Grip je akutna zarazna bolest uzrokovana virusima. Prvi ju je opisao Hipokrat u 5. veku pre n. e, dok je prva pandemija (širenje epidemije na više kontinenata) opisana 1580. godine. Od tada do danas zabeleženo je preko 30 pandemija gripa, od kojih su u poslednjih sto godina najpoznatiji: španski, azijski, hongkonški, ptičji i svinjski grip…
Grip ili prehlada?
Prehlada je blaga virusna bolest koju uzrokuje neki od mnoštva od nekoliko stotina virusa. Zahvata sluzokožu disajnih organa. Nema opšte simptome bolesti, blagog je toka i obično bez komplikacija. Praktično ne zahteva lečenje. Grip je, pak, virusna bolest uzrokovana nekim od dva tipa virusa gripa A ili B. Zahvata celo telo. Simptomi upale sluzokože kombinovani su sa simptomima celog tela. Tok bolesti je srednje težak do vrlo težak, zavisno od stanja
organizma. Grip može biti smrtonosan i potrebno je lečenje. Grip je jedan od najvećih ubica u ljudskoj istoriji koji i danas vreba svoje žrtve.Procenjuje se da godišnji gubici zbog gripa u svetu iznose oko 20 milijardi dolara.
Grip je bolest celog tela
Grip je bolest celog tela, pa su tako prisutni i simptomi celog organizma. Simptomi gripa su:
-Iznenadna pojava simptoma.
-Bolesnik se prvo žali na glavobolju, groznicu i suv kašalj.
-Javlja se temperatura od 38 do 41 stepen, posebno kod dece.
-Temperatura je u naglom porastu tokom prva 24 sata i može trajati duže od nedelju dana.
-Mišićni bol može se osetiti u bilo kom delu tela, posebno u nogama, donjem delu leda i zglobovima.
-Bolesnici se žale na pečenje u očima. Osetljivi su na svetio.
-Simptomi disajnog sistema mogu dominirati, nakon što ostali simptomi slabe. Bol u grlu i kašalj mogu trajati do dve nedelje.
-Medju manjom grupom obolelih, simptomi slabosti i malaksalosti mogu trajati i do nekoliko nedelja, što otežava
Kako lečiti i izlečiti grip
Antibiotici ne deluju na viruse nego samo na bakterije, ali uprkos tome neki lekari i danas daju svojim pacijentima antibiotike za lečenje gripa.Razlozi su između straha od komplikacija gripa i straha od pacijenta. Komplikacije gripa koje uzrokuju bakterije javljaju se redovno nakon prebolelog gripa, pa se mogu tačno odrediti i tačno ciljano lečiti, dok na komplikacije virusne prirode antibiotici ionako ne deluju. S druge strane pacijenti ponekad traže lekove za koje sami smatraju da su im potrebni jer su čuli da ih je neko drugi uzimao za lečenje gripa, a lekar mora imati veštinu da im tačno objasni (ne)potrebu. Uglavnom se kod gripa leče simptomi. Bolesnik treba da miruje, uzima dovoljne količine tečnosti (čaja), lakše svarijivu hranu, vitamin C i lekove za snižavanje temperature i protiv bolova. Grip svakako treba preležati zbog mogućih bakterijskih infekcija.
Delotvorne biljke
Evo nekih trava koje mogu pomoći u sprečavanju gripa:
ECHINACEA (Echinacea purpurea) Echinacea podiže i pojačava imunološki sistem i tako pomaže u borbi protiv virusa prehlade, gripa, alergija i manjih infekcija gornjih disajnih organa te ima delotvorno delovanje prilikom lečenja prehlade, gripa i sinusnih problema.
ASTRAGALUS (Astragalus membranaceus) Astragalus ili kineski Huang Kui već se dve hiljade godina koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Uzima se za stimulaciju i uravnoteženje fizioloških funkcija te kao izuzetno moćno sredstvo za jačanje tela protiv raznih bolesti. Dolazi iz severne Kine. Deo biljke koji se koristi u medicinske svrhe je četiri do sedam godina star suvi koren. Postoje mnoge vrste vitamina i lekovitog bilja koje mogu osigurati jačanje i normalno funkcionisanje imuniteta a astragalus je najbolji od njih. Bogat je selenom, antioksidansom koji se koristi kao zaštita i podrška imunološkom sistemu za prevenciju gripa i prehlade i respiratornih infekcija. Astragalus pomaže telu u zaštiti od raznih bolesti i štetnih uticaja koji nas okružuju tako što stimuliše proizvodnju i cirkulaciju imunoloških faktora u krvi, T-ćelija, koje predstavljaju jednu od ključnih linija odbrane organizma od bolesti. Ova biljka podstiče telo u proizvodnji interferona, glavnih belančevina imunološkog sistema, a koje pojačavaju sposobnost za borbu protiv infekcija i bolesti. Preporučeno doziranje sušenog korena astragalusa je 1-25 g dnevno u obliku čaja, 3-6 g skuvanog u 2 dl vode (15-20 minuta) u 3 dnevne doze.
PAPRENA NANA (Mentha piperita)
Paprena ili pitoma nana dobra je za iskašljavanje i za smanjivanje kongestije. Ova biljka može ponuditi olakšanje prilikom napada astme, otkloniti suženje dušnika i olakšati disanje. Takođe podstiče znojenje, što može eventualno pomoći u regulisanju telesne temperature tokom groznice, a što je dobra vest za obolele od prehlade i gripa.
PROKUVANI MED ZA LEČENJE GRIPA I PREHLADE
Apiterapeuti obolelima od gripa preporučuju da uzimaju prokuvani med: u litar hladne vode stave se 3-4 kašike meda i kada rastvor provri, još se kuva oko 3 minuta. U vreo rastvor može se staviti i 1-2 kesice zelenog čaja za poboljšanje ukusa – ta kombinacija sinergijski još uspešnije deluje. Na ovaj način se pojačava antivirusno i antimikrobno delovanje meda.
