Sve više ljudi živi sa hroničnim problemom rana koje ne zarastaju najmanje šest nedelja, ponekad i godinama. Nažalost, ovaj ozbiljan zdravstveni problem često se ne leči na adekvatan način…
Osim hroničnih rana na potkolenicama i onih koje nastaju od predugog ležanja — takozvanih dekubita, postoji i dijabetično stopalo koje se javlja kod pacijenata obolelih od šećerne bolesti.
Rane od predugog ležanja
Veliki broj pacijenata ima rane koje su se javile kao posledica predugog ležanja usled bolesti. Ukoliko je pacijent izgubio sposobnost pokretanja tela, naznake rana mogu da se pojave posle samo dva sata ležanja. Na “kritičnim” mestima javlja se rumenilo kože, zatim plik, pa oguljotina, a onda i rana koja liči na opekotinu.
Pacijente sa ranama od predugog ležanja najčešće niko ne leči, niti oni znaju kome da se obrate. Zato je bitno da se nepokretnim pacijentima obezbede dušeci s vazdušnim kompresorima na kojima bez posledica mogu da leže do kraja života.
Rane na potkolenicama
Rane na potkolenicama nastaju zbog slabljenja ili prekida cirkulacije. Najčešće su crne, a mogu da budu žute i sive. Pored rana na potkolenicama često nastaju i udubljenja na koži.Na ovakve rane ne treba stavljati gazu, jer mogu da procure i da se usmrde, i preporučuje se stavljanje obloga koji mogu da se kupe u većini apoteka. Na osnovu kliničkog iskustava,preporučuju se “koloplast” obloge.One zatvaraju ranu i ne menjaju se četiri ili pet dana.Rane na potkolenicama i od predugog ležanja zarastaju znatno brže jer oblog održava vlažnost, sprečava lepljenje, sanira infekciju i, stoje pacijentima najvažnije,ublažava i neutrališe bol. Pojedine obloge sadrže Brufen pa deluju i protivupalno.
Zahvaljujući ovim oblogama, pacijentu je potrebno upola manje vremena za povratak svakodnevnim aktivnostima. Redje se menjaju, zbog čega se smanjuje broj poseta patronažnih službi. Skidanje je bezbolno, jer se ne lepi za ranu i ne oštećuju novonastala tkivo. Infekcije su neuporedivo redje, pa se smanjuje i potreba za bolničkim lečenjem.
Hronične rane kao posledice dijabetesa
Hronične rane često su uzrokovane dijabetesom. Višak šećera u krvi uništava sitne krvne sudove, što dovodi do odumiranja nerava u koži i stvaranja rana najčešće na stopalima koja se vremenom deformišu, pacijent ih više ne oseća i tako ga povređuje. I ovim pacijentima se preporučuje stavljanje obloga, posebno onih anatomskih, pri lagođenih stopalu. Pre nego što se pacijentu preporuči terapija, lekar treba dobro da upozna opšte stanje pacijenta, istoriju njegove bolesti, da razmotri koje lekove uzima i da prouči njegove životne navike. Ispituje se obim odumrlog tkiva, utvrđuje da rana ima sakrivene ‘džepove’ znakove infekcije, proverava da li se prostire ispod ivica kože analizira količina i priroda tečnosti, izgled novog tkiva i koži oko rane, arterijska cirkulaciji u okolnom tkivu, a ponekad se preduzima i ultrazvučna procena dubokih vena i arterija. Ako je rana inficirana, s nje se uzima bris s antibiogramom da bi si otkrio uzročnik infekcije i sprovelo lečenje hronične rane odgovarajućim antibiotikom Rana se procenjuje i na osnovu mirisa koji stvaraji anaerobni mikrobi.
NEMOJTE SAMI LEČITI HRONIČNE RANE
Stručnjaci upozoravaju da sehronične rane ne smeju samostalno lečiti, jer ako se nestručno tretiraju, može da dođe do sepse koja je opasna po život. Osim toga, na pogrešno lečenim hroničnim ranama posebno onim koje su posledica predugog ležanja, koje ne zarastaju godinama, mogu da nastanu i maligne promene. Hronične rane od predugog ležanja nije jednostavno lečiti ni kada se primenjuju najsavremenije medicinske mere, budući da imaju svoje specifičnosti i da svaki organizam različito reaguje na terapiju.
