Hronična i akutna upala spoljnjeg i srednjeg uva

Akutna upala srednjeg uva
Anatomski odnosi omogućavaju da se infekcija lako, preko gornjeg sprata ždrela i Eustahijeve tube, prenese na srednje uvo, a znatno ređe srednje uvo se može inficirati putem krvi ili kroz oštećenu bubnu opnu.

Akutna upala srednjeg uva manifestuje se bolom u uvu, slabijim sluhom i ređe, ukoliko pukne bubna opna, sekrecijom iz uva, koja može biti sukrvičava u slučaju virusne infekcije. Za postavljanje dijagnoze dovoljan je samo pregled.

Akutna upala LEČI se antibioticima i kapima za nos. Stavljanje kapi za uši neće izlečiti bolest, samo može maskirati simptomatologiju i produžiti vreme lečenja! Adekvatnim lečenjem bolest se sanira za nekoliko dana, a prevenira se nastanak mogućih komplikacija.
Izuzetno retke, ali moguće komplikacije su paraliza živca lica, meningitis i apsces mozga. Manje opasne, ali češće komplikacije su zapaljenje zaušne kosti, trajno oštećenje bubne opne, slušnih koščica i unutrašnjeg uva, kao i razvoj timpanoskleroze, sekretornog ili hroničnog zapaljenja srednjeg uva.

Hronična upala srednjeg uva
Hronična upala srednjeg uva karakteriše se ponavljanom gnojnom sekrecijom iz uva i oslabljenim sluhom. Nastanak hronične upale pospešuje loš imunitet, virulentnost bakterija, a pre svega neadekvatno lečena akutna zapaljenja srednjeg uva i oboljenja nosa i gornjeg sprata ždrela.
Posledica lakših formi zapaljenja je samo defekt bubne opne, dok se kod težih formira holesteatom. Holesteatom predstavlja tumorozno–cističnu formaciju koja razara slušne koščice i zaušnu kost, što je praćeno sekrecijom izrazito neprijatnog mirisa i većim oštećenjem sluha.

DIJAGNOZA podrazumeva procenu raširenosti procesa. Otomikroskopijom se određuje veličina i lokalizacija defekta bubne opne. Brisom iz uva izoluje se uzročnik infekcije. Tonalna audiometrija pokazuje mešovitu redukciju sluha, provodnu – zbog oštećenja bubne opne i srednjeg uva, i perceptivnu – zbog ulaska toksičnih produkata zapaljenja u unutrašnje
uvo. Na rendgenskom snimku videće se gubitak vazdušnog prostora i eventualno destrukcija zaušne kosti.

LEČENJE je konzervativno i hirurško. Konzervativno lečenje podrazumeva lokalni tretman uva u fazi sekrecije, odnosno pripremu za operaciju. Daje se antibiotik koji deluje na izolovanu bakteriju, uvo se svakodnevno ispira rastvorom borne kiseline, dva do tri puta dnevno ukapavaju se kapi koje sadrže rastvor hidrogena, alkohol, bornu i salicilnu kiselinu ili antibiotik, prema izboru lekara, a na osnovu lokalnog nalaza.
Hirurškom lečenju pristupa se po prestanku sekrecije iz uva. Primarni cilj ovog vida lečenja je da se u potpunosti ukloni hronično obolela sluzokoža, kost i, ukoliko postoji, holesteatom. Potom se radi oporavka sluha, rekonstrišu slušne koščice i bubna opna. U određenom broju slučajeva proces je do te mere uznapredovao da rekonstrukcija nije moguća.
Ukoliko se bolest zapusti, mogu nastati ozbiljne komplikacije, od kojih neke ostavljaju trajan invaliditet, a neke direktno ugrožavaju život.
Nelečenje ili neadekvatno lečenje dugotrajne sekrecije uzrokovane hroničnom upalom srednjeg uva može dovesti do zapaljenja okolne kosti, paralize živca lica, zapaljenja unutrašnjeg uva, meningitisa i apscesa mozga.

Upala ušne školjke nastaje posle povreda, čak i manjih ogrebotina kože. Praćeno je otokom, crvenilom i bolom. Navedene tegobe pojačavaju se ako je zahvaćena hrskavica. U lečenju se primenjuju antibiotici, obloge od troprocentnog rastvora borne kiseline, kao i premazivanje uške mastima koje u sebi sadrže antibiotik i kortikosteroid. Ukoliko je uzročnik infekcije streptokok (erizipel – crveni vetar) tipično je jasno ograničeno crvenilo koje se brzo širi i u tom slučaju neophodna je primena penicilina u lečenju.

Herpes zoster uva počinje bolom i pojavom crvenila i mehurića po ušci i kanalu. Virus se širi putem nervnih struktura, pa se nakon promena na koži, usled zahvatanja statoakustičkog živca i živca lica, javlja perceptivno slabljenje sluha, uz zujanje u uvu, vrtoglavica i slabost mišića polovine lica, sa iste strane.Lečenje podrazumeva sistemsku primenu antivirusnih lekova, kortikosterida, lekove za poboljšanje cirkulacije i metabolizma u nervima, uz lokalni tretman promena na ušci.

Zapaljenja kože spoljnog slušnog hodnika javljaju se kao sekundarna infekcija nakon povrede kože ili kupanja u bazenima ili prljavoj vodi. Usled preteranog čišćenja ušiju gubi se zaštitni ceruminozni sloj, menja se kvalitet kože u smislu istanjivanja i promene kiselosti sredine. To, dalje, predstavlja odličnu podlogu za razvoj infekcije, lokalne ili difuzne, a sa etiološkog aspekta bakterijske, gljivične ili ekcematozne. Prema lokalnom nalazu, lekar će ordinirati ispiranje uva rastvorom borne kiseline, stavljanje štrajfni sa odgovarajućim mastima (antibiotske, kortikosteroidne, antimikotične) ili kapi za uši, antibiotik i analgetik po potrebi.