Negativni efekti
Za terapiju lekovima veoma je važno da oni deluju efikasno i sa što manje neželjenih dejstava. Ali, malo ko razmišlja o uticaju drugih lekova ili supstanci, čak i hrane na efikasnost terapije koju koristi. Lekovi i hrana
mogu značajno medjusobno da utiču – hrana može da promeni dejstvo leka, i obrnuto…
Put hrane kao i većine lekova je isti. Posle oslobađanja aktivne komponente leka pod dejstvom digestivnih sokova i apsorpcije, lekovi, kao i nutrijenti, odlaze do mesta delovanja, metabolišu se i koriste u organizmu, a zatim eliminišu.Tokom zajedničkog puta kroz organizam, može doći do kompeticije molekula leka i sastojaka hrane za različite fiziološke i metaboličke procese u organizmu, što se može ispoljiti pozitivno ili negativno. Negativni efekti interakcije hrane i lekova su najčešće izostanak terapijskog efekta ili povećanje toksičnosti leka. Takodje, pojedini lekovi mogu da utiču na mogućnost korišćenja nutrijenata iz hrane, što može dovesti do njihovog manjka.
Istovremena primena lekova sa hranom može da ima i povoljan uticaj, recimo na smanjenje neželjenih efekata leka ili povecanje njegove raspoloživosti. Ipak, efekat u medjusobnim uticajima hrane i lekova individualno je veoma različit, jer zavisi od mnogo faktora – uhranjenosti, uzrasta, pola, genetskih faktora, preterane upotrebe prekomerna alkohola, pušenja.Interakcije lekova i hrane su verovatnije kod odredenih grupa bolesnika – kod dece, mladih, starijih osoba, hroničnih bolesnika, neuhranjenih ili veoma gojaznih.
Kako lekovi utiču na naš nutritivni status?
Medjusobna interakcija lekova i hrane može da dovede do narušavanja nutritivnog statusa pacijenta, manjka nekih hranjivih materija ili poremećaja težine ( pothranjenost, gojaznost). Ove interakcije utiču na organizam dvojako:
-Na količinu hrane koju pojedemo – stimulacijom ili depresijom apetita, slabljenjem čula ukusa i mirisa i neželjenim efektima kao što su suva usta, mučnina, povraćanje.
-Na mogućnost efikasnog korišćenja hranljivih sastojaka iz hrane.
Kada se lekovi uzimaju?
Za većinu lekova preporučuje se uzimanje na prazan stomak ili izmedu obroka. Jer, generalno, hrana usporava brzinu gastričnog pražnjenja, pa dolazi do razlika u brzini nastupanja, intenzitetu i dužini trajanja terapijskog efekta.
– Uzimanje lekova bez hrane je važno kada potrebno da se postigne brz terapijski efekat (analgetici) ili kada je količina apsorbovane supstance značajna za terapijski efekat ( antibiotici). Za neke lekove se preporučuje da se uzimaju uz ili posle jela, u slučaju da se time povećava njihova apsorpcija ili postiže bolja podnošljivost.
Napad na minerale i vitamine
Najznačajniji uticaj lekovi imaju na vitaminsko- mineralni status pacijenata, jer je za normalno funkcionisanje organizma neophodno prisustvo ovih esencijalnih mikronutrijenata u optimalnim količinama, kaže naša sagovornica.
– Tako antikonvulzivi (fenobarbiton, fenitoin) ubrzavaju metabolizam folne kiseline i vitamina D. S obzirom na to da je vitamin D neophodan za apsorpciju kalcijuma, kod pacijenata koji koriste ove lekove povećan je rizik od osteomalacije i frakture kostij.
Visoke doze aspirina (u terapiji reumatoidnog artritisa) utiču na količinu vitamina C u organizmu. Da bi se izbegao nedostatak ovog hranljivog sastojka, preporučuju se dodatne količine vitamina C iz hrane ili preparati vitamina C. Tiazidni diuretici (hlortiazid, hidro-hlortiazid) koji se koriste u regulisanju krvnog pritiska, dovode do gubitka natrijuma, kalijuma, magnezijuma. Da bi se sprečila hipokalijemija kao neželjeno dejstvo ovih lekova preporučuje se dodatni unos kalijuma. S druge strane, ACE inhibitori (enalapril, kaptopril) i diuretici koji štede kalijum (spironolakton, triamteren, amilorid) mogu da dovedu do hiperkalijemije i mišićne slabosti s poremećajem srčanog ritma. U ovom slučaju neophodno je smanjiti količinu namirnica bogatih kalijumom (paradajz, banane, pomorandže).
