Kamen u žuči simptomi

Prisustvo kamena ili kamenaca u žučnoj kesi često dugo vremena ostaje bez ikakvih simptoma. Može se desiti da kamenac ne da nikakav simptom za vreme celog života…

Obično se prvi simptomi javljaju tek kad se kamenci pokrenu i dospeju u vrat žučne kese, kanal žučne kese ili glavni žučni kanal. U nekih osoba prisustvo kamenaca u žučnoj kesici daje izvesne simptome, prilično neodređene, i pre pokretanja kamenaca.

To su: osećaj punoće ili nadutosti ispod grudne kosti, ispod desnog rebarnog luka posle jela. Podrigivanje, pojava gorušice i izbacivanie veće količine gasova. Sve te pojave se zapažaju naročito posle uzimanja neke hrane (svinjetine, kupusa, pržene i začinjene hrane). Pomenuti simptomi se takođe naročito ispoljavaju za vreme trudnoće. Vrlo retko običan pregled bolesnika nešto otkrije: osetljivost predela žučne kesice, kad lekar svojim palcima pritiskuje na taj predeo pri dubokom udisaju bolesnika. Još ređe lekar utvrđuje da je žučna kesa povećana.

Žučni napad simptomi
Pojava žučnog nanada grčevitih bolova određenog karaktera uslovljenih dolaskom kamenaca u kanal žučne kese karakteristična je za žučne kamence. Ti bolovi počinju naglo, najčešće nekoliko sati posle uzimanja nekog teškog jela (masna hrana, žumance, majonez, prženo meso, kupus, alkoholna pića, vrlo hladna jela (sladoled npr.), ili posle jačeg nerviranja. Oni se obično javljaju noću ili pred zoru. Bolovima obično prethodi glavobolja, muka i nagon na povraćanje. Jačina bola može biti različita, zavisna od osetljivosti bolesnika. U većine bolesnika bol je vrlo jak. On obično počinje ispod desnog rebarnog luka, više ka srednjoj trbušnoj liniji, i širi se udesno i u leđa i dopire do ispod desne lopatice, a često i u desno rame. Bol je u vidu grčeva, koji se čas pojačavaju, a čas smiruju. Za vreme napada bola, bolesnik je uznemiren, prevrće se, hoda uznemireno, pritiskuje šakama na bolni deo trbušnog zida i obilno se znoji.

Nelečen, pomenuti napad može trajati i satima, i obično je praćen povraćanjem uzete hrane, a docnije malim količinama žuči. Za vreme napada bolesnik može imati lako povišenu temperaturu, a beonjače mu dobiju žućkastu (ikteričnu) boju. Posle napada bolesnik jedno vreme mokri tamnocrvenu mokraću u kojoj se nalaze velike količine urobilinogena, a ponekad i tragovi bilirubina. Stolica takođe može biti svetlo obojena jedno vreme posle žučnog napada. Posle napada, tj. posle vraćanja kamenca u žučnu kesicu, bolesnik se oseća vrlo iznuren i potpuno bez apetita. Opisani bol uslovljen je bolnim grčenjem i rastezanjem žučne kese, tj. pokušajem kesice da pokrene kamen iz njenog kanala i zastojem žuči iza kamenca. Izgleda da u nastanku bola igra važnu ulogu i istovremeni grč Odijevog stezača, mišića koji i no-malno igra važnu ulogu u pražnjenju žuči u dvanaestopalačno crevo. Pored ovakvog najčešćeg završetka »učnog napada, koji se ponavlja češće ili ređe, postoje i druge mogućnosti toka ovih napada, koje, u stvari, predstavljaju komplikacije žučnih kamenaca.

Prva komplikacija je posledica zadržavanja kamenca u kanalu žučne kesice. U tom slučaju žučna kesica se ogromno poveća, postaje bolna, a lekar je pipa u vidu kruškastog tela na mestu gde se ona normalno nalazi. Povećanje žučne kesice uslovljeno je lučenjem velikih količina (ponekad više litara) skoro potpuno bezbojne tečnosti u zjap žučne kesice kroz sluzokožu kesice. To je tzv. hidrops žučne kesice (hidrops = nagomilavanje vode), čija opasnost počiva na velikoj sklonosti te tečnosti da se zarazi klicama i da se pretvori u gnoj. Tada nastaje bolest poznata kao empijem žučne kesice, tj. bolest uslovljena prisustvom gnoja u kesici. Temperatura postaje visoka, praćena groznicom i znojenjem.

Upala žučne kese prelazi na sve njene slojeve, pa čak i na trbušnu maramicu koja je obavija. Trbušni mišići se grče nad obolelom žučnom kesicom, tako da pregled tog predela otkriva tvrdu masu, vrlo osetljivu, iznad predela žučne kesice. Najveća opasnost od te komplikacije žučnog napada počiva u mogućnosti prskanja zida žučne kesice, izlivanja gnoja u trbušnu šupljinu i do pojave zapaljenja trbušne maramice.

Druga mogućnost završetka žučnog napada je prelaz kamenca iz kanala žučne kesice u glavni žučni kanal. U tom slučaju, posle kratkotrajnog povećanja bolova, uslovljenih pokušajem mišića tog kanala da izbace kamen u dvanaestopalačno crevo, pojave koja se retko dešava, nastaje smirivanje bolova, ali se javlja žutica koja se postepeno povećava i koja je uslovljena prekidom izliva žuči u dvanaestopalačno crevo.Iako se bolesnik posle prestanka bolova oseća bolje, pojava izražene žutice, svraba po koži i povećanja jetre govori da postoji zadržavanje žuči, koje treba što pre ukloniti hirurškim putem, da ne bi došlo do zapaljenja žučnih puteva u samoj jetri i docnije do bilijarne ciroze jetre.

Prisustvo kamenaca, bez obzira na učestalost žučnih napada, može stvoriti još jedan niz komplikacija. Mehaničkim delovanjem na zid žučne kesice i otežavanjem pražnjenja žuči kamenci najčešće uzrokuju zapaljenja žučne kesice. Pritiskom na zid žučne kesice, kamenci mogu izazvati ograničeno izumiranje tog zida i zida okolnih šupljih organa i tako stvoriti komunikacije (fistule) između žučne kesice i raznih delova creva. Kamenac može kroz tu fistulu da se prebaci u crevo, da, ako je velik, zapuši crevni zjap i da izazove prepreku u prolaženju crevnog sadržaja. Zapaljenje žučne kesice, preko spoljašnjih žučnih kanala, može izazvati i zapaljenje gušterače (pankreasa), koje je jedno od najtežih zapaljenja u našem organizmu.
Povezani postovi>>> Kamen u žuči lečenje prirodnim lekovima Kako sprečiti napad kod kamena u žuči