Najbolji lek protiv nadutosti u stomaku jeste preventiva koja podrazumeva odgovarajuću ishranu, zdrave životne navike i izbegavanje stresa…
Postoji čitav niz uzroka koji mogu dovesti do nadimanja u regiji abdomena. Neki ljudi imaju genetske predispozicije, najčešće duža creva ili sklonost ka “začepljenju”, zbog čega se toksični otpad nastao varenjem duže zadržava u probavnom traktu, dajući bakterijama vremena da proizvedu gasove. Uzimanje hrane bogate rafinisanim ugljenim hidratima i mastima ili prejedanje, takođe, može podstaći stvaranje stomačnih gasova. Do nadimanja može doći i ukoliko postoji upalni proces sistema za varenje – gastroenteritis, infekcija kandidom, upala ili čir želuca, te bolesti srca, bubrega, jetre, jajnika. Čest uzrok je osetljivost na namirnice bogate laktozom, fruktozom ili glutenom (celijakija), kao i sindrom nadraženih creva. Nelagodnost u stomaku nastaje i usled poremećaja bakterijske flore u crevima, odnosno smanjenja broja korisnih bakterija, posebno Lactobacillus Acidophilus, ili zbog poremećaja hormonske ravnoteže, uglavnom pred početak menstrualnog krvarenja.
Zadržavanje tečnosti
Zadržavanje tečnosti u organizmu, bilo zbog neadekvatne ishrane ili bolesti jetre, srca i bubrega, čest je uzrok nadimanja stomaka. Odgovarajućom terapijom protiv konkretnih oboljenja može se otkloniti nadimanje. Npr. nadimanje uzrokovano viškom vode u telu može se sprečiti ograničenim unosom soli i drugih izvora natrijuma. U namirnice bogate ovim hemijskim elementom ubrajaju se suhomesnati i konzervisani proizvodi, ekstrakti kvasca, slani štapići i grickalice, sirevi, kiseli krastavci, kockice supe…
Najsigurnije je da se konzumira hrana sa niskom vrednošću natrijuma, u koje se ubrajaju sveže voće, povrće, žitarice i hleb, a ukoliko se radi o gotovim proizvodima, na ambalaži je potrebno proveriti sastav. Prilikom kuvanja povrća ili mesa treba izbegavati dodavanje soli, te voditi računa o tome da unos natrijum-hlorida ne bude veći od 6 grama (3 kafene kašičice) dnevno. Ukoliko osobi koja ima poremećen balans tečnosti neslana hrana nije dovoljno ukusna, prilikom kuvanja treba dodati začinsko bilje i veoma malo soli, ali tek kad je servirano jer će se tako jače osetiti ukus. Ugljeni hidrati, takođe, vezuju vodu, dok proteini imaju diuretičko dejstvo. Zbog toga se preporučuje da svaki obrok sadrži bar malo proteina, kako bi se smanjio efekat nadimanja koji izazivaju ugljeni hidrati.
Problemi sa varenjem
Dobro svarena hrana lakše prolazi kroz creva, a enzimi zaduženi za probavu ubrzavaju ovaj proces i tako sprečavaju nadimanje. Međutim, kada se jelo nedovoljno sažvaće, ili se tokom jednog obroka unese u većoj količini, dolazi do preopterećenja želuca i osećaja nadutosti jer enzimi ne mogu dovoljno brzo da urade posao. Želudac i creva mnogo lakše podnose veći broj manjih obroka tokom dana. Pri tom, svaki zalogaj treba dobro sažvakati, kako bi se hrana bolje sjedinila sa enzimima pljuvačke, posebno ptijalinom koji upravlja varenjem šećera. Tokom jela ne treba mnogo pričati, da sa hranom ne bi ušao i vazduh – čest uzročnik nadimanja. Gazirana pića nisu preporučljiva,kao i uzimanje napitaka za vreme obroka. Do stvaranja obilnih gasova u stomaku može doći i ako se jedu mahunarke, sirovo voće i povrće, ali i namirnice bogate vlaknima, posebno onim teško svarljivim, kao što su mekinje. Masna hrana dodatno može opteretiti stomak, kao i istovremeno kombinovanje jela bogatih škrobom (testenine, krompir) sa belančevinama i voćem. Probleme sa varenjem možete sprečiti ako se uz svaki obrok uzima papain, enzim iz papaje, poznat kao “omekšivač” mesa. Ukoliko niste sigurni šta vas nadima, najbolje je da svakog dana uvodite po jednu “sumnjivu” namirnicu i pratite kako vam stomak reaguje.
Poremećaj crevne flore
Neuravnotežena ishrana, stres ili lekovi uzrokuju poremećaj crevne mikroflore i smanjuju broj “prijateljskih”, acidofilnih bakterija (probiotika) na račun onih patogenih što, između ostalog, može rezultirati nadimanjem stomaka.
Zato, koliko god je moguće, treba izbegavati lekove i namirnice koji ugrožavaju bakterijsku floru creva – antibiotike, antibebi pilule, alkohol, sintetičke prehrambene dodatke, kofein, hlorisanu vodu, masnu i konzervisanu hranu, kvasac, kolače, šećer, a neophodno je i smanjiti nivo stresa. Dokazano je da probiotik insulin povećava zdravlje crevne mikroflore podstičući razvoj probiotika, a dovoljne količine ovog nesvarljivog šećera (frukto-oligosaharida) mogu se obezbediti uzimanjem cikorije, crnog ili belog luka, banane, artičoke, ali u količini ne većoj od 350 grama. Probiotici se mogu i direktno uneti u organizam bilo preko kiselog mleka, jogurta ili, u slučaju loše tolerancije laktoze,
u vidu farmaceutskih preparata. Za većinu probiotskih jogurata preporučena dnevna doza je 2,5 decilitra.
Predmenstrualno nadimanje
Promena hormonske ravnoteže, posebno izražena tokom dana pred menstruaciju, uzrokuje zadržavanje tečnosti u tkivima, zbog čega dolazi do nadimanja. Najbolje je da se tri dana pred početak ciklusa pojača unos hrane bogate vitaminima B6 i E, magnezij umom, kalcijumom i esencijalnim masnim kiselinama, a izbace kofein, so i šećer. Soja sadrži prirodne estrogene, te može ublažiti hormonsku neravnotežu. Treba konzumirati pasulj, grašak, sočivo, orahe, semenke i ribu, a između obroka uzimati hranu bogatu proteinima. Od nedelju dana pre, do nedelju dana po završetku menstruacije neophodno je unositi oko 2,5-3 l vode dnevno, a preporučljivo je očistiti organizam prirodnim sokovima nekoliko dana pre prvih simptoma PMS-a.
