insulinska-rezistencija-namirnice

Brza hrana, odsustvo fizičke aktivnosti, stres i tempo današnjice doneli su nam bolest savremenog doba. – insulinsku rezistenciju. Zamislite je kao pokvarenu bravu koja se sve teže otvara ključem koji više ne pasuje. Taj ključ je insulin, veoma moćan hormon koji otvara vrata glukozi i pušta je u ćelije kako bi je one koristile kao izvor energije.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije postanu otporne na dejstvo insulina. Tačnije, ovaj ključ više nije dovoljno efikasan, što dovodi do poremećaja u metabolizmu glukoze i povećanja nivoa šećera u krvi. Osim što vodi do dijabetesa tipa 2, ova bolest modernog doba ima i širok spektar drugih štetnih posledica po zdravlje.

U ovom tekstu istražićemo šta je insulinska rezistencija, kako nastaje, koji su njeni simptomi i kako je možemo prevazići.

Koji su simptomi insulinske rezistencije?

Insulin utiče na sve procese u organizmu. Luči ga pankreas onda kada se poveća nivo šećera u krvi. Sva tkiva i organi imaju receptore za koje se vezuje insulin i omogućava šećeru da uđe u ćelije i nahrani ih energijom.

Otpornost ili rezistencija na insulin nastaje kada ćelije ne mogu da više da prime insulin i odupiru mu se. Uzrok insulinske rezistencije valja tražiti u visokim sadržajima ugljenih hidrata i visokom nivou šećera.

Uobičajena količina insulina nije više dovoljna da se održi nivo glukoze, pa ona ostaje u krvi praveći problem čitavom organizmu. Tada pankreas pravi dodatno insulin, a mi dolazimo u stanje konstantne gladi, samim tim i nagomilavanja masnoće, gojaznosti, i u najgorem slučaju dijabetesa.

Simptomi insulinske rezistencije koje najlakše možemo detektovati su:

  • Gojaznost
  • Umor
  • Pojačana maljavost kod žena
  • Opadanje kose u predelu temena
  • Visok krvni pritisak
  • Neplodnost

Insulin zadržava so, zatim i vodu što izaziva povišen pritisak, krte krvne sudove, ugrožen lipidni status koji vodi čak i do ateroskleroze.

Konačno, insulinska rezistencija predstavlja hronično inflamatorno oboljenje koje stvara razna žarišta u organizmu i ubrzava mu starenje.

insulinska-rezistencija-test

Insulinska rezistencija – test i referentne vrednosti

Kod prve sumnje na ovo metaboličko oboljenje, proverava se telesna težina i visina kako bi se utvrdio BMI indeks (indeks telesne mase). Sledeća stavka je obim struka koji ne bi smeo da prelazi 80cm kod žena i 94cm kod muškaraca.

Stepen i identifikovanje insulinske rezistencije izračunava se testovima iz jutarnjeg uzorka krvi. Tačnije, gledaju se nivoi insulina i glukoze najmanje 12 sati od poslednjeg obroka. Obe varijable se matematičkom formulom izvode i otkriva se indeks IR.

Ukoliko je on iznad 2.5, dijagnostikuje se insulinska rezistencija i uvodi eventualna terapija i higijensko-dijetetski režim.

OGTT test opterećenja glukozom se radi ako postoji sumnja na IR kako bi se utvrdio ili opovrgao poremećaj šećera u krvi, stanje predijabetesa ili dijabetes tipa 2. Pored ovog testa, pretrage se upotpunjuju lipidnim statusom (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) i tromesečnim šećerom pacijenta (HbA1c test).

Insulinska rezistencija u trudnoći

Sve se češće srećemo sa ženama koje teško dolaze do trudnoće zbog dijagnostikovane insulinske rezistencije. Hormonski disbalans ometa ovulaciju i ugrožava kvalitet jajnih ćelija, a sve to zbog uvećanog nivoa insulina.

Zato je važno na vreme započeti pripremu za planiranu trudnoću, uvesti suplementaciju folne kiseline i mio-inozitola kako bi se stvorila dobra podloga za neometanu trudnoću.

Sama trudnoća je stanje povezano sa postepenim povećanjem insulinske rezistencije. Ovo se dešava opravdano jer bebi treba dosta hranljivih materija u isto vreme kad i budućoj mami.

Preterani unos ugljenih hidrata, nezdravih masti i višak hranljivih materija u vidu glukoze mogu biti uzrok insulinske rezistencije u trudnoći. To je naročito izraženo u trećem trimestru.

Valja naglasiti da ako trudnica nije imala dijagnostikovan dijabetes ili IR pre trudnoće, ovo stanje zovemo gestacijski dijabetes. Uz pomoć lekarskih saveta, pravilne ishrane i terapije, problem se drži pod kontrolom.

Kakva treba da bude ishrana kod insulinske rezistencije?

Kod insulinske rezistencije ishrana je prvi korak ka izlečenju. Ona je, takoreći, najbitniji faktor kako bi se održao normalan nivo šećera u krvi.

Pravilno balansiranje ugljenim hidratima, proteinima i zdravim mastima može sprečiti nagle fluktuacije nivoa glukoze. Ishrana bogata žitaricama od celog zrna, povrćem, koštunjavim voćem, nemasnim proteinima i zdravim mastima održaće glukozu stabilnom. Tako će se smanjiti upalni procesi i poboljšati opšte zdravlje.

Smanjenje unosa rafinisanih šećera, brze hrane i prerađenih namirnica, od presudnog je značaja u prevenciji i upravljanju insulinskom rezistencijom.

Da bismo ostali zdravi i držali naše telo u balansu, važno je da izbegavamo namirnice koje imaju visok glikemijski indeks.

Ovo su namirnice koje treba izbaciti iz jelovnika ili bar smanjiti ako imate insulinsku rezistenciju:

  • Beli šećer, fruktoza, veštački zaslađivači
  • Gazirana pića, kupovni i ceđeni sokovi
  • Industrijski slatkiši i grickalice
  • Margarin
  • Belo brašno
  • Ulje (kukuruzno, suncokretovo, sojino)
  • Meso u velikim količinama
  • Paste
  • Pirinač i krompir

Spisak namirnica za insulinsku rezistenciju:

  • Laneno i čia seme
  • Povrće (zeleno, lisnato, karfiol, brokoli, kupus…)
  • Voće (bobičasto, koštunjavo, jabuke, pomorandže..)
  • Mahunarke (pasulj, sočivo)
  • Žitarice od celog zrna
  • Cimet
  • Orašasti plodovi
  • Hladno ceđeno ulje
  • Masna riba
  • Meso i jaja – umereno

insulinska-rezistencija-ishrana

Da li se insulinska rezistencija leči i kako?

Insulinska rezistencija je izlečiva. Pitanje je vremena kada ćete ponovo biti u skladu sa svojim organizmom. Kod pacijenata koji na vreme identifikuju simptome i odmah započnu higijensko-dijetetski režim ili eventualnu terapiju lekovima, izlečenje je jako brzo.

Kod onih koji su malo kasnije došli do dijagnoze biće potrebno malo više truda i vremena do potpunog izlečenja.

Kada se dijagnostikuje insulinska rezistencija, pravi pristup lečenju je od presudnog značaja za sprečavanje stanja dijabetesa. Zato je akcenat uvek na pravilnoj ishrani, umerenoj fizičkoj aktivnosti i dobrom i kontinuiranom snu.

Terapija lekovima se uglavnom svodi na metformin, lek koji se daje za obaranje nivoa šećera u krvi.

Suplementacija je češći oblik lečenja i ona uključuje ove elemente:

Neće svako odreagovati isto na određenu terapiju. Zbog toga je važna komunikacija lekara i pacijenta kako bi se našla najbolja kombinacija suplemenata za prevenciju i lečenje insulinske rezistencije.

Ovo je hronično inflamatorno stanje i zato je dobro poraditi na imunitetu kako biste se lakše izborili sa ovim poremećajem.