INFEKCIJA I UPALA UŠNOG KANALA

Kupanje i plivanje izuzetno prijaju u ovim letnjim danima, ali sa sobom nose i neke od neprijatnosti od kojih je jedna od njih je zaostajanje vode u ušima. To kao posledicu može da ima infekciju srednjeg ušnog kanala, koja se stručno zove Otitis externa, dok je popularan naziv “plivačko uho”.
Infekcija uzrokuje bol ili svrab u jednom ili oba uha, naročito pri njegovom povlačenju, nekada dolazi i do curenja tečnosti iz uha ili oicanja ušnog kanala.

Bolest nastaje jer vlaga u ušnom kanalu, obično u kombinaciji sa čestim čišćenjem ušiju štapićima obmotanim vatom, uklanja tanak sloj voska, koji ima ulogu zaštitne barijere za ušni kanal i omogućava da se stvori bakterijska infekcija. Pošto počne infekcija, kanal može da procuri ili može biti zapušen mešavinom gnoja i ušnog voska. Kanal postaje crven, otečen i osetljiv, i može oteći do potpunog zatvaranja. Celulit ušnog kanala može da nastane ako se spoljašnja upala ne leči.

Infekciji ušnog kanala su naročito podložna deca, pa se u slučaju čestih i ozbiljnih infekcija preporučuje odlazak lekaru koji će da da pročisti ušni kanal i uzme kulturu sekreta, kako bi pronašao specifične bakterije odgovorne za infekciju. Jednostavna i rano otkrivena infekcija ne mora se ispitivati pre lečenja.

Lečenje infekcije i otoka ušnog kanala se najčešće sprovodi kapima za uši ili analgeticima koji mogu da ublaže ovu nelagodnost. Ako osoba ima groznicu, ako su obližnji limfni čvorovi uvećani ili ukoliko su se osetljivost i otok proširili izvan ušnog kanala, oralni antibiotik se može prepisati za sprečavanje širenja infekcije na kožu spoljašnjeg uha ili lica.

Preventiva. Ukapavanje tri do pet kapi rastvora od jedne polovine belog sirćeta i jedne polovine alkohola u svako uho posle plivanja ili kupanja može da dopirnese bržem isparavanju vode i da stvori kiselu sredinu u kanalu, čime se sprečava razmnožavanje bakterija. Štapići sa vatom nikada ne treba da se koriste za čišćenje unutrašnjeg uha.