokom i čim se kanta napuni ili čak ranije, ukoliko počnu da se osećaju neprijatni mirisi, ispraznite je. Ako to ne učinite i đubre ostane u kući, rizikujete da privučete štetočine.
Kada je u pitanju kuhinja, higijena mora biti na zavidnom nivou. To ne važi samo u prehrambenoj i ugostiteljskoj industriji, već i kada su u pitanju domovi svih nas. Ukoliko ne perete ruke redovno pre nego što počnete sa pripremom jela i ne održavate čistim alat koji vam je potreban za pripremu hrane, rizikujete da prenesete opasne bakterije koje mogu prilično naštetiti vašem zdravlju. U pojedinim slučajevima i izazvati trovanje sa smrtnim ishodom. Zato je od krucijalne važnosti da redovno održavate higijenu u kuhinji.
