Samo polovina bolesnika se pravilno leči – ostali rizikuju infarkt i šlog.- Najčešće nema konkretnog uzroka povišenog krvnog pritiska.Velikom broju pacijenata dovoljna je izmena načina života i ishrane…
Čovečanstvo sve više stari, a bolesti od kojih se sve više oboleva su srčani udar (infarkt) i moždani šlog. Hipertenzija (visok krvni pritisak) najviše utiče na razvoj oba ova oboljenja. Nažalost, procenjuje se da samo polovina bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom stvarno zna za pravu opasnost od ovog oboljenja, jer ono najčešće dugo traje bez izraženijih simptoma i samo se polovina bolesnika sa utvrđenim povišenim krvnim pritiskom pravilno i leči.
Uzroci povišenog krvnog pritiska
Sa svakim otkucajem srca, srčani mišić se kontrahuje, krv se pumpa kroz telo i potiskuje kroz krvne sudove (arterije) pod određenim pritiskom. Ovaj pritisak krvi u arterijama se povećava kada se srce kontrahuje (zgrči), a smanjuje kada se srce opusti između kontrakcija.
Najveći pritisak u arterijama je tokom kontrakcije srca i on se naziva sistolni krvni pritisak ili “gornji” pritisak. Minimalni krvni pritisak je između otkucaja srca i zove se dijastolni pritisak ili “donji”, a u narodu se naziva i “srčani pritisak”. Na primer, za nekoga ko ima normalan krvni pritisak, recimo 120/80 (izgovara se 120 kroz 80), 120 je sistolni pritisak, a 80 je dijastolni pritisak. Hipertenzija je prekomerno povećanje sistolnog ili dijastolnog pritiska. Ne postoji precizna granica između normalnog i povišenog pritiska, ali vrednost preko 140/90 se, generalno uzevši, prihvata za granicu preko koje se registruje hipertenzija.
Jednom izmeren povišen pritisak još ne znači da se radi o hipertenziji, jer pritisak može varirati, zavisno od toga kada i kako je izmeren. Veoma je važno shvatiti da se menja tokom dana i od jednog do drugog dana. Uopšteno, potrebno je 3 ili više puta izmeriti povišen krvni pritisak da bi se stavila bolesniku etiketa da ima hipertenziju i započela terapija.
Preko 95 odsto bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom ima tzv esencijalnu hipertenziju. Ovo znači da ne postoji, ili nije utvrđen specifičan uzrok hipertenzije. U ovakvim slučajevima dokazana je uloga naslednih faktora, ali i određenog načina života i ishrane (česti stresovi i ishrana bogata solju).
U preostalih 5 odsto bolesnika sa povišenim pritiskom mogu se naći konkretni uzroci ovoga poremećaja, te se ovo naziva sekundarna hipertenzija. Najčešći uzroci su oštećenje bubrega, suženje bubrežnih arterija, različita endokrinološka ob-ljenja i drugo.
Pored ovoga, postoje faktori koji doprinose češćoj pojavi hipertenzije – starija životna dob, nasledni faktori, dijeta bogata solju, česti emocionalni stresovi…
U starijoj životnoj dobi češće se javlja selektivno povišenje sistolnog krvnog pritiska.
Nasledni faktor se manifestuje više kao predispozicija za češću pojavu hipertenzije u nekim porodicama, nego što konkretno postoji gen koji je povezan sa nastankom hipertenzije. Da bi se ova predispozicija ispoljila potrebni su dodatni spoljašnji faktori.
Dijeta bogata solju je jedan od ovih spoljašnjih faktora. Dokazano je da se u sredinama koje obilnije sole hranu češće javljaju hipertenzija i njene najopasnije komplikacije – srčani infarkt i moždani šlog.
Emocionalni stres za kratko povisuje krvni pritisak, ali ne može dovesti do prave hipertenzivne bolesvi. S druge strane, opuštanje i sedativi imaju povoljan efekat na stanje organizma, ali ne mogu sprečiti nastanak povišenog pritiska, niti značajnije sami zasebe regulisati vrednosti pritiska.
Kofein ima sličan efekat na krvni pritisak kao i emocionalni stres, povišava prolazno krvni pritisak (zato se i ne preporučuje pacijentima da piju kafu pre odlaska lekaru koji će im meriti pritisak), ali nema na hipertenziju dugoročni efekat.
Alkohol u umerenim količinama ima povoljan efekat na kardiovaskularni sistem. Međutim, uzimanje alkohola u većim količinama više od dva pića dnevno, dovodi do produženog skoka krvnog pritiska.
Gojaznost i hipertenzija često idu zajedno, a poznato je da smanjenje telesne težine gojaznih obavezno dovodi do sniženja krvnog pritiska.
Više vežbi, manje soli
Svakodnevno fizičko vežbanje povoljno deluje na sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa hipertenzijom. Vežbe dodatno smanjuju nivoe masti u krvi i utiču na smanjenje telesne težine. Rutinski se preporučuju vežbe svim pacijentima, ukoliko nemaju znakove ozbiljnog srčanog oboljenja.Obavezno je konsultovati lekara pre započinjanja programa vežbi.
Mnogim pacijentima se značajno smanjuje pritisak, kada smanje unos soli kroz ishranu. Efekat smanjenja soli nije istovetan kod svih pacijenata. Postoje neki pacijenti koji su više “osetljivi na so” i postižu veću dobit iz restrikcije soli nego ostali. Uopšteno govoreći, stariji bolesnicii pacijenti sa teškom hipertenzijom bolje reaguju na smanjenje krvnog pritiska sa smanjenjem soli. Preporučuje se restrikcija soli, sa unosom do najviše 5 grama na dan. Posle samo jednog meseca ovakvog režima može doći do potpunog regulisanja krvnog pritiska, bez uzimanja lekova.
Od neobične je važnosti napomenuti da je povišen krvni pritisak često udružen sa drugim oboljenjima, koja dodatno zahtevaju restrikciju soli u ishrani, kao što su srčana slabost i oboljenja bubrega.
Lekovi nisu uvek neophodni
Za veliki broj bolesnika nije neophodno uzimanje određenih lekova i savetuje se samo izmena načina života i ishrane. Glavni principi su dijeta sa malo soli, smanjenje telesne težine, izbegavanje alkohola, redovno fizičko vežbanje, prekid pušenja.
Za druge, koji moraju uzimati lekove, drugačije življenje znači smanjenje doze lekova i popravljanje drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
Kao i kod mnogih drugih oboljenja ne postoji jedinstveni ključ koji rešava sve tipove hipertenzije, posebno zato što se ne javlja kao izolovana bolest. Često su prisutni i drugi faktori rizika – pušenje, visoki holesterol, šećerna bolest, porodično opterećenje za srčane bolesti, muški pol, postmenopauza, odnosno klimakterijum, starija životna dob (preko 60 godina).
Pri donošenju odluke o načinu lečenja hipertenzije, važnu ulogu igra prisustvo drugih faktora rizika.Na primer, pri proceni stanja bolesnika sa hipertenzijom, koji ima i dijabetes i povišeni holesterol, terapija lekovima uvodi se i pri manjim vrednostima krvnog pritiska nego kod sličnog pacijenta koji nema navedene pridružene faktore rizika. Pored toga, pacijenti koji imaju očigledne znake oštećenja srca, bubrega, očiju ili mozga, zahtevaju rano uvođenje lekova protiv pritiska,pri znatno nižem pritisku nego kod pacijenata bez oštećenja organa.
Pored određivanja vremena uvođenja lekova, veoma je važno odmah odrediti do kog nivoa treba smanjiti pritisak. Za bolesnike sa prisutnim dodatnim kardiovaskularnim faktorima rizika i dokazanim organskim promenama, optimalni pritisak treba da bude znatno ispod uobičajene granice, a to je 140/90mmHg. Za visoko rizične bolesnike treba insistirati na što nižem pritisku, čak 120/80mmHg.
Na sreću, veoma mali broj pacijenata ima stvarno otpornu hipertenziju, koja se veoma teško reguliše.U principu, hipertenzija je bolest koja se veoma dobro kontroliše i leči.
Bolesnici bi trebalo da izmere svoj krvni pritisak kod kuće nekoliko puta dnevno. Smatra se da merenje krvnog pritiska kod kuće može bolje da upozori na mogući rizik nego merenje u ambulanti. Naravno, bolesnik bi trebalo prethodno da donese svoj anarat zapnritisak kod lekara, da bi se proverila njegova ispravnost i da se utvrdi da li pacijent pravilno meri svoj pritisak. Merenje kod kuće ima još dve dodatne prednosti – na ovaj način se bolje procenjuje efekat prepisanih lekova i stvara se kod bolesnika osećaj odgovornosti za sopstveno zdravlje.
