Hronična upala gušterače

Hronična upala gušterače nije retka, ali se obično može utvrditi tek onda kad zbog osnovnog oboljenja budu zahvaćeni okolni organi pa se njihovom simptomatologijom ispolji prvobitno uzročno oboljenje…

Suština procesa sastoji se u tome da tkivo žlezde biva prožeto vezivnim tkivom. Plemenit deo žlezde gušterače, deo koji funkcioniše, smanjuje se; zbog toga se lučenje sokova i fermenata smanjuje. Sama žlezda gušterača postaje tvrda kao drvo, vezivo se skvrčava, kanali se sužavaju, pa mogu i potpuno da budu uklešteni, tako da je proticanie kroz njih sprečeno. Ako je takav proces zahvatio glavu gušterače, tada, pored Wirsungovog, biva spljošten i glavni žučni kanal.
Razvija se mehanička žutica, koja po svom toku potpuno liči na žuticu nastalu zbog raka na glavi gušterače. Ređe se vezivno tkivo razvija ,ne između grozdova žlezdinog tkiva, već u njima pa i u Langerhansovim ,ostrvima, žlezdanim formacijama koje luče insulin. Tada dosta brzo nastaje šećerna bolest.

Uzroci hronične upale gušterače
Pada u oči da većina ovih bolesnika već godinama pati, bilo od upale žučnog mehura, bilo od žučnog kamenja. U izvesnom broju slučajeva, kao prethodno oboljenje, postoji čir dvanaestopalačnog creva. Kod bolesnika sa sušenjem jetre, kod hroničnih alkoholičara skoro redovno postoji i sušenje gušterače, odnosno prožimanje njenog tkiva vezivom. Ređe hronična upala gušterače predstavlja krajnji rezultat više napada akutnog zapaljenja.

Simptomi hronične upale gušterače
Kako se iz iskustva zna da su bolesti žučnog mehura, jetre, dugotrajan čir dvanaestopalačnog creva i alkoholizam većlnom udruženi sa hroničnim zapaljenjem gušterače, to se obično uzgredno ispituje i stanje gušterače. Neretko se utvrdi da postoji njeno oboljenje iako bolesnik ima smetnje u vezi samo sa osnovnim oboljenjem. Kod nekih će se bolest ispoljiti znacima šećerne bolesti. Kod drugih se povremeno izlučuje šećer putem mokraće. Promena izgleda stolice (obilne, kašaste, blede, sjajne na površini) često je prvi simptom koji upućuje na gušteraču.
U odmakloj fazi bolesti dolazi do izrazitog mršavljenja.
Apetit je nekad pojačan.
Bolovi nisu karakteristični, liče na bolove žučnog mehura. Ima, međutim, bolesnika s vrlo jakim bolovima, lokalizovanim u lažičici ili u leđima.
Bolesnici obično zauzimaju sedeći položaj, napred nagnut.
Bolovi su praćeni povraćanjem želudačnog sadržaja, a potom i žuči, ali povraćanje ne donosi olakšanje.
Bolovi se javljaju obično noću i traju satima.
Obično ne može da se dokaže neka uzročna veza s nekom određenom vrstom hrane, kao što je to slučaj s bolovima od strane žučnog mehura.
Prvi simptom bolesti može da bude pojava bezbolne mehaničke žutice. Kako se najčešće javlja kod osoba preko 45 godina, to se s pravom misli na rak glave gušterače, čak ni pri operaciji nije moguće da se tačno utvrdi, jer glava gušterače je tvrda, neravne, kvrgave površine, može srasti sa okolinom, tako da jedino histološki pregled isečka tkiva može da reši prirodu oboljenja.

Lečenje hronične upale gušterače
Kod bolesnika bez žutice daje se dijeta siromašna u mastima, bez začina, lako svarljiva hrana, bez ugljenih hidrata u koncentrovanom obliku, pored toga daju se fermenti za varenje. U slučaju šećerne bolesti savetuje se odgovarajuća dijeta, a prema potrebi daje se i insulin. Kod bolesnika sa žuticom dolazi u obzir jedino operativno lečenje. Razume se ako je uzročno oboljenje na žučnom mehuru, preporučuje se operacija žučnog mehura,time se može smiriti i propratna upala gušterače.