Hormonska terapija opasnosti

Nadoknada hormona znatno ublažava negativne posledice menopauze, ali stručnjaci upozoravaju na oprez, jer ovakva terapija krije opasosti i može biti rizično po zdravlje…

Da bi organizam normalno funkcionisao, neophodna je dobra međusobna usklađenost fizioloških procesa u tkivima i organima. Koordinacija se ostvaruje prenošenjem “poruka” od jednog do drugog mesta u telu, što se postiže pomoću hormona, hemijskih jedinjenja koja žlezde s unutrašnjim lučenjem ubrizgavaju u krv. Iako je količina ovih supstanci veoma mala, njihova uloga od presudnog je značaja za zdravlje, neretko i za život čoveka, zbog čega svaki poremećaj u produkciji hormona treba shvatiti ozbiljno. No, osim u terapiji kojom se normalizuje nivo hormona, njihove sintetičke zamene korisne su i u tretiranju oboljenja i stanja koja nisu direktno povezana s poremećajem u lučenju ovih materija (upale, trovanja, tumori, podsticanje ovulacije…).

Međutim, neke vrste hormonskih terapija decenijama su predmet polemika među lekarima, što se naročito odnosi na primenu polnih hormona – estrogena i progesterona. Naravno, u određenim slučajevima oni su jedino sredstvo za otklanjanje problema, ali mnogi stručnjaci smatraju da se terapija hormonima propisuje olako, uprkos tome što nuspojave i rizici nisu nimalo bezazleni…

KAD NE POSTOJI ALTERNATIVA?
Estrogen i progesteron, to jest medikamenti koji sadrže sintetizovane varijante ovih hormona, koriste se u lečenju brojnih poremećaja i stanja. Preparati s progesteronom daju se u prvom trimestru za sprečavanje pobačaja, dok se estrogen prepisuje u slučaju nedovoljno razvijenih jajnika, no najčešće se primenjuju zajedno: koriste se za stimulisanje ovulacije u terapiji neplodnosti, lečenje endometrioze, sindroma policističnih jajnika, nepravilnog menstrualnog ciklusa, krvarenja iz materice, bolnih menstruacija… Kombinaciju estrogena i progesterona sadrže pilule za kontracepciju, kojima se tretiraju mnoga od ovih stanja.

ŠTA JE TO SHT?
U menopauzi znatno pada nivo polnih hormona, što uzrokuje brojne promene u organizmu: usled nedostatka estrogena kao faktora zaštite, žena postaje podložnija oboljenjima srca i krvnih sudova, smanjuje joj se gustina kostiju (osteoporoza), oseća tegobe izazvane atrofičnim promenama u urogenitalnom traktu (suvoća i svrab vagine, bolovi pri odnosu, učestalo mokrenje, upale). Takođe, pati od nesanice, ima napade vrućine, prekomerno se znoji, raspoloženje joj varira, koncentracija i pamćenje opadaju, javlja se i porast telesne težine, kosa joj se proređuje i gubi sjaj, a koža postaje tanka, neelastična, s izraženim borama.Hormonska terapija-nadoknada hormona (supstituciona terapija – SHT), koja podrazumeva primenu kombinacije estrogena i progesterona (u obliku tableta, flastera, spreja ili potkožnih injekcija), znatno ublažava negativne posledice menopauze, ali stručnjaci upozoravaju na oprez, jer ova hormonska terapija može biti vrlo rizična po zdravlje.

ZAŠTO SE PREPORUCUJE?
Sprečava gubitak koštane mase. Ukoliko se započne kad je osteoporoza već dijagnostikovana, hormonskom terapijom se sprečava razvoj bolesti, i shodno tome -opasnost od preloma.Nekoliko kliničkih istraživanja potvrdilo
je da se primenom hormonske supstitucije smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, rezultati novijih studija pokazuju da je ovo dejstvo pod velikim znakom pitanja, pogotovo kad je reč o starijim ženama. Međutim, estrogen dokazano pozitivno utiče na lipidni status, smanjujući ukupni i loš holesterol, a podižući nivo dobrih masnoća u krvi.
-Smanjuje rizik od nastanka Alchajmerove bolesti. Pošto estrogen ima protivupalno dejstvo i štiti nerve, hormonska supstitucija sprečava reumatoidni artritis, multiplu sklerozu i osteoartritis. Takođe, sprečava pojavu dijabetesa tipa II i karcinoma debelog creva.
-Ublažava atrofiju urogenitalnog trakta, uspostavlja reletivno normalnu vlažnost vagine i reguliše pražnjenje bešike.
-Jača koncentraciju i pamćenje, podiže raspoloženje, poboljšava kvalitet kože, kose i zuba.

ZBOG ČEGA HORMONSKA TERAPIJA MOŽE BITI OPASNA?
-Istraživanja su pokazala da supstituciona terapija povećava rizik od nastanka karcinoma dojke i materice, pogotovo kod žena koje u porodici imaju slučejeve ovih bolesti, onih što hormone uzimaju duže od deset godina i starijih od 60 godina.

-Povećava se sklonost venskoj trombozi i plućnoj emboliji, naročito ukoliko postoji porodična istorija ovih oboljenja, koja mogu nastati i ukoliko se žena pod hodrmonskom terepijom iz nekih razloga ne može kretati. Opasnost nestaje nakon prestanka upotrebe preparata.

-Hormonske supstitucija može pogoršati simptome astme, lupusa i epilepsije. Takođe, postoji povećan rizik od stvaranja žučnih kamenaca i upale žuči.

-U zavisnosti od vrste, doze i načina aplikacije hormona, mogu se pojaviti neželjeni efekti hormonske terapije, koji nestaju nakon dva do četiri meseca To su najčešće glavobolja, nadutost mučnina, proliv, promena apetita telesne težine i libida, nervoza, pojava akni, zadržavanje vode, napetost u grudima, a ponekad iscedak iz dojki.