Da u mnogim stvarima važi pravilo o umerenosti, potvrđuje se i u slučaju masnoća u krvi. Holesterol i trigliceridi, dve osnovne vrste lipida (masti) u našem organizmu, neophodni su za normalno funkcionisanje organizma, ali njihova povećana količina dovodi do razvoja niza zdravstvenih problema.
Trigliceridi služe kao izvor energije za obavljanje osnovnih životnih funkcija. Organizam ne može sam da ih stvori, tako da isključivo nastaju iz hrane koju jedemo, pre svega iz namirnica životinjskog porekla.
Holesterol je potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona u polnim i nadbubrežnim žlezdama, a neophodan je i za moždanu aktivnost. Najveći deo, oko 70%, sintetiše se u samom organizmu, uglavnom u jetri (endogeni holesterol), dok se hranom unosi preostalih 30% (egzogeni holesterol). Ishrana iz koje su u potpunosti izbačene namirnice bogate holesterolom može dovesti do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije, a ne treba zaboraviti ni da su upravo masti zadužene za apsorpciju liposolubilnih vitamina (D, E, K, A), koji čuvaju naše organe i održavaju kožu zdravom. Holesterol se u organizmu prenosi putem posebnih nosača – lipoproteina, pa u zavisnosti od njih razlikujemo „dobar“ i „loš“ holesterol. „Dobar“ holesterol ili HDL (high density lipoprotein) sakuplja „loš“ tj. LDL holesterol (low density lipoprotein), čije se čestice lepe za zidove krvnih sudova čineći ih tvrdim, krtim i suženim.
ZAŠTO SU POVEĆANE MASNOĆE U KRVI OPASNE?
Višak neiskorišćenih masti se deponuje u organizmu u obliku masnih naslaga, odakle se po potrebi mobilišu za obavljanje brojnih metaboličkih procesa. Međutim, nedovoljna fizička aktivnost, stres, pušenje, konzumiranje žestokih alkoholnih pića,
neredovna i nepravilna ishrana bogata holesterolom i zasićenim masnim kiselinama, kao i genetska predispozicija, samo su dodatni faktori rizika koji mogu dovesti do nepravilnog i nepotpunog korišćenja unetih i masti stvorenih u našem organizmu, što dovodi do povećanja referentnih vrednosti.
Zajednički naziv za povećan nivo holesterola, triglicerida i lipoproteina je hiperlipidemija. Najčešća posledica
hiperlipidemije je ateroskleroza tj. zakrčenje krvnih sudova. Kada je nivo lošeg holesterola previsok, počinje da se lepi za površinu krvnih sudova, što dovodi do sužavanja arterija i smanjenja njihove prirodne elastičnosti. Kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom (trombom), potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva, pa u srcu nastaje infarkt, a u mozgu moždani udar. Zbog toga povišen nivo lošeg holesterola predstavlja glavni rizik za srčana oboljenja, moždani udar i bolesti perifernih arterija. Pored toga, povećanje lošeg holesterola dovodi do stvaranja ksantoma (nakupina masti pod kožom) na laktovima, kolenima i zglobovima, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuju ksantomima na stomaku, leđima, kolenima, šakama i stopalima.
U većini slučajeva, povišene vrednosti masnoća u krvi u početku ne izazivaju nikakve simptome, a štetno delovanje se ispoljava godinama kasnije, kada bolest uznapreduje, pa se savetuje kontrola krvi dva puta godišnje. Pošto se masnoće u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja hrane, neophodno je da se analiza radi našte u jutarnjim satima, posle dvanaestočasovnog gladovanja. Analiza podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL-a, HDL-a i triglicerida.
Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l, veće vrednosti smatraju se hipertrigliceridemijom. Vrednosti triglicerida iznad 5 mmol/l mogu dovesti do akutnog pankreatitisa, ozbiljnog i po život opasnog stanja.
Normalan nivo ukupnog holesterola u krvi je oko 3,36–7,76 mmol/l, vrednosti preko 6,28 mmol/l smatraju se povišenim. „Loš“ holesterol ne treba da bude veći od
4,11 mmol/l, a „dobar“ mora da bude iznad 1 mmol/l, jer se u suprotnom povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Vrednosti izvan ovih granica smatraju se hiperholesterolemijom.
ŠTA MOŽETE DA URADITE SAMI?
– Smanjite telesnu masu ukoliko ste gojazni, odnosno ako imate indeks telesne mase (BMI) preko 30.
– Budite fizički aktivni. Svakodnevna fizička aktivnost (vožnja bicikla, trčanje, plivanje, hodanje) u dužini od 30 minuta povećava nivo dobrog holesterola i snižava nivo lošeg.
– Smanjite unos alkoholnih pića. Dnevno je dozvoljena čaša crnog vina. Vino sadrži polifenole koji poboljšavaju protok krvi i deluju zaštitno na krvne sudove.
– Pravilno se hranite.
KAKO ISHRANOM REGULISATI POVEĆANE MASNOĆE U KRVI?
U slučaju povećanih masnoća u krvi, uvek se prvo počinje sa promenom režima ishrane. S obzirom na to da masnoće mogu biti biljnog i životinjskog porekla, važno je obratiti pažnju na količinu i vrstu masnoće koju unosimo hranom. Ako se strogo pridržavate pravila ishrane, moguće je normalizovati blago povećane vrednosti holesterola i visoke vrednosti triglicerida. Međutim, bolesnici sa jako visokim vrednostima holesterola uglavnom moraju koristiti i lekove uz dijetu. Dajemo vam par osnovnih saveta koje je potrebno primeniti u ishrani:
a. Zamenite izvor proteina
Crveno meso (svinjetina, govedina, junetina i meso divljači) zamenite nemasnim pilećim ili ćurećim mesom. Morska riba (losos, skuša…) ili pastrmka treba da se nađe na jelovniku dva, tri puta nedeljno, jer je bogata tzv. dobrim mastima, kao što su omega 3 masne kiseline – snažni čistači krvnih sudova od štetnih masnoća, neophodne za očuvanje ukupnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Mahunarke (pasulj, sočivo, soja, leblebije) su dobra zamena za meso, a ujedno su i najbezbedniji prirodni lek za borbu protiv holesterola. Namirnice i proizvodi od soje imaju višestruke pozitivne efekte na snižavanje povećanih lipida, jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti.
b. Povećajte udeo „dobrih“ masnih kiselina u ukupnom udelu masti
U ishrani ne treba koristiti „vidljive“ masti kao što su puter, kajmak, sirevi, kačkavalj ili margarin. Ove namirnice su bogate nezasićenim mastima i trans masnim kiselinama, a istraživanja ukazuju na njihov štetan uticaj na zdravlje. Prednost je potrebno dati „dobrim“ mastima (mononezasićenim masnim kiselinama), poznatim po svom dejstvu na snižavanje holesterola. Prirodni izvor ovih masti nalazi se u klicama semenki i masnim plodovima, npr. orasima i bademima, koji su dosta kalorični, pa se savetuje samo nekoliko oraha i badema dnevno kao zamena za
druge izvore energije. Da bi se sprečilo začepljenje arterija, treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju koje dokazano snižava loš holesterol. Kavijar, džigerica i mozak su bogati holesterolom, pa se u ishrani koriste oprezno, ali nije neophodno da se potpuno isključe.
c. Zamenite proste šećere složenim
Unos šećera (slatkiši, med, beli i žuti šećer, voće, itd.) brzo dovodi do povećanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi. Deo šećera koji se unose ishranom u organizmu se potroši, a višak se pretvara u trigliceride i skladišti u organizmu. Ishrana bez kuvanog ili pečenog krompira je osnova svih dijeta za redukciju povišenih masnoća u krvi, jer je krompir bogat skrobom – šećerom koji se lako pretvara u masti. Doručak možete zameniti kombinacijom žitarica (npr. musli, ovsene pahuljice i sl.), a beli hleb hlebom od punog zrna (pšenični ili ražani), koji sadrže više dijetnih vlakana. Jabuke i dunje sadrže dosta pektina koji je koristan u povećanju dobrog holesterola. Pektin ubrzava metabolizam, stimuliše pasažu creva i tako smanjuje količinu masnoće koju telo apsorbuje. Čak se i jabukovo sirće koristi kao narodni lek za snižavanje povećanih masnoća u krvi: svako jutro pre doručka, u toku dva meseca, u čaši mlake vode razmutite supenu kašiku jabukovog sirćeta i popijte.
d. Voće i povrće za regulaciju holesterola
Voće i povrće koje sadrži dosta vitamina C (jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i dr.) posebno je značajno u borbi protiv povećanog holesterola. Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, pa tako daje podršku vezivnom tkivu koje ulazi u sastav zidova krvnih sudova. Pomažu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom). Kako je to vitamin koji se gubi prilikom kuvanja, najbolje je jesti sirovo povrće i voće, naročito zeleno lisnato povrće. Grejpfrut sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola nego i da smanji već formiran plak u zidu arterija. Potrebno je da se jede pulpa (meso) ploda, jer sok ne sadrži korisna vlakna. Celer deluje relaksirajuće na arterije i omogućava im da se šire.
Većina lekara, uz osnovnu terapiju, savetuje i upotrebu suplemenata koji dokazano deluju na sniženje povećanih masnoća u krvi, a mogu se kupiti u apotekama bez lekarskog recepta. Studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Pored njih, savetuje se i upotreba omega 3 masnih kiselina. Bolesnici koji su na terapiji antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, varfarin) ovaj suplement ne treba da koriste, jer može doći do pojačane sklonosti ka krvarenju. Veoma važan je i lecitin iz soje – omogućava lakše matabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, kao i njihovo taloženje u masnom tkivu. Kada se sa lecitinom istovremeno koristi i vitamin C, brže dolazi do rastvaranja arterijskih naslaga u zakrčenim krvnim sudovima.
U slučaju da promene načina ishrane posle tri do šest meseci ne daju vidne rezultate, prelazi se na terapiju lekovima.
mr ph spec. Tamara Šuljan
