Infektivni hepatitis

INFEKTIVNI HEPATITIS (Hepatitis infectiosa) Zarazno zapaljenje jetre

Infektivni hepatitis je akutno infektivno oboljenje jetre čija se prva, početna faza odlikuje opštim simptomima a druga žuticom i znacima oštećenja jetrine funkcije.

Etiologija. Uzročnici su virus hepatitisa A koji izaziva infektivni hepatit i virus B koji je prouzrokovač tzv. serumskog hepatita.

Izvor i rezervoar infekcije su stolica i krv inficiranih osoba.

Način prenošenja je, bliski dodir sa infidranom osobom; prenošenje je mogućno transfuzijom sveže krvi, injekcijom krvnog seruma ili plazme od inficirane osobe i slučajnim zagađivanjem brizgalica ili igala ovakvih osoba.

Trajanje zaraznosti nije poznato; virus se može naći u stolici bar 5 do 15 meseci. Kliničko iskustvo pokazuje da je najveća zaraznost nekoliko dana pre početka i nekoliko dana posle početka bolesti; obično ne traje duže od 7 dana.

Osetljivost i otpornost. Osetljivost je opšta. Stepen i trajanje imuniteta posle bolesti nisu poznati, ali je verovatno da je imunitet doživotan; ponavljanje bolesti je retko.

Rasprostranjenost je svetska, u sporadičnom obliku.

Inkubacija je nestalna, traje 10 do 40 dana, obično oko 25.
Simptomatologija, Obe vrste virusnog hepatitisa (i infelktivni i serumsiki) imaju unekoliko istu kliničku sliku. Ceo tok bolesti može se podeliti u dva dela. Prvi, početni, traje 5 do 10 dana i odlikuje se opštim simptomima: temperatura, muka, gađenje, ponekad povraćanje, nelagodnost ili bol u predelu jetre itd. Glavna odlika drugog dela bolesti je pojava žutice (icterusa): žuta boja beonjača, vidljivih sluzokoža i kože, otok i osetljivost jetre, usporen puls i svrab. Stolica je svetle boje. Mokraća je tamnija usled prisustva žučnih boja (urobili-nogen). Funkcija jetre je poremećena što se može ustanoviti tzv. hepatogramom (reakcije Weltmann, thymol, određivanje bilirubina i holesterina u krvnom serumu i pregled krvnih belančevina). Žutica traje 2—3 nedelje ili duže, prema težini slučaja, a oporavak 2—3 meseca.

Izvestan broj slučajeva infektivnog hepatitisa završava se sa prvom fazom bolesti, tako da do žutice i ne dođe; teži slučajevi odlikuju se manje više teškom žuticom kao posledicom jačeg oštećenja jetrinih ćelija.

Nega. i dijeta. Bitno i kao nega i kao deo lečenja ove bolesti jeste mirovanje u postelji za sve vreme trajanja žutice i duži odmor sa banjskim lečenjem (napr., Vrnjačka banja) posle toga, uz povremenu kontrolu funkcije jetre (hepatogram).

Dijeta se sastoji od pretežno belančevinaste. (mleko, sir, jaja, nemasna mesa i sl.) i ugljenohidratske hrane (šećer, krompir, testa, voće, voćni sokovi, pirinač i dr.) sa relativno malo masti (svež buter, dobar zejtin).

Lečenje. Kao lekovi se upotrebljuju injekcije i infuzije glikoze, vitamini (C i B12), ekstrakt jetre i ponekad antibiotici širokog spektra (tetraciklini). U lakšim slučajevima olakšava se oticanje žuči duodenalnom tubažom, a inače medikamentozno. U teškim slučajevima daju se transfuzije krvi.

Prognoza infektivnog hepatita je dobra, smrtnost je ispod 1%, ali kod mnogih ostaju, za kraće ili duže vreme, znaci oštećenja jetre.