Infektivna mononukleoza

Infektivna mononukleoza je akutna infektivna bolest virusnog porekla, nestalne simptomatologije i toka. Najčešće se odlikuje otokom limfnih žlezda (vrata), povećanjem slezine, temperaturom, pojavom abnormalnih limfocita.

Simptomatologija. Infektivna mononukleoza pokazuje raznovrstan, atipičan i nestalan tok. Početak može biti postepen ili nagao, sa simptomima, po redu učestalosti: gubitak apetita, pospanost, razdražljivost, zatvor ili i druge promene od strane pribora za varenje, muka i, naročito kod male dece, povraćanje, temperatura, groznica, zima, znojenje, obično zapaljenje vežnjača, zapaljenje ždrela, otok vratnih limfnih žlezda i rani otok slezine. Ospa je retka i javlja se u različitim oblicima i može biti slična ospi malih boginja, kao crvenilo kože (eritem) itd. Ako se ospa javi (najčešće 4—7 dana bolesti), najviše je izražena po grudima, manje po ostalim delovima tela i retko na licu.

Nabrojani akutni simptomi mogu nestati posle nekoliko dana ili trajati više nedelja pa i duže. Posle pada temperature povećana slezina se smanjuje, dok otok žlezda može trajati i više meseci.

U većini slučajeva infektivna mononukleoza je kratkotrajna i beznačajna bolest, ali katkad može biti teška iako retko, može uzeti hroničnu, povratnu formu. Hronične forme odlikuju se popodnevnim temperaturama, umorom, zamaranjem, neodređenim tegobama i bolovima u listovima, zglobovima i drugim delovima tela.
Prema simptomatologiji, akutni oblici infektivne mononukleoze mogu se podeliti na žlezdani, anginozni, opšti ili febrilni, hepatomegalični sa ikterusom, i meningealni, odnosno encefalitični. Ne treba naročito isticati da postoje i druge podele.

Žlezdani (glandulami) oblik se odlikuje ranim povećanjem vratnih limfnih žlezda, koje su umereno osetljive i bolne na pritisak. Ređe su uvećane pazušne i preponske žlezde. Slezina i jetra su umereno povećane. I traheobronhijalne žlezde mogu da se povećaju i da budu razlog za dosadan kašalj. Ako bolest napreduje, mogu da oteknu i mezenterijalne žlezde.

Anginozni tip može početi neodređenim tegobama, ibez naročitog nalaza ili naglo za zapaljenjem ždrela i brzirn stvaranjem fibrinskih skrama na krajnicima, tako da naliči na difteriju ili druge angine.

Opšti ili febiilni tip teško se razlikuje od febrilnih oboljenja koja su praćena otokom slezine. On može najviše da naliči na , bruceloze i ponekad na Q (kju) groznicu.

Hepatomegalični tip može biti sličan zaraznoj žutici i drugim oboljenjima, pošto bolesnik ima povećanu jetru a može da se javi i žutica (icterus).

Meningealni ili encefalitični tip. Posle različitog toka, na 10—15 dana od početka, mogu nastati razni oblici oboljenja centralnog nervnog sistema. Najčešći je meningitis, ali može nastati i encefalitis ili meningeoencefalitis. Kao simptomi javljaju se glavobolja, ukočen vrat, Kernigov znaki i drugi simptomi praćeni promenama u kičmenoj tečnosti.

Kompiikacije kod infektivne mononukleoze su retke. Kod žlezdanog tipa. mogu ponekad žlezde da zagnoje.

Dijagnoza se postavlja na osnovu opisanih simptoma, nalaza abnormalnih limfocita u beloj krvnoj slici i na pozitivnoj Paul—Bunell-ovoj reakciji.

Broj leukocita obicno je smanjen, ali može biti i povećan, sa znatnim: procentom morfološki nenormalnih limfocita.

Lečenje. Za lakše slučajeve nije potrebno nikakvo lečenje, inače je ono uglavnom simptomatsko. Kod udruženih, sekundarnih infekcija, upotrebljava se odgovarajuća terapija, prema prirodi i uzročnicima tih oboljenja.

Nega i dijeta. Kod anginoznih oblika infektivne mononukleoze, bolesnici teže gutaju usled promena u guši; da bi se izbegla pothranjenost, treba podesiti ishranu i davati dovoljno tečnosti. Prema tome, koju tečnu ili kašastu hranu bolesnik može da uzme, odrediti vrstu hrane u obliku voćnih sokova, čaja, mleka, supe i drugih jela pretežno u obliku pirea i sličnog.