Kolera

KOLERA (Cholera) je ozbiljma akutna crevna infekcija odlikuje se naglim početkom, povraćanjem, vodnjikavim prolivima, brzim gubitkom tecnosti i mineralnih sastojaka i kolapsom. Težina bolesti jako varira od mesta do mesta i u toku epidemije; u blagim slućajevima postoji samo proliv.

Etiologija. Uzroćnik kolere je kolerični vibrion, viibrio cholerae. Kolerični vibrioni imaju oblik zapete, živo su pokretni i mogu se lako i brzo kultivisati iz stolice; ako ih je mnogo ,mogu se naći i mikroskopski, direktnim pregledom stolice.

Izvor i rezervoar infekcije su stolica i povraćeni želudačni sadržaj bolesnika; stolica osoba u inkubaciji i stolica rekonvalescenata.

Način prenošenja. Vodom zagađenom izmetom; hranom zagađenom nečistim rukama, posuđem ili muvama. Kliconoše ne igrajtu neku značajnu ulogu u širenju infekcije.

Zaraznost traje dok ima koleričnih vibriona u stolici, obično 7—14 dana posle početka.

Osetljivost i otpornost. Osetljivost je opšta, mada promenijiva. Posle ispoljenog kliničkog oboljenje nastaje prolazan imunitet koji može pružiti izvesnu zaštite za više godina. Imimitet posle vakcinacije različitog je stepena i neizvesnog trajanja.

Rasprostranjenost. Kolera je endemična u nekim delovima Indije i izvesnim susednim područjima jugoistočne Azije. Iz tih centara bolest se širi duž komunikacionih linija i s vremena na vreme dospeva u udaljene zemlje gde izaziva rasprostranjene epidemije eksplozivnog tipa. Kolera je pre mnogo godina iščezla iz Evrope i zapadne hemisfere.

Inkubacija. Nekoliko časova do 5 dana, obično 3 dana.

Simptomiatologija. Tipična kolera, kao što se viđa za vreme epidemija, počinje naglo, sa prolivima kod kojih stolica liči na vodu u kojoj je kuvan pirinač, povraćanjem i grčevima u mišićima. Ovi su simptomi posledica dejstva toksina koleričnog vibriona.

Proliv je praćen povraćanjem, grčevima u mišićima i velikom icrpenošću. Stolice, koje u početku sadrže fekalne materije, brzo dobiju izgled pirinčane vode i nisu praćene nii bolovima ni naponima. Na ovaj način kolerični bolesnik može već za prva 24 časa da izgubi više litara tečnosti. Izgled bolesnika se jako i brzo promeni, zavisno od količine izgubljene tečnosti i mineralnih sastojaka; usled toga se tkiva skupe (»zbrčkaju«), što je naročito upadiljivo na koži lica i udova. Pazušna (aksdlarna) temperatura je ispod normale (subnormalna) a rektalna retko prelazi 38—39°.
Ponekad povraćanje, i proiivi mogu da prestanu, i klinička slika u osnovi liči na dubok šok. U ovom stadijumu dominira slabost cirkulacije sa ubrzanim pulsom, cijanozom i progresivinam padom krvnog pritiska. Telo kao celina je zbrčkano, koža hladna, obično sa subnormalnom temperaturom.Lučenje mokraće je smanjeno, sa pozitiivnom belančevinom; u vrlo teškim slučajevima lučenje mokraće prestaje. Bolesnik je svestan do početka završne kome.

Ukoliko bolest pođe nabolje, akutni simiptomi iščeznu, stolice postanu manje tečne i njihova običina boja se vraća. Kod povoljnog toka, bolesnici mogu da se oporave u toku nedelju dana.

U teškim slučajevima lučenje mokraće se ne uspostavlja i može doći do nefritisa sa brzim nastajanjem uremije. U nekim slučajevima razvija se stanje slično tifusnom.

Za vreme epidemije se može videti čitav niz razniih kliničkih oblika kolere. Oni variraju od ambulantnih slučajeva sa blagim gastrointestinalnim poremećajma do munjevite »suve kolere« gde smrt nastaje pre pojave proliva i povraćanja.

Osoblje koje neguje kolerične bolesnike treba da bude kompletno zaštićeno (odeća, vakcina) ,i upozoreno kako se ova opasna bolest prenosi.