Klaster i tenzione glavobolje

Šta je klaster glavobolja

 Klaster glavobolja, Hortonova ili histaminska glavobolja je oblik neurovaskularne glavobolje (glavobolje koje su prouzrokovane promenom cirkulacije u mozgu). Češće se javlja kod muškaraca starosti oko 30 (20-40) godina (6 puta češće), naročito snažnih, mišićavih i krupnih. Karakterišu je napadi koji su tipično  grupisani, zbog čega se i naziva klaster glavobolja (klaster – grozd, serija). Napadi se javljaju nekoliko puta u toku 24 h,  češće  u jesen ili proleće, i mogu trajati mesecima.

U odnosu na  dužinu trajanja simptoma ova glavobolja se deli na 2 oblika:

1. Epizodički predstavlja učestaliji oblik. Serije napada glavobolja traju uglavnom  6 – 12 nedelja, iako se mogu završiti i za 2 nedelje ili trajati 6 meseci.

Javljaju se u isto doba svake godine, češće u proleće ili jesen. Neki ljudi imaju dve ili tri serije napada svake godine, dok su kod drugih prekidi između serija napada duži od dve godine.

2. Hronične klaster glavobolje se javljaju kod svakog desetog obolelog od klaster glavobolje. Bol je hroničan, a dnevni ili skoro svakodnevni napadi se nastavljaju iz godine u godinu, bez pauze.

Epizodične klaster glavobolje mogu preći u hronične i  obrnuto.

Provocira je stres, umor, alcohol, hladnoća, pušenje (ovi pacijenti su često dugogodišnji pušači koji puše veliki broj cigareta), česte promene cirkadijalnog ritma (biološki ritam, biološki sat, bio ritam). Klaster glavobolja se javlja ređe nego migrena. Učeatalost 1 na 1000 stanovnika.

Klaster glavobolja uzroci

Kako nastaje klaster glavobolja?

Iako se klaster glavobolja naziva još i histaminskom glavoboljom uloga histamina nije detaljno dokazana. Međutim, pokazano je da  supkutana (potkožna) injekcija histamina dovodi do napada u 70 % pacijenata.  Uzrok nije definitivno poznat.  U nastanku klaster glavobolje značajni su sledeći mehanizmi: proširenje i povećani protok kroz krvne sudove glave, trigemunus (V moždani živac) i supstanca P(omogučava prenos bolnih impulsa sa jedne nervne ćelije na drugu), poremećaji vegetativnog nervnog sistema (dela nervnog sistema koji nije pod kontrolom volje), poremećaji hipotalamusa (hipotalamus – međumozak, i deo mozga koji kontroliše cirkadijalne ritmove . Klaster glavobolja pokazuje vezanost za cirkadijalne ritmove – biološki sat, bio ritam….). Takođe, uloga serotonina u nastanku ove glavobolje nije definitivno dokazana.

Provocirajući faktori ili okodač za klaster glavoblje je alcohol i u nakmanjim količinama. Drugi direktni okidači nisu poznati, mada je primećeno da promena u biološkom satu, pušenje, stres I depresivna stanja mogu da doprinesu pojavi ovih bolnih stanja.

Klaster glavobolja dijagnoza

Klaster glavobolja se dijagnostikuje na osnovu anamneze (podataka koji se dobijaju razgovorom sa pacijentom) i kliničke slike, odnosno manifestacija bolesti. Radiografska ispitivanja nisu naophodna, mada mogu biti koristna u razlikovanju drugih oboljenja sa sličnim manifestacijama.

Da li su potrebna testiranja?

Iako ne postoje testovi koji će potvrditi dijagnozu, klaster glavobolje su lake za prepoznavanje zbog niza upečatljivih simptoma. Upravo zbog toga potrebno je pažljivo opisati simptome lekaru.

U diferencijalnoj dijagnozi (druge bolesti sa sli;nim simptomima I kliničkom slikom) značajni su: herps zoster (virusna upala živca), subarahnoidna hemoragija (krvarenje u mozgu), sinuzitis, temporalni arteritis,neuralgija trigeminusa.

Bol je po svojim karakteristikama dominantno neuropatski

Klaster glavobolja – klinička slika kako se manifestvuje klaster glavobolja

Klaster glavobolja se manifesvuje bolom u glavi koji se javlja u vidu serija – klastera. Za klaster glavobolje je karakteristično da su iscrpljujuće bolne. Bol uvek zahvata istu stranu, iako se kod epizodičnih klaster glavobolja može premeštati sa jedne na drugu stranu glave. Druga strana glave nije bolna (nikad se ne javlja istovremeno u obe polovine glave). Bol se javlja u oku  ili pored njega i opisuje se kao osećaj pečenja, žarenja, ubadanja ili bušenja oka. Nastaje naglo, i zrači ka slepoočnici i gornjoj vilici, Udružen je sa suzenjem, curenjem iz nosa, znojenjem polovine lica. Mogu se javiti ptoza (spušten kapak na strani bola) i mioza (sužena zenica na strani bola) na strani bola. Bol se često javlja noću, vrlo brzo se razvija i za 5-10 min dostiže svoju punu snagu. Ukoliko se ne leči, bol traje od 15 min do 3h (najčešće traje 30-60min).

Pacijent obično drži mesto koje ga boli i  jauče od bolova. Ovakav bol često menja psihičko stanje pacijenta, a nisu isključeni i pokušaji samoubistva usled jačine bola.

Za razliku od migrene tokom koje ljudi žele da leže mirno, klaster glavobolje uzrokuju uznemirenost.

Kako nastaju tenzione glavobolje

Tenziona glavobolja nastaje udruženim dejstvom mišićnih i psihogenih faktora.

Mišični factor čini pojačano zatezanje (spazam) mišića vrata a uzroci zatezanja mogu biti različiti i mnogobrojni, počev od potpuno bezopadnih  kao što  je nepravilno držanje tela, prekomerno istezanje mišiča vrata, nepravilan položaj pri spavanju, preko zatezanja koja izazivaju oboljenja vratne kičme, spondiloza, diskusi, povrede vratnih pršljenova do određenih tumorskih procesa u glavi. Nije dokazano da je kontrakcija mišića jedini uzrok.

Psihogene faktore čine  Hronični stres , dugotrajna napetost, depresija, neraspoloženje.

Emocionalna napetost, i/ ili neki od mišićnih faktora povećavaju tonus (zatezanje) mišića vrata i glave što dovodi do smanjene cirkulacije u tom predelu, smanjenog priliva kiseonika i odnošenja štetnih produkata metabolizma. Mišići često prelaze na anaerobni metabolizam) metabolizam bez prisustva kiseonika)  u celini ili nekim delovima  što dovodi do nakupljanja mlečne kiseline u njima i stvaranja bola.

Sve ovo može dovesti i do razvoja delimične mišićne napetosti (parcijalnog spazma) stvaranja tačaka koje aktivno produkuju bol koji se prenosi u određene delove glave. Ovo stanje se zove mifascijalni sindrom a tačke u kojima se stvara bol trigger tačke ili tačke okidači bola.

 Tenziona glavobolja – Klinička slika

kako se maifesvuje tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja se manifestuje bolom u glavi, koji je glavni simptom.

Bol ja obostran, i javlja se u vratu, potiljku, slepoočnicama, čelu i temenu. Po intenzitetu blaži nego kod migrene, nema prodroma,  aure, mučnine i povraćanja. Opisuje se kao svrdlanje, bol u vidu kape, nabijenog klina, glave obavijene obručem. Vrlo je uporan, traje neprekidno danima, mesecima i godinama, karakteriše se kao hronični bol i slabo reaguje na klasičnu terapiju (bolesnik navodi da ja uzimao različite lekove i da mu veliki broj lekova ne pomaže). Često je prisutan prilikom buđenja ili neposredno nakon buđenja. Bol je obično udružen sa uznemirenjem, drhtanjem, znojenjem, nesnicom, strahom, gušenjem i knedlom u grlu (globus histericus).

Tenziona glavobolja – Dijagnoza

kako prepoznati tenzionu glavoblju

Tenziona glavobolja se dijagnostikuje na osnovu anamneze (podataka o bolesti dobijenih od pacijenta) i kliničke slike, i to je dovoljno za postavljanje dijagnoze u oko 90% slučejeva. Dodatne dijagnostičke metode (metode za ispitivanje) se retko koriste. Ukoliko lekar  posumnja na neko ozbiljnije organsko oboljenje  mogu raditi dodatna ispitivanja kao što su razna rentgeska snimanja, Rtg vratnog dela kičme, CT (skener), MRI (magnetne rezonanca) vratnog dela kičme ili glave, ispitivanje krvnih sudova vrata (color dopler vratnih arterija) EEG i drugo zavisno od kliničkog nalaza .

Vrlo je značajno ispitati konfliktne situacije u porodici i  na poslu, vrstu posla i uslove u kojima se on obavlja, dužinu spavanja i kvalitet sna, psihičko stanje pacjenta.

Za dobru dijagnostiku i lečenje ove glavobolje jako je značajno steći poverenje pacijenta i posvetiti mu dovoljno pažnje. Nikako ne omalovažavati smetnje pacijenta, jer on obično veruje da je po sredi ozbiljno oboljenje.

Tenziona glavobolja – Lečenje

Osnovni preduslaov za uspešno lečenje je poverenje pacijenta. On smatra da ima ozbiljno oboljenje, jer ima smetnje, pre svega bol, koji mu značajno remeti kvalitet života.

Pacijent se ne sme omalovažavti, mora mu se posvetiti dovoljno pažnje, objasniti sučtina njegovih problema tako da ih on razume, Treba ga motivisaati da uzme aktivno učešće u svom lečenju kroz korekciju modela ponašanja ili promenu životnog stila, da aktivno vežba, da koriguje loše navike. U tom delu veliku pomoć može pružiti kognitivno biheviralna terapija.

Od medikamentozne teapije mogu se koristiti NSAIL nesteroidni antiinflamatorni lekovi poznatiji kao antireumatici, anksiolitici i sedativi tipa benzidijazepina (bromazepam, bensedini) koji smiruju pacijenta i imaju miorelaksantno dejstvo (opuštaju napete mišiće), ukoliko pacijent ima kliničke znake za depresiju upotrebljavaju se I antidepresivi. Medikamentozna terapija se treba kombinovati sa psihoterapijom po našem iskustvu KBT (kognitivno bihevioralna terapija) I fizikalnom terapijom, pre svega programom vežbi. Tako se postižu najbolji rezultati. Samo medikamentoozna terapije ne daje zadovoljavajuće reziltate. Medikamentozna terapija se daje 3-4 nedelje a kasnije se može isključiti jer obično za to vreme pacijenti osete značajno poboljšanje I može se nastaviti sa KBT I fizičim vežbama.

Nakon rešavanja problema veliku pažnju treba posvetiti prevenciji (sprečavanju ponovnog javljanja tenzionih glavobolja) u čemu posebno mesto ima edukacija  pacijnata.

Tenziona glavobolja – Prevencija

Prevencija tenzionih glavobolja se može uspešno uraditi. Preventivne mere se sastoje pre svega u edukaciji pacijenata o reakciji u  konfliktnim sitacijama, njihovog pravilnog shvatanja  i rešavanja, edukacija o antistres programima i nnjihovu primenu u svakodnevnom životu,  zatim o promeni stila života, potrebnmom vrenenu spavaja i kvalitetu sna, značaju fizičkog vežbanja, vežbi disanja i relaksacionim tehnikama.

Preventivne mere su lake za usvajanje daju dobre rezultate i, što je veoma bitno, jeftinije su u odnosu na lečenje medikamentima a značajno poboljšavaju kvalitet života uopste.

Zadatak terapeuta bola je, da pored lečenja, uradi korektnu edukaciju pacijenta i sprovede preventivne mere koje se sastoje i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, načina kako ih ostvariti, načina kako pratiti i izmeriti ili uporediti njihovo ostvarivanje, odnosno napredak; vođenje dnevnika , odnosno da stimuliše aktivno učešće pacijenta u svom lečenju.