Holesterol lečenje

Holesterol— Ozloglašena masnoća—Holesterol se stvara  normalno u jetri i neophodan je za izgradnju ćelija i stvaranje hormona. Nevolje nastaju kada se hranom unosi toliko holesterola i zasićenih masti da organizam nije u stanju da ukloni nepotrebni višak…
povisen holesterol
Apsorbovan u crevima, holesterol se raznosi krvotokom i taloži na zidovima arterija i dolazi do smanjenog protoka krvi, što dovodi od atero-skleroze i srčanih oboljenja.
Novija naučna istraživanja pokazuju da, kod osoba od 18 do 65 godina, uzročnici kardiovaskularnih oboljenja su: u 40% slučajeva pušenje cigareta, 27% od hiperholesterolemije i 22% od hipertenzije.

U svetu se, sa razlogom, holesterolu pridaje veliki značaj i postoje priručnici sa savetima kako ga ishranom držati u normalnim granicama i kako ga sniziti. Ovo zbog toga što je povišeni nivo holesterola glavna opasnost od srčanih oboljenja, naročito kada je u kombinaciji sa povišenim krvnim pritiskom, pušenjem i nedovoljnom fizičkom aktivnosti.

Hrana je najbolja medicina za zdravlje srca i krvnih sudova, što se najbolje potvrđuje činjenicom da se holesterol, može u znatnoj meri korigovati pa i lečiti adekvatnom ishranom.

Institut za srce, pluća i krv dao je sledeće preporuke za lečenje holesterola hranom:
1. Drastično smanjiti ukupne masnoće, a naročito zasićene masti, kao što su svinjska mast, loj, maslac, kajmak, i masni sirevi. Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi, dok ga biljna ulja, u umerenim količinama, čak smanjuju.

Ispitivanja vršena u SAD, Japanu, Italiji, Francuskoj, Holandiji i Grčkoj pokazuju da se unošenjem masti, sa zasićenim masnim kiselinama holesterol povećava i postoji veza između količina masti unetih hranom i nivoa holesterola i oboljenja srca i krvnih sudova. Šećer u kombinaciji sa masnom hranom, takođe, utiče na povećanje nivoa holesterola, te osobe koje uz masnu hranu konzumiraju više šećera i poslastica rizikuju da im oboli kardiovaskularni sistem, jer šećer u većim količinama sprečava stvaranje tzv. ”dobrog” HDL holesterola.

2. Smanjiti korišćenje belančevina životinjskog porekla, jer su one propraćene mastima. Poznato je da holesterola nema u hrani biljnog porekla, te delimičnom zamenom mesa sa sojinim proteinima, pasuljem, graškom i sočivom korisno deluje.

3. Zameniti meso u nekim jelima ribom, piletinom bez kože, sojom, pasuljem i zrnastom belančevinastom hranom. Preporučuje se da riba mora biti zastupljena u jelovniku najmanje dva puta nedeljno. Što se tiče mesa — koristiti samo krtinu — nemasno crveno meso i skinuti sa njega sve vidljive masne delove (slanina, loj). Slaninu svesti na najmanju meru ili je izbaciti iz jelovnika, kao i masne suvomesnate proizvode (kobasice, salame i dr.).
Riba ima naročiti značaj zbog obilja u masnoj kiselini, zvanoj ”Omega-3”, koja predstavlja oprobanog zaštitnika krvnih sudova i srca. Sadržaj ove kiseline, po redosledu količina, kod pojedinih vrsta ribe je: skuša, losos, haringa, tunjevina, plava riba, pastrmka, bakalar, ostriga (školjka).

4. Izbegavati ili bar smanjiti korišćenje namirnica koje sadrže puno holesterola: mozak, džigerica, jaja, beli bubrezi i brizle, maslac, pavlaka, slanina.

Prema preporuci Američkog društva za srce, odrasle osobe ne treba putem hrane da unose više od 300 mg holesterola dnevno (kašika maslaca sadrži preko 30 mg holesterola). Dnevno unošenje holesterola varira i zavisi od hrane — od 0 do 300 mg. Moguće unošenje od 1 jajeta, 2 porcije mesa ili ribe i 25 g maslaca je oko 500 mg, od čega se polovina apsorbuje u krvotok. Ako se pojede još jedno jaje, onda se uneti holesterol povećava za daljih 300 mg.

5. Jesti više voća i povrća, naročito agrume, jabuke, mrkvu i drugu hranu koja obiluje u biljnim vlaknima, kao što su hrana od celog zrna žita i zrnasga hrana (soja, pasulj, grašak, sočivo). Biljna vlakna iz grube hrane vezuju holesterol, pre nego dospe do arterija i tako pružaju posrednu zaštitu od sužavanja krvnih sudova taloženjem holesterola.
Dnevno treba jesti 2 jabuke i 2 šargarepe. Na taj način se obezbeđuje, ne samo dodatna količina biljnih vlakana, već i blagotvornog betakarotina, koji štiti ne samo od srčanih i drugih bolesti, već i od pojave raka na organima za varenje.

6. Jesti svakodnevno znatnu količinu belog i crnog luka, kako sirovog tako i kuvanog. Etarsko ulje koje daje ljutinu luku pomaže u rastvaranju krvnih pločica u krvnim sudovima i tako pruža zaštitu od srčanog udara. Ova ulja takođe snižavaju nivo lošeg holesterola u krvi.

7. Sadržaj hroma u hrani, ne samo da pomaže kod dijabetesa, već utiče i na sniženje nivoa holesterola. Njega ima najviše u pivskom kvascu (2 kašičice daju oko 50 mikrograma). Hroma ima dosta i u siru, jajetu, džigerici, mesu, mekinjama i proizvodima od celog zrna žitarica.

8. Pošto deficit magnezijuma u ishrani utiče na povišenje holesterola i triglicerida u krvi, to treba jesti više povrća sa tamnozelenim lišćem, povrće i voće uopšte, proizvode od celog zrna žita, grašak, žumance jajeta, čaj.

9. Pored ostalih prednosti za zdravlje koje ima vitamin C (zaštita od prehlada, pomaže ozdravljenje i jača imunitet) značajan je i za metabolizam masti i sniženje ukupnog holesterola, uz povećanje korisnog LDL holesterola. Ima ga najviše u limunu, pomorandži, grejpfrutu i paprici.

Loading...
loading...
----