Hornerov sindrom simptomi, dijagnoza, uzroci

Definicija Hornerovog sindroma

Ovo je redak poremećaj i zapravo je grupa simptoma koji pogađaju nerve lica i očiju.

Drugi nazivi Hornerovog sindroma

Ovaj sindrom ima nekoliko različitih naziva kao:

  • Hornerov sindrom
  • Klod Bernar-Hornerov sindrom
  • Bernar-Hornerov sindrom
  • Okulosimpatička paraliza

hornerov sindrom simptomi i lecenje

Istorijat Hornerovog sindroma

Ovo oboljenje je dobilo ime po švajcarskom oftamologu Johanu Fridrihu Horneru koji ga je prvi opisao 1869. Sindrom su prethodno opisali i drugi. Međutim, zasluge su uglavnom pripale Horneru i njegovom opisu oboljenja. U Italiji i Francuskoj, smatra se da je oboljenje otkrio Klod Bernar. Otuda i naziv „Klod Bernar-Hornerov sindrom“ preovlađuje u ovim zemljama.

Uzroci Hornerovog sindroma

Uzrokuje ga bilo kakav prekid u grupi nervnih vlakana koja se protežu od dela mozga koji se zove hipotalamus pa do lica. Prekid simpatičkih nervnih vlakana može biti prouzrokovan:

  • tumor na gornjoj polovini plućnog krila
  • klaster glavobolje ili migrena
  • povreda jedne od glavnih arterija koje se protežu do mozga (karotidnih arterija)
  • povreda nerava vrata poznatih kao brahijalni pleksus
  • moždani udar
  • tumor mozga
  • povreda dela mozga poznatog kao moždano stablo.

Da li je Hornerov sindrom genetski poremećaj?

U nekim slučajevima, Hornerov sindrom zaista može biti kongenitalno (urođeno) genetsko oboljenje. Ovo stanje može da bude praćeno nedostatkom pigmentacije dužice (deo oka koji sadrži pigmente). Ovo posebno važi u slučaju neurofibromatoze, genetskog oboljenja kod kojeg se stvaraju mali tumori ili lezije na različitim delovima kičme. Kada se ovo dogodi na vratnom delu kičme, kao posledica se javlja Hornerov sindrom.

Simptomi Hornerovog sindroma

Neki od primarnih simptoma Hornerovog sindroma su:

  • spuštenost očnog kapka (ptoza)
  • uvlačenje očne jabučice u lobanju (enoftalmus)
  • smanjeno znojenje na oboleloj strani lica
  • sužena zenica (crni deo na sredini oka)

Uopšteno, Hornerov sindrom je oboljenje koje zahvata samo jednu stranu lica. Usled toga dolazi do velike razlike u izgledu očiju. Obolela strana lica može delovati zajapureno i crveno. Takođe, oči mogu biti različite boje.

Neki drugi znaci ove bolesti su anhidroza, mioza i ptoza.

Hornerov sindrom kod dece izaziva heterohromiju, specifično stanje koje karakteriše razlika u boji očiju obolelog. U detinjstvu, ovo se obično javlja usled nedostatka simpatičke stimulacije melanocita koji proizvode pigment melanin. Melanociti se nalaze u površinskoj stromi dužice.

Hornerov sindrom kod mačaka i pasa takođe nije retkodt, znaci i simptomi ovog oboljenja mogu da podrazumevaju delimično zatvorenu membranu niktitans (treći kapak).

Hornerovog sindrom dijagnoza

Postavljanje dijagnoze Hornerovog sindroma može se uraditi pomoću tri klinička testa. Ova ispitivanja pomažu da se potvrdi prisustvo bolesti, kao i da se odredi njen stadijum.

  • Test sa kapima kokaina (10% rastvor tečnog kokaina)
  • Apraklonidinski test
  • Hidroksiamfetaminski test

Administriranje hidroksiamfetaminom ili kokainom pomaže da se odredi hoće li doći do dilatacije obolelog oka, a izaziva širenje zenice. Ako test ne dovede do odgovarajuće dilatacije bolesnog oka, moguće je da osoba pati od Hornerovog sindroma.

U mnogim slučajevima, biće potreban pregled oka. On pomaže da se vidi:

  • spuštenost očnog kapka
  • promene u otvaranju i zatvaranju zenica.

Kompletno neurološko i medicinsko ispitivanje pomaže da se odredi da li je još neki deo organizma zahvaćen bolešću.

Drugi testovi kojima se utvrđivanje Hornerov sindrom su:

  • CT skeniranje grudnog koša
  • rendgen grudnog koša
  • analize krvi
  • pregled krvnih sudova (CT angiografija, MR angiografija ili cerebralna angiografija)
  • lumbalna punkcija (uzimanje likvora)
  • CT skeniranje mozga
  • CT skeniranje MRI

Pacijenti sa ovim oboljenjem mogu dobiti uput za neuro-oftamologa (lekar specijalista za probleme sa vidom koji su povezani sa nervnim sistemom).

Lečenje Hornerovog sindroma

Ovo oboljenje je obično kratkotrajno i lečenje nije neophodno. Za Hornerov sindrom ne postoji lek. Lečenje Hornerovog sindroma zavisi od uzroka bolesti. Na svu sreću, do izlečenja bolesti najčešće dolazi nakon uklanjanja osnovnog uzroka lečenjem.

Ukoliko razlika u veličini zenica oba oka postane zabrinjavajuća, mogu se koristiti kapi za oči. Umetanjem cevčica u ušni kanal i primenom antibiotika mogu da se izleče problemi kao što je hronična upala uha. U nekim slučajevima, osnovni uzrok, kao što je multipla skleroza, ne reaguje na lekove i vodi u trajni ili polutrajni Hornerov sindrom. Međutim, prisustvo nekog neizlečivog oboljenja ili ponovnog javljanja poremećaja, poput neurofibromatoze, može dovesti do upornih slučajeva Hornerovog sindroma.

Oporavak od Hornerovog sindroma

Prognoze za Hornerov sindrom zavise od uspešnosti u lečenju uzročnog stanja. U slučaju idiopatičnog Hornerovog sindroma, do izlečenja dolazi vremenom. Međutim, privremeno suzbijanje simptoma se postiže upotrebom 2,5% fenilefrina u obliku kapi za oči (Alkon), dva do tri puta dnevno.

U većini slučajeva idiopatskog Hornerovog sindroma kod mačaka i pasa, dolazi do spontanog oporavka za nekih 16 nedelja u proseku.

Hornerov sindrom sam po sebi ne izaziva nikakve komplikacije. Međutim, komplikacije mogu da nastanu usled lečenja oboljenja koje je dovelo do pojave Hornerovog sindroma ili usled same bolesti.

Prolazi li Hornerov sindrom?

Ako su u pitanju postganglijska vlakna, ovo stanje prolazi u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ovo, naravno, zavisi od primarnog uzroka. U slučaju postganglijskih problema, prognoze za oporavak su, opšte uzevši, dobre.

Ako sumnjate da vi ili neko iz vaše porodice ima simptome Hornerovog sindroma, odmah se javite lekaru. Dijagnoza uspostavljena na vreme i lečenje mogu da pomognu da se problem reši brže i da se spreči neki ozbiljan zdravstveni problem ubuduće.

Loading...
loading...
----