Šta je Kavasaki bolest?
Kawasaki bolest predstavlja retko ali ozbiljno oboljenje koje dovodi do srčanih problema kod dece. To je vrsta stanja iz grupe vaskulitisa (zapaljenja krvnih sudova). U krvne sudove spadaju arterije, vene i kapilari.
Ponekada bolest pogađa koronarne arterije, koje dopremaju kiseonikom bogatu krv do srčanog mišića. Ukoliko one budu zahvaćene, mogu nastati ozbiljni srčani problemi, uključujući miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), dizritmija (abnormalni srčani ritam) i aneurizma (slabljenje i patološko proširivanje zida arterija).
Bolest takođe može pogoditi i limfne čvorove, kožu i mukozne membrane u nosu, grlu i ustima.
Kavasaki bolest je otkrivena, opisana i nazvana po japanskom pedijatru Tomisaku Kavasakiju (TomisakuKawasaki) 1967. godine. Sinonimi za nju su i muko-kutani sindrom limfnih čvorova ili Kavasaki sindrom.
Iako je Kawasaki bolest prvi put opisana u Japanu, može se naći u svim delovima sveta. Češća je u dečaka nego u devojčica. Fondacija za Kavasaki bolest (eng.KawasakiDiseaseFoundation – KDF), procenjuje da ovo oboljenje pogađa više od 4200 dece svake godine u SAD-u.Prema prikazu iz 1999. publikovanom u časopisu „AmericanFamilyPhysician“, to je jedan od primarnih uzroka stečenog oboljenja srca kod dece u SAD-u i drugim razvijenim državama (Taubert&Shulman, 1999).
Kawasaki bolest može izazvati zabrinutost, ali se deca obično oporavljaju u roku od nekoliko nedelja, bez razvijanja ozbiljnih srčanih problema, ukoliko tretman počne dovoljno rano. Ponovne epizode nisu uobičajene. Ipak, ako se oboljenje ne tretira, može dovesti do problema sa arterijama srca i smrtnog ishoda usled srčanog udara.
Šta izaziva Kawasaki bolest?
Tačan uzrok ovog oboljenja još uvek nije poznat. Neka istraživanja navode da bi bolest mogla biti izazvana reakcijom imunološkog sistema na neki infektivni agens, kao što je virus. Sama Kavasaki bolest nije zarazna.
Ko ima rizik od nastanka Kawasaki bolesti?
Kavasaki bolest pogađa sve etničke grupacije, ali je najčešći kod dece azijskog porekla. Većina pacijenata su deca mlađa od 5 godina.
Koji su simptomi Kaeasaki bolesti?
Kavasaki bolest se razvija u stadijumima.
Rani stadijum
Rani simptomi mogu da uključuju:
Visoku temperaturu (često iznad 38,8°C pa čak i do 40°C) koja traje pet ili više dana
Osip
„Zakrvavljene oči“ (simptom ovde poznat kao „konjuktivitis bez sekrecije“)
Otečen, jarko crven jezik (opisuje se kao „jagodast“ jezik)
Otečeni limfni čvorovi
Otok šaka i stopala
Crvenilo dlanova i tabana
Kasni stadijum
Kasni simptomi podrazumevaju:
Ljuštenje kože na rukama i nogama (koža se može spadati u vidu listova)
Dijareja
Povraćanje
Bol u zglobovima
Kako se Kavasaki bolest dijagnostikuje?
Ne postoji specifičan test za dokazivanje Kavasaki bolesti. Pedijatar će uzeti u obzir simptome koje dete ispoljava, i isključiti bolesti sa sličnim simptomima kao što su:
Šarlah – bakterijska infekcija koja dovodi do povišene temperature, drhtavice i bola u grlu
Juvenilnireumatoidni artritis – bolest koju karakterišu bol u zglobovima i zapaljenje
Boginje
„Pegava groznica Stenovitih planina“ (eng.RockyMountainspottedfever) – bolestkoju prenose krpelji
Kavasaki bolest treba uzeti u razmatranje kod svakog odojčeta ili deteta koje ima groznicu koja traje duže od pet dana, ili ako ispoljava druge klasične simptome ove bolesti.
Pedijatar može zatražiti dodatne testove, u cilju provere štete koja je nastala usled dejstva bolesti na srce. Ovi testovi uključuju sledeće:
Eho-kardiografija
Eho-kardiografija je bezbolna metoda koja koristi ultra-zvučne talase u cilju formiranja slikovitog prikaza srca i njegovih arterija. Ovaj test može zahtevati ponavljanje da bi se pokazalo kako je Kavasaki bolest delovala na srce u toku dužeg vremenskog perioda.
Analiza krvi
Analiza krvi može se obaviti radi dijagnostičkog isključivanja drugih bolesti, da bi se ustanovio broj belih krvnih ćelija (čije se uvećano brojno stanje očekuje kod Kavasaki bolesti) i radi proveravanja da li postoji anemija (premalo crvenih krvnih ćelija) i zapaljenje (na šta ukazuju porast nivoa C-reaktivnog proteina, kao i povećanje brzine sedimentacijeeritrocita). Sve su ovo indikatori Kavasaki bolesti.
Rendgen-grafija grudnog koša
Na rendgenskom snimku vidi se crno-beli prikaz srca i pluća. Lekar može zatražiti ovaj pregled u cilju traženja znakova srčanog popuštanja i zapaljenja.
Elektro-kardiografija (EKG)
Elektro-kardiogram, ili EKG, beleži električnu aktivnost srca. Nepravilnosti u EKG-u mogu ukazati na eventualne posledice Kavasaki bolesti.
Koje su moguće komplikacije Kavasaki bolesti?
Kavasaki bolest dovodi do ozbiljnih srčanih problema u 20-25%slučajeva nelečene dece, prema navodima istraživanja obavljenog 1999. u žurnalu „AmericanFamilyPhysician“ (Taubert, etal., 1999).
Zapaljenje arterija može dovesti do stanja koje se označava kao aneurizma. Aneurizma je patološko proširenje u zidu krvnog suda koje može dovesti do pucanja istog. Retko, može doći do pucanja aneurizme, što pokreće potencijalno fatalni srčani napad.
Kako se Kavasaki bolest leči?
Decu sa simptomima Kavasaki bolesti treba hospitalizovati a tretman započeti odmah, kako bi se sprečilo oštećenje arterija i srca.
Uobičajena terapija uključuje visoke doze aspirina radi smanjenja zapaljenskog procesa i bola, i visoke doze gama-globulina (proteina imunološkog sistema) date intravenski. Obično dolazi do poboljšanja stanja kod deteta nakon jednog dana.
Detetu će možda biti potrebne manje doze aspirina 6-8 nedelja nakon što groznica nestane, da bi se sprečilo formiranje krvnih ugrušaka.
Trenutno, ne postoji način za prevenciju Kavasaki bolesti.
Kakva je dugoročna prognoza?
Rana dijagnoza i tretman obično znače pun oporavak. Većini dece bude bolje unutar perioda od par nedelja. Oko 1% pacijenata na nivou SAD-a umre od komplikacija (Sheinfeld, etal.).
Decu koja su imala Kavasaki bolest trebalo bi elektro-kardiogramski pregledati na svaku godinu ili dve, da bi se pratio eventualni nastanak srčanih problema kao posledica ove bolesti.
