Kada je reč o malignim bolestima žena, najčešće dijagnostikovan je karcinom dojke. Svake godine, u svetu se otkrije više od milion novoobolelih žena…
S obzirom na to da rak dojke dijagnostikovan u ranim stadijumima može da se izleči,veoma je važna prevencija, samopregled, pregled lekara…
Faktori rizika
– Karcinom dojke je zloćudni tumor koji se razvija iz njenog žlezdanog tkiva. Učestalost raste s godinama o čemu svedoči činjenica da je oko 50 odsto obolelih žena starije od 65 godina, ali ima i mladih od 35 godina i njih je oko dva odsto, rizik od pojave raka dojke povećavaju i:
– ako su od raka dojke bolovale bliske srodnice (majka, bake, sestre…)
– genetski faktori (mutacije na BRCA 1 i BRCA 2 genima koje se nasleduju)
– neke dobroćudne promene u dojci dokazane prethodnim biopsijama tkiva, na primer atipične hiperplazije
– povećana gustina žlezdanog tkiva
– gojaznost
– veća izloženost estrogenu (rana prva menstruacija, kasna menopauza, hormonska supstituciona terapija žena u menopauzi).
S druge strane, po recima naše sagovornice, faktori koji smanjuju rizik nastanka raka dojke su dojenje i veći broj trudnoća.
Simptomi karcinoma dojke
Najčešći simptom raka je čvor u dojci koji, često, žene same napipaju. Osim toga, promene koje upozoravaju da bi trebalo da se obrate lekaru su:
– uvećanje dojke
– novonastala asimetrija dojki
– crvenilo i zadebljanje kože (može da ima izgled kao „pomorandžina kora”)
– uvlačenje bradavice i(ili) kože dojke
– krvavi iscedak iz dojke
– uvećani limfni , čvorovi u pazušnoj jami.
Da bi se rak dojke otkrio na vreme, lekari savetuju povremene preglede dojki koji podrazumevaju samopregled, pregled kod lekara, ultrazvučni i mamografiski pregled i, kada je to potrebno, pregled dojki magnetnom rezonancom.
Samopregled dojke
– Samopregled dojki trebalo bi da se radi jednom mesečno. Žene koje imaju menstruaciju samopregled treba da obave u drugoj nedelji menstrualnog ciklusa, između sedmog i 10. dana od prvog dana ciklusa:
Pregledajte se dok stojite ispred ogledala, najpre sa spuštenim, a potom sa podignutim rukama. Obratite pažnju postoji li asimetrija dojki, da li je koža crvena, „mreška” li se na nekim delovima i da li se bradavice uvlače.
I Pregledajte potom dojke pipanjem – levom šakom desnu
dojku a desnom šakom levu, ali obavezno podbočite ruku na strani dojke koju pregledate. Dlanom jedne šake, horizontralnim (od spolja prema unutra) i vertikalnim (odozgo na dole) klizećim pokretima pritiskajte dojku i obratite pažnju da li napipavate neke otvrdline. Potom pritisnite prstima iza bradavice i proverite da li postoji iscedak.
Na isti način pregledajte se i u lležećem položaju, s razlikom da je ruka sa strane dojke koju pregledate podignuta iznad glave.
Naposletku pregledajte i pazušne jame vrhovima prstiju suprotne ruke. Za to vreme ruka na strani koju pregledate je na boku, a rame spušteno.
– Ako žena sama napipa pramenu koja budi sumnju da bi moglo da se radi o zloćudnom tumoru u dojci, trebalo bi da se prvo obrati lekaru nadležnog Doma zdravlja, prevashodno ginekologu, koji odlučuje da li je neophodan ultrazvučni ih mamografski pregled i pacijent-kinju upućuje u odgovarajuću ustanovu.
U ovom periodu žene su izuzetno uznemirene, plaše se i strahuju. Ali, važno je da znaju da će se dodatna dijagnostika završiti za nekoliko sedmica i da to ne odlaže i ne umanjuje efikasnost moguće terapije, jer rak dojke nije bolestkoja se širi poput neke teške infekcije za koju je neophodna hitna intervencija. Štaviše, posle ovih pregleda se pokaže da ustanovljene promene većine žena ne znače i da su obolele od raka dojke.
Načini dijagnostikovanja
Da bi razrešili da li se radi o malignom oboljenju dojke ili ne,lekari specijalisti zahtevaju odrede ne preglede. Za koje dijagnostičke procedure će da se opredele, zavisi od niza okolnosti, a pre svega od uzrasta pacijentkinje odnosno karakteristika tkiva koje sačinjava dojke.
– Ukoliko su mlade od 40 45 godina, imaju takozvanu glandularnu gradu dojki kada u njima dominira žlezdano tkivo koje zbog gustine nije pogodno za prikazivanje mamografskim metodama. Male, početne tumorske promene mogu da ostanu prikrivene u gustom žlezdanom tkivu i ultrazvučni pregled je najpogodniji za analizu dojki žena mladih od 40 godina. Starenjem, žlezdano tkivo se zame-njuje masnim, ono je manje gustine i transparentno za rendgenske zrake pa tumorske promene milimetarske veličine mogu pouzdano da se otkriju mamografskim pregledom kao dopunske dijagnostičke metode pominje i magnetnu rezonancu koja se, ipak, najčešće koristi u traganju za eventualnim ponavljanjem (recidivom) bolesti već operisanih dojki ili ženama koje imaju ugrađene implante.
– Priroda uočene promene nekada može da se otkrije tek biopsijskim analizama. Ako smatramo da su promene najverovatnije benigne, pacijentkinjama preporučujemo tromesečne ili šestomesečne kontrole. Važno je da pacijentkinje veruju lekaru i da znaju da mi uvek imamo na umu da čak i mamografski pregled, koji često nazivamo „zlatnim standardom u dijagnostici bolesti dojke”, ima nedostatke, jer u oko 10 odsto slučajeva može da previdi početne, inicijalne tumorske mase. Zato kombinovanjem više dijagnostičkih procedura žele da prevazidu nedostatke nekih i daju preciznu dijagnozu i karakteristike tumora, takođe, utiču na pouzdanost primenjenih načina dijagnostikovanja.
– Najbolji primer su takozvani lobularni tumori, od kojih inače oboleva četvrtina od ukupnog broja žena koje imaju rak dojke,najčešće mlađe. S obzirom na to da im je građa dojki glandularna i bogata žlezdanim tkivom, trećina lobularnih tumora ne formira tumorsku masu pa se primenom samo kliničkog pregleda može prevideti njihovo postojanje. Zato bi kliničke preglede i sprovođenje dijagnostičkih procedura u traganju za tumorskim promenama, trebalo prepustiti isključivo lekarima koji su obučeni za ovu vrstu dijagnostike i koji će mogućnosti previđanja tumorskih pramena svesti na najmanju moguću meru.
BIOPSIJA
Konačna dijagnoza raka dojke daje se posle biopsije kada se hirurški izvadi deo ili ceo tumor i, posle odgovarajuće obrade tkiva, posmatra pod mikroskopom na patohistološkom pregledu. Ovaj pregled otkriva vrstu tumora i, zahvaljajući određivanju bioloških markera, pomaže lekarima da izaberu takozvanu sistemsku terapiju to jest da li će pacijentkinja da se leči hemio, hormonskom ili biološkom terapijom ili njihovim kombinacijama. Lečenje raka dojke, ipak, najviše zavisi od stadijuma u kome je otkriven.
NAJVAŽNIJE RANO OTKRIVANJE
– Tumori dojke su maligne bolesti čija rana dijagnoza omogućava uspešnije lečenje. Što se tumor otkrije u ranijoj fazi, odnosno dok je manji, izgledi za potpuno izlečenje su krajnje realni. Pokazalo se da ako je, u trenutku započinjanja lečenja, veličina tumora ispod 10 milimetara, uspešnost izlečenja je 97 odsto. Sa porastom veličine tumora ishod izlečenja je sve neizvesniji. Žene u Srbiji, nažalost, obično se obrate lekaru kada je tumorska promena veća od dva-dva i po centimetra i kada gotovo 60 odsto žena već ima znake prisustva bolesti i u regionalnim limfnim čvorovima ili, čak i u udaljenim organima.
