Infarkt srca-srčani udar rizici

Infarkt srca (srčani udar) rizici

Najteži oblik insuficijencije srčanog krvotoka, infarkt miokarda, posledica je akutnog začepljenja koronarne arterije krvnim ugruškom, što otežava ishranu određene zone srčanog mišića. Najčešći uzrok infarkta je ateroskleroza srčanih arterija i to u 95% slučajeva. Svi faktori koji utiču na razvoj ateroskleroze deluju i na nastanak infarkta: gojaznost, povišeni krvni pritisak, povišeni nivo holesterola u krvi, dijabetes, odsustvo fizičke aktivnosti, pušenje i stres.Od srčanog udara najčešće obolevaju osobe između 50 i 60 godina starosti, češće pogađa muškarce nego žene — 2 do šest puta.

Bolesnici sa infarktom imaju jak bol u grudima koji može da traje više časova, a ne prolazi stavljanjem nitroglicerina pod jezik, kao što je slučaj sa anginom pektoris.

Nesumnjivo da je i način ishrane vrlo značajan u prevenciji od oboljenja srca i krvnih sudova pa i infarkta-srčanog udara, kao i da su higijensko-dijetetski način života i pravilna ishrana važni i u lečenju.

Obično mislimo da je infarkt srca nešto iznenadno, ali to najčešće nije slučaj. Postepeno dolazi do taloženja masti i holesterola na zidovima krvnih sudova. Kada te naslage postaju veće, a krvni sudovi sve uži, cirkulacija krvi je sve teža, sve do začepljenja, što onemogućuje snabdevanje krvlju određene zone srčanog mišića.Infarkt je bolest sve masovnija , naročito u razvijenim zemljama sa višim standardom. Mnogi srećom preživljavaju prvi infarkt i tek se onda zainteresuju kako da spreče ponovnu pojavu i zanimaju ih rizici.

Najčešći faktori rizika su: povišeni nivo holesterola u krvi, povišeni krvni pritisak i pušenje.

Povišeni krvni pritisak i infarkt. — Prema ispitivanjima vršenim u dužem vremenskom periodu na više od 10000 osoba, ustanovljeno je da je ovo rizik broj 1, te njegovo regulisanje i normalizacija znači i zaštitu od oboljenja srca.
Visoki nivo holesterola u krvi. — Prema studijama eksperata za srce iz više zemalja, oni koji imaju nivo holesterola od 265 ili više, 4 puta više rizikuju da će im se dogoditi srčani udar, od onih sa 190 ili manje holesterola. Povišeni nivo holesterola je i u vezi sa korišćenjem masti životinjskog porekla, a od njih najveće učešće imaju masti iz mlečnih proizvoda i masnog mesa. Učešće tih zasićenih masti treba što više smanjiti, jer je dokazano da su češći slučajevi infarkta što je više tih masti u ishrani. Korišćenjem više ribe, piletine bez kože, biljnih ulja, umesto životinjske masti, češće kuvanje i pečenje mesa, umesto prženja, umanjuje se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova. Unošenje životinjskih (zasićenih) masti treba ograničiti na 20-30 g dnevno, a ukupne masti — kod žena najviše 60 g i najviše 80 g — kod muškaraca. Takođe treba izbegavati korišćenje namirnica bogatih holesterolom kao: mozak, džigerica, jaja…

Pušenje. — Najpoznatija posledica pušenja je rak pluća, ali i infarkt srca. Dokazano je da oni koji su ostavili pušenje pre 10 godina malo rizikuju od infarkta, kao i oni koji nisu nikada pušili.

Koliki je rizik od povišenog nivoa holesterola?
Godine starosti Umereni rizik – Veliki rizik
2 do 19 godina viši od 170 viši od 185
20 do 29 godina viši od 200 viši od 220
30 do 39 godina viši od 220 viši od 240
40 i više viši od 240 viši od 260

Ako je jedan od tri navedena faktora rizika prisutan, opasnost se udvostručuje. Ako su prisutna dva učetvorostručuje, a ako su prisutna sva tri — osmostručuje.

Za zaštitu srca važno je da se ovi faktori rizika kontrolišu. Krvni pritisak se može kontrolisati i kod kuće, uz pomoć samomerača, a kontrola holesterola se obavlja u zdravstvenim ustanovama.

Ukoliko su holesterol, krvni pritisak i trigliceridi iznad normale, onda treba uvesti zdravu ishranu, a naročito odmah smanjiti potrošnju hrane sa puno masti i holesterola i natrijuma (kuhinjska so). Određenom dijetom može se sačuvati srce i celokupno zdravstveno stanje.

Prema nalazima svetskih naučnika mi spadamo u grupu naroda koja konzumira relativno mnogo masti i izloženi smo riziku od srčanih oboljenja, dok Italija spada u grupu najvećih potrošača ukupnih masti, ali sa malim rizikom od srčanih oboljenja (maslinovo ulje i mediteranska ishrana sa puno ribe i proizvoda od žitarica). U grupu zemalja sa velikom potrošnjom masti životinjskog porekla i velikim rizikom od srčanih oboljenja spadaju: Finska, SAD, V. Britanija, Kanada, Danska i Norveška.