Infektivna mononukleoza je oboljenje koje izaziva Epštajn-Bar virus. Infekcija se odigrava najčešće u detinjstvu. Na dete infekciju prenosi majka. Poznato je da se do pete godine,u sredinama koje su na socioekonomskom nivou kao što je naša, oko polovine dece inficira. Interesantno je da deca koja se tada inficiraju, retko imaju bolest ispoljenu kao infektivna mononukleoza, najčešće se infekcija ispoljava kao manje ili više izražena angina, koja može, ali i ne mora biti, gnojava.
– Kada bolest prođe, ostaje doživotni imunitet, ali i virus ostaje doživotno u organizmu.Virus ostaje u latentnoj formi, spavajućem obliku, ali se povremeno „probudi” i luči pljuvačkom, a da inficirani nema nikakvih znak*ova bolesti. Pre pubertet a više od 80 odsto mladi nosi ovaj virus i povremeno ga luči bez ikakvih znakova bolesti.
Infektivna mononukleoza prenošenje
Bolest se prenosi kapljičnim putem, a kako se luči pljuvačkom, jasno je zašto se zove „bolest poljupca”, jer mladi, kada se ljube prenose jedno drugom velike količine pljuvačke. Nije sigurno da se ne može preneti ako se pije iz iste čaše ili flaše, ali nije ni sigurno piti posle nekoga i iz mnogih drugih razloga.
Infektivna mononukleoza simptomi
Infektivna mononukleoza ima karakterističnu kliničku sliku ( povišena temperatura, gnojava angina, uvećane jetra i slezina, uvećane sve limfne žlezde a najviše na vratu), karakterističan nalaz u perifernoj krvnoj slici (broj belih krvnih zrnaca je povišen, naročito se povećava broj limfocita i pojavljuju se takozvane mlade forme – virociti).
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnog kliničkog nalaza i nalaza antitela u serumu. Bez potvrde nalazom karakterističnih (Pol-Bunel-Davidso-nova reakcija) ili specifičnih antitela (dinamika IgG antitela na Epštajn-Bar virus) nema dijagnoze infektivne mononukleoze. Ukoliko se ne dobije potvrda uzročnika bolesti nalazom odgovarajućih antitela govori se o sindromu infektivne mononukleoze koji mogu da izazivaju i neki drugi mikroorganizmi.
Mononukleoza lečenje
SAVET Tokom bolesti se savetuje mirovanje, a Infektivna mononukleoza je oboljenje koje spontano ležane bolesti učenicima se savetuje da ne rade prolazi. Međutim, kako se uvek vidi gnojava angina i ka naredna tri meseca, jer je oporavak dug. ko se zna daje česta istovremena infekcija streptokokom (bakterijom koja izaziva gnojavu angina, šarlah, itd.) uvek se daje penicilin, a klindamicin onima koji su alergični na penicilin. Ukoliko je otok sluznice izražen, pa zatvara disajne puteve i otežava disanje, onda se daju i kortikosteroidi, u malim dozama i kratko, što mora da proceni iskusan kliničar. Uzimanje ovih lekova bez nadzora lekara može da dovede do teških posledica.
Uobičajeni tok bolesti
Bez obzira da li je reč o lakom ili izraženom obliku, bolest počinje postepeno. U toku nekoliko dana temperatura raste, povećavaju se krajnici i žlezde na vratu koje počinju da bole. Ako se javite lekaru posumnjaće da imate gnojavu anginu i propisaće antibiotik, penicilin, ali se temperatura ni posle tri-četiri dana neće spustiti, čak stanje biti i gore. Ovo je najkarakterističnije, da gnojava angina ne prolazi uz terapiju antibioticima. Bolest obično traje oko tri nedelje: u prvoj se znaci bolesti pojačavaju, u drugoj se održava bolesno stanje, a u trećoj dolazi do postepenog smirivanja svih tegoba i potpunog oporavka.
Tokom bolesti mora da se ostane u krevetu, da se miruje. Potrebno je da se jede lakša hrana, s obzirom na to da je guša zapaljena i da je žvakanje i gutanje otežano. Potrebno je da se redovno održava higijena, I naročito usne duplje, da se sisaju neutralne bombone što podstiče lučenje pljuvačke i ispiranje guše.
Komplikacije
Mononukleoza u suštini ima malo komplikacija. Javlja se opterećenje jetre na koje ukazuju povišene vred-nosti jetrinih enzima, transaminaza, što je prolazno. Ukouko se j u početku bolest leci antibioticima amoksicilinom, pentreksilom, može da dođe do pojave alergijske ospe. Ovo je alergija prolaznog karaktera i ne treba je zabeležiti kao trajnu opasnost po obolelog. Može da se javi zapaljenje pluća i neke rede komplikacije, koje su sve prolazne. Ozbiljna komplikacija je prskanje slezine, koje se javlja izuzetno retko, ali na nju mora uvek da se pomisli ukoliko oboleli od mononukleoze počne da se žali na bol u trbuhu. Tada je neophodan pregled hirurga.
U slučajevima teškog urođenog nedostatka imuniteta bolest može biti smrtonosna, inače uvek prolazi potpunim oporavkom.
Lekara koji vas je lečio uvek treba da pitate da li ste bolovali od infektivne mononukleoze, potvrđene nalazom za nju karakterističnih antitela. Ako jeste, od nje više ne možete da obolite. Ako nisu rađene specifične analize onda se kaže da ste i bolovali od mononukleoznog sindroma, a on može j biti izazvan različitim uzročnicima, odnosno pacijent može da oboli više puta od mononukleoznog sindroma, ali samo jednom od infektivne mononukleoze.
MONONUKLEOZA UKRATKO
– Najčešće obolevaju mladi, oba pola. Znatno rede se javlja u populaciji starijih od 25 godina.
– Godišnje se u Srbiji registruje oko 3.000 obolelih, sa morbiditetom od oko 35 na 100 000 stanovnika.
– Najčešće se javlja u jesenjim mesecima, kada počinje nova školska godina.
– Za sada ne postoji vakcina protiv ove bolesti
– Nema prevencije, jer je to infekcija kojom se pre ili posle zaraze svi.
